Правда

Пише: Ђоко Кесић Причи о могућем “Балканском пролећу” вратили су нас грађански протести у вези с догађајима у Савамали, где се међу незадовољним грађанима редовно виђају и “службеници” амбасаде САД “ у Београду. Сасвим довљно за црвени аларм! Чињенице да ће београдске власти, како је рекао премијер Вучић, одговарати за незаконите поступке у рушењу објеката у Херцеговачкој улици као и оправдано незадовољство грађана, у суштини само су колорит у којем агенти ЦИА И МИ6 пливају као рибе у води. Срби с разлогом страхују од нове “ружичасте револуције”, више пута су варани на ту тему од истих инструктора, ваљда су нешто научили. Да подсетимо – прва Југославија настала је као последица невероватних притисака од савезника из Другог светског рата – Француске, Енглеске и САД. То је био само увод у дугорочно српско посртање. Наставак се догодио 27. марта 1941. када је енглеска агентура уз помоћ неколицине генерала направила пуч. Репризу репризе гледали смо  5. октобра 2000. кад су нове демократе новцем и инструкцијама  САД освојиле власт, а извођачи радова били су момци из МИ6. На крају и птице на грани знају да се одвајање Црне Горе од Србије догодило уз свесрдну асистенцију ЦИА и МИ6. Укратко дипломатија САД и Уједињеног Краљевства понашају се као слон у стакларској радњи, јер тренутно не постоји сила која ће им за све њихове работе испоставити рачуне. Да ли је Запад незадовољан актуелном владајућом гарнитуром у Србији, на шта упозорава и Сергеј Железњак, заменик секретара Генералног савета Путинове Јединствене Русије, који је поручио да је “Паткица део дестабилизације Србије” и да је познато ко иницира “насилне протесте”? Амбасадор САД у Београду Кајл Скот пожурио је да одговори на оптужбе српске јавности и Путинових сарадника да службеници САД амбасаде учествују и организују  протесте, рекавши да његови сарадници на протесте “Не да(ви)мо Београд” иду као посматрачи и бесмислено је тврдити да су они организатори протеста”! У нашој и светској јавности ова пракса да стране дипломате иду у колони протестаната као “посматрачи” је благо речено скарадна, јер у дипломатској пракси они то посматрају са стране. Стране дипломате последњих година директно утичу на политички живот у Србији, тако да Вучићева тврдња да се у његову политику не меша више подсећа на певање кроз шуму како би отерао страх. Познато је да су све владе СФРЈ  и Србије прављење последњих четрдесетак година морале да добију сертификат у Лондину, Паризу, а у последње време у Бриселу. А Викиликс све објашњава сазнањима да наши политичари трче у америчку амбасаду да би тужакали једни друге, да би добили неке мрвице с америчке трпезе. Подсетимо да је после убиства Ђинђића британски амбасадор Чарлс Крофорд, тражио да премијер Србије буде Небојша Човић, па зар резидент МИ6 за Балкан Ентони Монктон уз убиство Ђинђића, у својству првог секретара британске амбасаде, није руководио јавном и тајном полицијом Србије, и много чиме што ми не знамо...Па још немачки амбасадор Андреас Цобел је пре неколико година изјавио да “уколико Србија жели да задржи Косово, то може да покрене питање Санџака,Јужне Србије и Војводине…” Истина он се после извинио, што нас не уверава да та братија и даље не ради поменуте радње као што је то и раније чинила. -Светска дипломатија, односно дипломатија великих сила одавно је напустила онај добри стари дипломатски кодекс где се све радило са стилом и у рукавицама. У томе предњасче службеници Стејт департмента, они то и не крију. Па сетите се да је амбасадор САД водио протесте у Кијеву, који су са улице скинули регуларно изабрану власт у Украјини. Она заменица државног секретара САД је дрско поручила “ко јебе ЕУ, ми у Украјини радимо мимо њих”. Не бих ме изненадило да нешто слично “скувају” и у Београду, објашњава Слободан Милић, каријерни дипломата који је службовао у Шпанији и Куби, а био је и шеф протокола у шест Влада СФРЈ И СРЈ. Господин Милић напомиње да је Балкан дошао у епицентер светског дипломатског рата због руског утицаја, па Запад сад оживљавају давно запретане сукобе у Македонији и БиХ. Ако било где на Балкану плане варница, Србија ће мимо своје воље бити у тај сукоб бити уплетена, упозорава Милић. Шта би у овом случају морала Србија да ради, питање је од примарне важности. Павле Јевремовић бивши амбасадор СФРЈ у више земаља, с последњом службом амбасадор Србије у УН верује да у овим околностима у којима се цео свет узнемирио из видљивих разлога, Србија мора да дође до јасне и одмерене спољне политике. “То што се службеници амбасаде САД у Београду придружују грађанима који протестују, апсолутно је непримерено. Ја сам у Индији, рецимо, ишао да гледам уличне протесте, познавао сам све важне политичаре, али сам стајао са стране, посматрао. Све остало је изван доброг дипломатског кодекса”,каже Јевремовић. -Шта је проблем с нашом политиком? У неким тренуцима има се утисак да спољну политику воде таблоиди, а неки политичари, чак чланови владе упуштају се у свађе и препирке са Хрватима и Бошњацима на пример. Било би много рационалније одређене  озбиљне проблеме расправити у једној озбиљнијој студији, доћи до одређенох решења и на тај начин установити нашу спољну политику. Ми немамо ни озбиљне националне компаније које би по природи ствари одређивали и извесне спољнополитичке интересе земље…Има се утисак да водимо политику од данас до сутра, каже Јевремовић. Слободан Милић верује да све ово што се догађа, у Македонији, на Косову, Црној Гори и Бих је могућа предигра за нову прерасподелу снага на Балкану, где ће Србија као кључна држава добити важну и незахвалну улогу. Та нерешена питања у окружењу мораће се решити, милом или силом. А оно што је примарно и што Србија неће моћи да бира је опстанак Републике Српске. Да је Србија данас моћна, економски снажна и социјално стабилна земља – све би било другачије,каже Милић. Павле Јевремовић каже да је међународна  позиција Србије данас много боља него у последњих тридесетак година, та ваља паметно користити. То, међутим, подразумева да зауземо један флексибилан, одмерен и одлучан спољнополитички курс. Са унапред припремљеним одговорима на задатке који се пред нас постављају, све је много једноставније. Мада у данашњем свету, који се претворио у вучју јазбину, ништа није једноставно. САД су схватиле да оружјем није могуће решавати међународне конфликте, свет је сад биполаран Русија и Кина су данас важне адресе међународне политике. Али, ако паметно радимо, Србија у овом свету неће имати озбиљних непријатеља, закључује Јевремовић. Господин Јевремовић је вероватно у праву кад тврди да САД неће војно интервенисати по свету да би остварили своје циљеве. То данас чине извозећи ружичасте револуције кроз “догађање народа” и постављати своје конвертите за председнике и премијере. После украјинског преврата више од пола министара у новој влади били су амерички пијуни, а генерални дирецтор државног енергетског сектора био је, а и данас је нико други до син Џозефа Бајдена потпредседника САД. Геополитички значајне просторе Ујка Сем осваја преко мултинационалних компанија. Па шта ради бивши шеф ЦИА генерал Петреус на Балкану? Где је у свему овом српски грех, а шта је српско зло? Грех је што цео Запад Србију, ма шта она радила, види као малу Русију, коју треба дисциплиновати. А српско зло је у вековном, рекло би се генетском наслеђу, да смо политички разједињени око важних националних питања, да се трудимо да уништавамо своју државу и да будемо што сиромашнији  и беспомоћнији. То нам баш иде од руке. Извор: Правда