Деценијама уназад траје борба против негативних стереотипа и предрасуда везаних за жене, као и њихове улоге. Ова борба је све успешнија и, свакако, крајње позитивна. Ипак, оно што се често занемарује јесу позитивни стереотипи, који су једнако распрострањени - треба ли се борити и против њих?
Једна од мање очигледних позитивних културолошких претпоставки о женама јесте то да оне, по природи, нису способне за серијска убиства. Типично се серијским убиствима сматра низ од намање три жртве, с тим да су злочини почињени у размацима од минимум недељу дана. Група психолога, на челу са др Марисом Харисон, проучавала је профил, мотиве и карактеристика жена серијских убица. У њиховом узорку нашло се 64 жене америчке националности које су биле активне у периоду између 1821. и 2008. године. Укупан број жртава прелази 300, што у просеку износи 6 жртава по једној од преступница. Те жртве биле су припадници оба пола, али број мушких жртава јасно преовлађује. Када су у питању опште карактеристике ових жена показује се да су биле просечног узраста од 32 године и углавном су се бавиле стереотипно женским професијама, као на пример медицинска сестра или дадиља. Као веома занимљива карактеристика јавља се изразита атрактивност - наиме, углавном су све биле оцењене натпросечно на скали физичке атраткивности. Ове 32 злочинке користиле су се разним техникама при извршењу ових кривичних дела. Почевши од тровања, преко гушења, дављења и батинања, па до пуцања и спаљивања, ове серијске убице су окончавале животе новорођенчади, деце, старијих људи као и одраслих, а заједничка карактеристика свих ових жртава је то да су им биле блиске и веровале им. За разлику од серијских убица супротног пола, занимљиво је да се међу мотивима није нашао сексуални, са изузетком две жене. Оно што је додатно узнемирујуће у овој причи, јесу фактори који су допринели томе да баш ове жене започну серије злочина. Иако су историјски подаци непотпуни, може се истаћи неколико најважнијих окидача - већина ових жена је у својој прошлости било физички или психички злоостављано, затим су имале озбиљнијих проблема са алкохолом или дрогом, а неке од њих су показивале симптоме менталних обољења. Неке од жена серијских убица на следећи начин образлажу своје мотиве: "Она (деца) су ме узнемиравала, па сам одлучила да их убијем." "Волим да одлазим на сахране. Срећна сам кад неко умре." "То је моја амбиција, да убијем више људи - беспомоћних људи - него било који човек или жена до сад."
Прочитајте још:Соларни авион прелетео из Мианмара у КинуАмерика отказала путовање експедиције на Марс
Анализе броја жена серијских убица показују забрињавајући тренд раста - наиме, од 1975. године овај број се увећао за 150 процената. Такође се показује да је сваки шести серијски убица жена, али се њихови злочини занемарују дуже времена због општег веровања да жене имају смањени агресивни нагон и нису у стању да врше свирепа убиства. Овакав стереотип може бити смртоносна грешка у буквалном значењу те речи. Стога је важно упутити се и проучити ову тематику колико год је то могуће, зарад превенције и смањења ефикасности оваквих злочина. Извор: Дневно.рс
Зашто је Победа 9. маја камен спотицања између Русије и Запада? 
