Година за нама на пољу светске политике била је тешка, напета, неочекивана и посве узбудљива. Аналтичари су проценили да је можда и најгора у последњих неколико година, сумирајући утиске и дешавања које су је облежелиле. Година коју би многи да забораве. Иако тек на замаку, све очи сада су упрте ка 2017. и ономе што нас чека у истој. Претходну годину обележили су константни терористички напади, још затегнутији односи између САД и Русије, Брегзит, војни пуч у Турској, приближавање Кубе и САД, мировни споразум између владе Колумбије и герилаца ФАРК-а, панамски документи, наставак жестоких сукоба у Сирији, терор Исламске државе, избор Доналда Трампа за америчког председника, и последњих дана 2016. и увођење нових санкција САД Русији. Током 2017. одлучиваће се судбина Европе и даљи ток избегличке кризе, која је гурнута под тепих, али која сваки ћас може да експлодира и изазове још дубље сукобе међу државама чланицама ЕУ. Али, да кренемо редом. Дешавања која нас чекају у 2017. прокоментарисао је Немања Старовић, историчар и публициста из Новог Сада.

Доналд Трамп

Новоизабрани амерички председник Доналд Трамп преузеће дужност након инаугурације 20. јануара. Његова, за многе, неочекивана победа дошла је као шамар америчком естаблишменту и свима онима који су веровали да ће Хилари Клинтон убедљиво поразити брбљивог и неконвенционалног Трампа. Милијардер и бизнисмен током кампање обраћао се средњој класи (која је годинама у све горем положају) као и сиромашним слојевима, нудећи им наду да ће након његовог доласка на власт Америка бити оно што је некад била. Слоганом "Учинимо Америку опет великом" и, "популистичком" реториком, успео је придобије масу. Трамп ће ући у историју као први амерички председник који је изабран за ту функцију, а да се никада пре тога није бавио политиком. 45. амерички председник је током кампање говорио многе ствари које су се мамиле све већи број присталица, од тога да ће саградити зид на граници с Мексиком, протерати све сиријске избеглице, забранити свим муслиманима улазак у САД, до тога да ће Клинтонову да пошаље у затвор због скандала око коришћења приватног мејла у време када је била државна секретарка. О томе у његовом програму више нема ни речи. – Тешко је дати иоле прецизнију процену деловања Доналда Трампа као 45. председника Сједињених америчких држава, будући да се ради о једној по свему нестандардној политичкој личности. Не спорећи намеру Трампа да пуно тога промени, верујем да ће се тек након преузимања председничке функције суочити са свим факторима који дефинишу спољну политику САД. Сетимо се да је и почетак председничког мандата Барака Обаме обележен ношењем симболичног “ресет дугмета” у Москву, али он Белу кућу ипак напушта остављајући наследнику најгоре односе са Русијом од периода Хладног рата наовамо – рекао је Старовић. Током кампање, Трамп је обећавао и да ће САД знатно мање учествовати у сукобима на Блиском истоку и препустити ту улогу Русији. - Када говоримо о Блиском истоку, такође је потребно бити опрезан у очекивањима, али се може наслутити да ће ангажман Трампове администрације ићи у правцу дезангажовања у том делу света. Имајући у виду поразне ефекте америчког присуства на том терену у претходном периоду, то би се могло показати корисним, међутим битно је да до повлачења дође постепено и координисано са свим регионалним и глобалним актерима, јер би се у супртом могле испровоцирати нервозне реакције традиционалних савезника САД попут Израела или Саудијске Арабије.

Председнички избори у француској

Након резултата Брегзита све више почело је да се говори да ће се о даљој будућности ЕУ одлучивати на председничким изборима у Француској на пролеће. Услед великог броја терористичких напада протеклих година, десничарке оргазнизације и партије у Европи добијале су све већу подршку грађана у виду спровођења политике, првенствено мислећи на велики број избеглица које су пролазиле кроз Стари континент. Марин Ле Пен, једна од кандидата за председника Француске, лидерка десничарске странке Национални фронт, Брегзит и Трампову победу истиче као оправдање антиестаблишментске политике коју заговара. Ле Пен заговара моћну мешавину отпора интегрисаној Евопи и миграцији са снажним осећајем за француску посебност. Њене идеје су несумњиво све популарније. Стручњаци сматрају да њена победа није искључена, иако доста заостаје за својим противкандидатима у анкетама. - Изјашњавање грађана друге по величини државе Европске уније показаће да ли се тренд започет одлуком Британаца да подрже тзв. Брегзит и избором Доналда Трампа у САД наставио или се пак ради о пролазној фази преиспитивања политичког мејнстрима са ограниченим дометима. Могући тријумф ћерке Жан-Мари Ле Пена, који је барем у мејнстрим медијима деценијама важио за еманацију европске екстремне деснице, веома је забринуо владајуће елите на Старом континенту, иако је садашња лидерка Националног фронта умногоме ублажила ставове по многим питањима. Међутим, њен став према Бриселу је и даље бескомпромисан и огледа се у најави да ће, уколико европска бирократија хитно не прихвати њене захтеве, она као нова председница Француске републике у року од шест месеци расписати референдум о напуштању Европске уније. Према досадашњим анализама, највеће шансе за улазак у други круг председничких избора имају кандидат француских конзервативаца Франсоа Фијон и Марин Ле Пен. – Иако је за очекивати да ће се у другом изборном кругу све политичке странке окупити око Фијона, односно било кога другог ко се на изборном листићу буде нашао уз Марин Ле Пен, те да је стога победа кандидаткиње Националног фронта мало вероватна, искуство Брегзита и избора у САД нас учи да такав исход никако не треба искључити. Избори у Француској се одржавају крајем априла, односно почетком маја када говоримо о другом кругу, а то је време када би поново могла ескалирати и мигрантска криза, у случају пропасти споразума ЕУ и Турске, а што би несумњиво утицало и на преференције француских бирача. Коначно, неки већи терористички напад би могао у потпуности преокренути ток изборне кампање, а џихадисти су све само не несклони таквим потезима. Сетимо се Мадрида и стравичних напада изведених 2004, три дана пред парламентарне изборе. Иако већ виђена за победника, странка премијера Хосе Марија Аснара је те изборе изгубила, а нова влада је повукла своје трупе из Ирака.

Избори у Немачкој

У септембру се одржавају парламентарни избори у Немачкој. Антимигрантска странка Алтернатива за Немачку (АфД), постигла је велике успехе на недавним изборима у савезним државама отимајући бираче традиционалним странкама и ужива подршку око 16 одсто бирача, по анкети из септембра. Након низа терористичких напада током последње две године, све гласније се чуло критиковање канцеларке Ангела Меркел и њене мигрантске политике. По многима, Меркелова и њена владавина представљају стабилност ЕУ. Ипак, канцеларкини политички противници сматрају да је њене либералне одлуке нашкодиле самој земљи, а дају јој и мање шансе за победу, нарочито након недавног терористичког напада у Берлину. – Очи европске, па и светске либералне јавности упрте су последњих месеци у Ангелу Меркел, од које се очекује да оправда улогу коју су јој доделили, да буде последња брана постојећег нео-либералног поретка који је након тзв. Брегзита и победе Доналда Трампа у САД прилично уздрман. Постојећи карактер Европске уније у вредносно-политичком смислу може бити очуван само уколико се одржи политика главног тока у Немачкој као срцу ЕУ. За тако шта је неопходан опстанак велике коалиције демохришћана и социјадемократа, једног за политички систем Немачке суштински неприродног стања, а једини гарант таквог исхода на који ће по свему судећи упућивати изборни резултати јесте управо личност канцеларке, која осим неподељене подршке у бази своје ЦДУ, ужива и велико поверење међу гласачима друге велике странке, СПД. Према речима Старовића, политика са којом ће Ангела Меркел изаћи пред грађане мораће да буде битно другачија, а да се то већ данас уочава. – Већ приликом прихватања номинације на конвенцији своје странке је изјавила да ће се залагати за забрану ношења вела који прекрива читаво лице, што се може сматрати уступком десници која у свом налету озбиљно угрожава позиције ЦДУ.

Рат у Сирији

У марту се наврашава тачно шест година од почетка крвопролића у Сирији. Иако се током претходне године “тражило” решење за прекид ватре, до тога услед неслагања многобројних страна које учествују у сукобу није дошло. Два дана пред крај године договорено је примирје широм Сирије уз посредовање Русије и Турске. Сиријска влада сматра да примирје широм Сирије представља “праву прилику” за политичко решење готово шестогодишњег рата у тој земљи. Ипак, као што смо напоменули, интереси за Сирију постоје са више страна и тешко да ће о њеној судбини одлучивати само Русија и Турска. - Више је фактора који иду у прилог очекивањима да ће дуготрајни грађански рат у Сирији бити оконачан наредне године, односно да ће барем ући у неку врсту стагнације. Све стране које делују на том терену су већ прилично исцрпљене, потрошени су сви капацитети за мобилизацију, дошло је до замора материјала и нереалне су било какве акције које подразумевају веће покрете трупа. Видели смо да су нпр. Асадове снаге током велике победе у Алепу, у исто време изгубиле град Палмиру. Дакле, уз сву подршку коју добијају од Руса и других савезника, немају способност деловања на више фронтова. Код других учесника у грађанском рату је то вероватно још израженије – рекао је Старовић. У деловима Сирије налази се и екстремистичка организација Исламска држава. Упркос снажним налетима руских и сиријских снага с једне, и Американаца и њихових савезника с друге, чини се као да је стање на терену непромењено. – Чини ми се и да је дошло до споразума између главних актера, који се најбоље огледа у троуглу Алеп, ал-Баб, Рака, иначе подручју севера Сирије на којем се и одлучује судбина рата. Сиријска арамија подржана од стране руске авијације, Ирана, Хезболаха и ирачких добролвољаца је преузела пуну контролу над Алепом, снаге побуњеника подржане од стране Турске се налазе пред улазом у ал-Баб, док Курди прилично силовито надиру према Раки, престоници самозваног калифата Исламске државе. Изгледа као да су регионалне силе, пре свега Дамаск, Анкара и Техеран, постигле споразум о решењу за регионални проблем, што је увек најздравије у смислу одрживости. На сасвим другом крају те јединствене ратне позорнице, ирачка армија уз подршку Американаца, Турака и курдских пешмерги стеже обруч око Мосула, највећег града под контролом тзв. Исламске државе у Ираку. Све нам то говори да се тој џихадистичкој квази-државној творевини убрзано ближи крај. Након што ЕУ није испунила свој део према Турској и омогућила њеним држављанима да путују ЕУ без виза, због чега је заузврат турски председник Реџеп Тајип Ердоган задражао проток избеглица, држава на Босфору се све више окренула Русији и њеном председнику Владимиру Путину. - Савезништво Турске и Русије донеће један потпуно нови квалитет на простору Блиског истока. Учвршћено након неуспелог војног пуча у Турској 15. јула, у чијем спречавању је Русија очигледно одиграла значајну улогу, оно је већ положило један тежак испит на који је стављено атентатом на руског амбасадора у Анкари. Управо Русија, која је интервенцијом у Сирији приказала значајне капацитете за пројекцију војне моћи далеко изван својих граница, може бити тај фактор који ће даље релаксирати односе између најважнијих престоница Блиског истока северно од Персијског залива, а могуће ново партнерство Русије и САД након Трамповог преузимања председничке функције би могло допринети пацификацији читавог региона.

Будућност Европе у рукама Ердогана

– Споразум Европске уније и Турске о ограничавању протока миграната готово да је пропао, првенствено услед оклевања Брисела да испуни дата обећања о укидању визног режима за грађане Турске, што значи да се тренутно кључ мигрантске кризе, а тиме и политичке стабилности Европе налази у рукама Анкаре. Видели смо какве потресе је у Европи изазвало миллион миграната пре годину дана, можемо само претпоставити шта ће се десити ако се према просперитетном северу упути нови миллион људи, а можда и двоструко више њих – сматра Немања Старовић. Према његовим речима, у безбедносном смислу, Европа ће се наредне године суочити са бројним изазовима. – Могући војни слом тзв. Исламске државе неће, нажалост, значити и слом екстремних идеја које та организација пропагира, а које наилазе на плодно тле у главама многих младих људи који су рођени у предграђима европских престоница. У случајевима када терористи прибегавају самоубилачким нападима, мере тзв. “тврде безбедности” не дају пуног ефекта, јер је веома тешко спречити у извођењу напада некога ко се већ помирио са својом смрћу. 2017. биће година великих изазова. Већ је почела, вежите се!

Извор: Телеграф