Од данашњих избора зависи да ли ће Макрон успети да реформише рад тржишта и покрене раст француске економије. По уставу Француске, моћ председника је опсежна, што укључује и овлашћење да распусти парламент и именује премијера, као и велику контролу у одбрани и спољној политици.

Али, председник мора да има подршку већине у парламенту да би управљао, спровео кључне законе и имплементирао обећања из кампање. Макрон би и даље могао да обликује спољну политику Француске, чак и без већине у парламенту, али би му руке биле везане у, например, домаћој политици.

Због француског изборног система, тешко је предвидети резултате избора. Парламентарни избори укључују 577 мини такмичења, по један за сваки округ који представља део Француске - и то у две рунде. Кандидат може да победи и у првом кругу ако освоји преко 50 процената гласова. Уколико нико не победи ни у другом кругу, онда два кандидата коиј су првом освојили барем 12,5 процената улазе у завршницу.

Због таквог изборног система честе су предизборне коалиције међу партијама, као и договори између две рунде. Тако, неки кандидат може да изабере да не иде у други круг како би осигурао победу савезнику, или блокирао ривала.

Алијанса која подржава Макрона има одличне шансе да оствари већину у парламенту, али не могу да се искључе друга два могућа резултата која не би ишла на руку новом председнику. Уколико би друга странка или коалиција освојиле већину у парламенту, то би био тежак ударац на Макронову унутрашњу политику. Ил, уколико дође до распарчаног резултата да ни једна страна не може да формира већину.

Без обзира на резултате, избори ће најавити значајно реорганизовање француског политиког пејзажа и представљаће изазов за велике партије.

Ако Макронов покрет добије већину, то ће бити невероватан развој с обзиром да је формиран 2016. године. Две странке које су доминирале француском политиком, лево орјентисаниа Парија социјалиста и десни Републиканци, биће у расулу.

Републиканци су подељени и суочавају се са притском Макрона, који је привукао неколико њихових водећих фигура у свој кабинет, укључујући премијера Едуарда Пилипеа и министра економије Бруна Меира.

Партија социјалиста, с обзиром на катастрофалне резултате које је забележио њихов кандидат Бенио Хамон на председничким изборима (само 6,36 процената у првом кругу), чак мора да размишља и о преживљавању, односно опстанку у парламенту.

Избори ће унети преко потребну "свежу крв" на француску политичку сцену. До избора, била је редовна пракса да политичари комбинују локалне и националне службе, па су поједини локални градоначелници били и чланови националног парламента. Ова пракса је међутим забрањена Законом из 2014. године, који је политичарима дао три године да изаберу између две столице.

Од када је уведена та пракса, многи су изабрали локалне уместо националних позиција, па је 206 носилаца, што је око 36 процената укупног броја у парламенту, изабрало да обустави трку на изборима.

Макронов покрет је сигурно покушао да добије на овом тренду, када је бирао кандидате. Више од половине кандидата долази из цивилног друштва и нису никада учествовали у изборним тркама, половина њих су жене, и само пет процената су чланови парламента.

Његова странка можда неће добити већину, а и да добије тај број не мора да буде довољан за покретање преко потребних реформи у Француској. Ипак, нема сумње да ће се француска политичка структура драматично изменити у следећих пет година. Погледајте ОВДЕ како је Трамп дисциплиновао Британце. Извор: Блиц