Правда

Које су то посебне способности, мотиви и особине које заједно описују креативне појединце? Да ли се они рађају или стварају? Да ли су креативни људи помало чудни, необични или на своју руку? Добра вест, креативност није случајни поклон с неба резервисан само за срећне појединце. То је вештина која се вежба и развија. И, наравно, све је у реду с креативцима. Људима је потребно да одблокирају своју креативност. Често некако недефинисано будемо закочени и нисмо у стању да је „ослободимо“. Нека особа је на одређени начин била везана, ограничена, па и физички одвојена од инспиративних активности којима би могла да изрази своју креативност. Зато је потребно упалити варницу која ће довести до великих ватрених идеја. Искусни лидери у послу знају како да то ураде. Они посматрају људе као суво дрво које само чека свој прави моменат. Њихов посао је да пронађу начине да олакшају настајање ватрених идеја. Уз то, постоји могућност да смо заборавили како да будемо разиграни. Поред тога што је забавна, разиграност је и веома продуктивна. Зато креативни лидери помажу свом тиму да се врати у време када су били срећни и када су прилично неспутано могли да се посвете стварању нових и добрих идеја. „Креативност сматрамо битном у приватном животу па тако и у послу. Она нам дозвољава да побегнемо од рутине. Што креативније приступите изазовима, осећаћете се задовољније и остављаћете утисак позитивне и пријатне особе, а онда је све лакше“, објашњава Биљана Сандић, оснивач компаније ИСКОН Моде, која се бави производњом уникатне одеће, инспирисане српском традицијом и културом. „У послу спајамо неспојиво и много експериментишемо. Модеран дизајн са ручно рађеним детаљима нешто је што нећете имати прилику често да видите, управо је у томе тајна наше оригиналности и креативности. Можете ли се лепше осећати ако знате да поседујете део традиције и културе у оригиналној изведби? Таквим стилом управо скрећемо пажњу на креативност људи који носе наше комаде.“ По свему судећи, важно је да научимо како да размишљамо изван устаљених оквира. Оставимо отворена врата и креативност ће искочити као пајац из кутије. Психолози истичу да је креативност једна од функција личности, начина размишљања, мотивације и средине која је истински охрабрује. Али, да ли можемо да научимо да будемо креативнији? Аја Јунг, некада балерина, а сада директорка Београдског фестивала игре, каже: „Кажу да је сваки човек рођен са способностима и талентом за неки посао, само је питање тренутка да ли ће се то открити. Многи балетски играчи пошли су у балетску школу зато што су игру или балет гледали у позоришту или на телевизији, али увек има и оних који су у салу ушли по казни, да не би скакали по кући, или губили време на улици. Има много прича, баш као и резултата. Не мислим да постоји креативно или некреативно окружење. Људи могу бити креативни, посвећени, вредни, занимљиви, богати у смислу искуства и знања... И као такви, они могу учинити свет бољим. Нису се уметнички пројекти или уметници значајних биографија по правилу рађали и развијали у срединама које су биле наклоњене њиховом деловању, већ су најчешће само ходали у смеру супротном од очекиваног. И за кување је потребна креативност, али ја никада не прилазим шпорету.“ Дакле, ако се ослонимо само на околности, развој креативности неће бити на максимуму. Важно је следити интуитивне идеје, експериментисати, па и кршити правила. Преиспитујте и тестирајте очигледно. Мало шта узимајте здраво за готово, окрените свет наопачке и славите сличности и разлике. Будите одважни. И не одустајте. Суштина је у упорности. Чак и ако се покушај заврши неуспехом. Открића су реткост. Али постоје. Приметићете да ваш ток мисли следи одређене аутоматизме, сличне обрасце, зависно од теме о којој размишљате. То су навике, неуролошки начини функционисања омогућени честим понављањем. Да бисте развили креативност, требало би да свесно навикавате свој мозак на нешто тежи и сложенији начин размишљања. Стварајте нове и непознате мисли, повезивањем до сада неповезаних идеја и информација. Када говоримо о информацијама, изразито је важно да имамо тачне. Тачност се претвара у знање у подручју у коме желимо да будемо креативни. Аја Јунг није случајно од балерине дошла на идеју да оснује Београдски фестивал игре. Имала је знање о томе, а да бисмо сакупили то знање, потребно је време, мотивација и занимање. Најкреативнији ћемо бити у подручјима о којима често размишљамо и у којима нам знање није обавеза, него ужитак. „У развијању Београдског фестивала игре своју креативност користила сам несвесно. У мом случају једино тако сам могла да је користим. Немам дугме којим је покрећем, или мотор на који ради. Креативност примећују други, а ја само слушам свој инстинкт“, анализира Аја Јунг.

Прочитајте још:Нема наде: Ћерка Витни Хјустон губи борбу за животОВО МОРАТЕ ВИДЕТИ: Фотографије које немају рационално објашњење

„Битан фактор током креативног рада је и ослушкивање на који начин се ваша креативност препознаје, односно да ли је тако дефинише у околина. Знали смо да смо на добром путу тек када смо добили дивне повратне информације и заиста много оригиналних идеја управо од наших купаца. Ослушкујући њихове жеље, успели смо да направимо нешто препознатљиво и то не само на овим просторима“, каже Биљана Сандић из Искона. Почните! Креативност долази само у акцији, никад у чекању да се нешто догоди и падне с неба. Покрените ток мисли и изненадићете се резултатима. Када себи подсвесно пошаљемо поруку да желимо креативност, она ће се сасвим сигурно појавити. Извор: Космополитен