Правда

Тужилаштво је у својој завршној речи предложило суду да Шешеља осуди на казну затвора од 28 година, док је Шешељ тражио ослобађајућу пресуду. 11.24 Војислав Шешељ ослобођен је по свих 9 тачака оптужнице. "Из доле наведених разлога, Веће под тачком 1. злочин против човечности проглашава да Војислав Шешељ није крив, под тачком 4. убиство није крив, тачка 8. мучење није крив, тачка 9. окрутно поступање није крив, 10. депортација није крив, 11. нехумана дела није крив, 12. безобзирно разарање градова, насеља, села и пустошење није крив, 13. оштећење верских и образовних објеката није крив, 14. пљачкање јавне или приватне имовине није крив", навео је Антоанети. Налог тужилаштва о хапшењу постаје беспредметно, закључак је суда. 11.14 ШŠешšељ није крив за Хртковце, Вуковар... Председник Претресног већа судија Жан Клод Антоанети рекао је, читајући пресуду, да већина чланова већа, уз супротно мишљење судије Флавије Латанци, сматра да тужилаштво није поднело довољно доказа за своје тврдње из оптужнице који се тичу протеривања Хрвата из Хртковаца. "Мотиви у Хртковцима били пре свега личне природе и потреба да се обезбеди смештај Србима који су остали без крова на глави. Из говора Шешеља не може да се закључи да је учествовао директно у размени кућа, а што је приказано као главно средство за протеривање Хрвата", навео је судија. 11.04 "Пројекат Велике Србије политичке, а не криминалне природе" Шешељ је вођен страшћу о стварању Велике Србије, али не постоји повезаност са регрутовањем и слањем доборовољаца ради чињења злочина, већ само ради подршке ратним напорима, објаснио је председавајући. "Пројекат Велике Србије који заговара Шешељ је политичке, а не криминалне природе. Контекст рата даје солидно оправдање коришћењу доборовољаца у заштити српског народа. Шешељ им није био хијерархијски надређен", навео је Антоанети.

Када је реч о ратним злочинима, тужилац није предочио довољно доказа за убиство несрпских заточеника, мучење и окрутно поступање на подручју Црне Реке и Зворника, окрутно поступање на Овчари, окрутно поступање у складишту Велепромет, мучење у касарни и Вугошћу, у општини Невесиње, убиство цивила око Сарајева, пљачке имања код Вуковара, силовање, безобзирно разарање и рушење градова, села, домова, ни религијских и образовних установа, навео је Антоанети.

Када је реч о делу оптужнице који се тиче злочина против човечности, тужилаштво није доказало сумње да су на територији општина Вуковар, Зворник, Сарајево, Мостар и Невесиње мета били цивили, рекао је Антоанети.

"Докази показују да је постојао оружани сукоб који је обухватао цивилне елементе, али не и да су цивили били масовно на мети, иако нису учествовали у борбама. Тужилац није уверио суд да је постојала веза између сукоба у Хрватској и БиХ нити да су постојали масовни напади на цивилно становништво. Стога Тужилаштво не би смело да захтева директну кривичну одговорност Шешеља за злочине против човечности."

"Војин Вучковић Жућо био је командант једне јединице доборовољаца, али и деловао независно, командујући групом "Жуте осе". Шешељ се дистанцирао од њих после убистава у Зворнику. Што се тиче "Црвених беретки", неки доборовљци СРС су им се прикључили, чак и били команданти. Неке од њих је Шешељ и препознао", објаснио је председавајући.

Што се тиче Васкета, он је био оснивач СРС. Јединице Брнета и Славка Алексића формирали су добровољци СРС, али их СРС тамо није послао", закључило је Веће.

Веће је прешло на објашњавања контекста у којима су се злочини догодили, па је опширно говорило о биографији Војислава Шешеља, оснивању странака и идеологији коју је заступао.

Председавајући Већа подсетио је на стварање, како је навео "четничке", Српске радикалне странке.

"СРС је регрутовао и слао доборовољце на захтев оружаних снага. Ако је Шешељ и имао одређени морални ауторитет над добровољцима своје странке, они му ипак нису били директно потчињени. Самим тим, Шешељ није могао имати никакву хијерархијску везу са добровољцима, као што ни нема довољно доказа да је био повезан са паравојним групама Арканових "Тигрова", "Душан Силни" и јединице "Карађорђе", навео је Антоанети.

Већина чланова већа сагласна је да постоји извесна непрецизност у тврдњама тужиоца.

"Он прави разлику између кривичних дела које је оптужени физички починио и других која су почињена у оквиру злочиначких подухвата. Такав почетак убрзо је поремећен, па је Шешељ постао вођа злочиначких подухвата у свим кривичним делима. Стиче се утисак да наводни циљ тог злочиначког поодухвата варира у зависности од текста. Тужилац недоследно користи речи насиље и злочин; неке формулације остављају утисак да је сама идеја "велике Србије" криминогена, а у другим делима се нападају средства којима се желела остварити. Тужилац врши нападе из свих оружја, позивајући се на квалификације које не одговарају описима дела", објаснио је Антоанети.

Тужилаштво је већ упозорено због праксе "гурања свега у исти кош", подсетио је он.

"Тиме је нарушен поступак и компромитовала ефикасност одбране Војислава Шешеља", навео је председавајући Већа.

Шешељ се по свим тачкама оптужнице изјаснио да није крив и бранио се сам, без помоћи браниоца. Није позивао сведоке нити предочавао доказе о својој одбрани након излагања тужиоца, подсетио је председавајући.

"Оспоравао је легалност Међународног суда и веродостојност доказа и тврдио да се против њега води политички и пристрасан поступак. Шешељ је тврдио да ни он ни његови добровољци нису чинили оно што им се ставља на терет, као и да добровољци уопште нису били под његовом командом. Додао је да је постојало више група добровољаца, од којих су неки били мештани, а неки криминалне структуре, и уопште нису имали везе са његовим људима. Шешељ је себе и Србе приказао као жртве агресије Хрвата и Муслимана, а тврди и да су и једни други покренули противуставно отцепљење из СФРЈ.", истакао је Антоанети.

Тужилаштво тврди да је Шешељ учествовао у удруженом злочиначком подухвату са Слободаном Милошевићем, војним и паравојним снагама, "четницима" и "шешељевцима".

"Главна улога Војислава Шешеља била је распаривања мржње и регрутовање добровољаца који су слати на терен, па интегрисани у српске снаге, које су деловале у БиХ и Хрватској", саопштило је Веће.

10.05 "Закључци већа не настоје да дефинитивно утврде све догађаје или попишу историјат сукоба. Улога Већа ограничена је на давање правне одлуке, а пресуда је резултат онога што је утврђено на основу изнетих доказа, којих је било око 1.400, док је сведока било укупно 99. Пресуда броји нешто више од 100 страна, уз 2 прилога и мишљења судија", навео је председавајући Жан Клод Антоанети.

Председавајући Претресног већа Жан Клон Антоанети поновио је да ће пресуда бити изречена у одсуству лидера СРС, уз могућност да је прати путем видео-линка, што је он одбио.

Подсетимо, Хашки трибунал данас ће, четири године од завршетка суђења, изрећи првостепену пресуду лидеру Српске радикалне странке Војиславу Шешељу, поводом оптужби да је говором мржње подстицао и подржавао ратне злочине у Хрватској и Босни и Херцеговини током ратних сукоба.

Тужилаштво је у својој завршној речи раније предложило суду да Шешеља осуди на казну затвора од 28 година, док је Шешељ тражио ослобађајућу пресуду.Лидер радикала је у притвору Хашког трибунала провео готово 12 година, од фебруара 2003, када се предао и добровољно и отишао у Хаг, до новембра 2014. када је пуштен да се брани са слободе због лошег здравственог стања. У међувремену Хашки трибунал је од Србије затражио да ухапси и изручи Шешеља, али по том захтеви није поступљено, па Шешељ неће присуствовати изрицању пресуде. Та пресуда је првостепена и на њу ће и лидер радикала и хашко тужилаштво имати право да уложе жалбу.

Тужилаштво хашког трибунала тврди је да је Шешељ говором и пропагандом мржње 1991 - 1992. починио прогон Хрвата из Вуковара и сремског села Хртковци. Када су у питању злочини у Зворнику, Вуковару, Мостару, Невесињу, Босанском Шамцу, Брчком и ширем подручју Сарајева, према ставу тужилаштва Шешељ их је "подстакао, помогао и подржао" тиме што је добровољце СРС, као физичке починиоце, регрутовао, индоктринирао мржњом према несрбима, организовао и послао на ратишта.

Према оптужници, Шешељеве речи и дела подстакли су прогон десетина хиљада несрба и убиство 905 особа, а међу жртвама је било и једно новорођенче.У три тачке, оптужница Шешеља терети за злочине против човечности - прогон несрба на политичкој, расној и верској основи; депортацију и присилно премештање.У шест тачака, лидер радикала оптужен је за кршење закона и обичаја рата - убиства, муцење, окрутно поступање, безобзирно разарање села или пустошење које није оправдано војном нуждом, уништавање верских објеката и пљацкање јавне или приватне имовине.

Тужилаштво сматра да су злочини "шешељеваца" над Хрватима и Муслиманима били су извршени у удруженом злочиначком подухвату чији је циљ било стварање јединствене српске државе на великим деловима територија Хрватске и БиХ, односно "велике Србије". У злочиначки подухват били су, према оптужници, укључени и тадашњи председник Србије Слободан Милошевић, генерали ЈНА Вељко Кадијевић и Благоје Аџић, припадници Државне безбедности у Србији Јовица Станишић и Франко Симатовић Френки. У њему су, према оптужници, учествовали и лидери Срба у Хрватској и БиХ Милан Бабић, Милан Мартић и Радован Караџић, затим вођа паравојних јединица Жељко Ражнатовић Аркан и други. Тужилаштво, наиме, сматра да је Шешељ утицао на све аспекте деловања добровољаца, чак и ако није имао оперативну команду.

Он је, како тврде, те јединице распоређивао, одлучивао када ће и где ићи и именовао њихове заповеднике, који су му подносили изврштаје о свом деловању.Суђење Шешељу, тачније телевизијски преноси тих суђења, у почетку су изазивали приметну пажњу овдашње јавности, да временом она јењавала, али је свакако неуобичајено било како је Шешељ уопште успео да убеди трибунал да се од најтежих оптужби брани сам. С друге стране, његов је случај неуобичајен и с обзиром на време које је провео у притвору, где му ни након 13 година суђења, и затим пуштања на привремену слободу, није била донета ни првостепена пресуда, а која ће бити изречена тек данас.

Извор: Курир