Међутим, тај пројект је и пре тога изазвао контроверзе чији су главни протагонисти редитељка Јасмила Жбанић и Хасан Нухановић, један од преживелих из Сребренице и аутентични сведок збивања, чија је лична трагедија требало да буде идеја филма.
Снимање филма под називом "Quo vadis Aida" окончано је протеклог лета и сада је материјал у фази монтаже. Редитељка Жбанић која је 2006. на престижном филмском фестивалу у Берлину добила награду "Златни медвед" за филм "Грбавица", током снимања новог филма о његовом садржају се није оглашавала.
Сребреница је трајна тема у БиХ, али до сада није било покушаја екранизације а деликатност те теме подстакла је филмску екипу да све детаље снимања заштите колико год је то могуће.
Процуриле су тек по неке информације, попут оне да су у главним улогама глумци попут Бориса Исаковића, који у филму игра садашњег осуђеника за ратне злочине Ратка Младића, и Емир Хаџихафизбеговића, који такође глуми српског војника. Играју и други афирмисани глумци попут Бориса Лера, Изудина Бајровића, Минке Муфтић те Јасне Ђуричић.
Филм је сниман у Херцеговини, претежно у Стоцу и делом у Мостару. Али Хасан Нухановић, особа која је својим очима гледала шта се у јулу 1995. збивало у Сребреници већ је утврдио како филм неће бити веродостојна слика.
Нухановић је у рату изгубио родитеље и брата, а ту је трагедију, о којој је сведочио и у процесима вођеним пред Међународним судом за бившу Југославију описао је и у књизи.
Управо је она требало да буде темељ за сценарио филма, о чему су Нухановић и продуцентска кућа коју воде Жбанић и њен супруг Дамир Ибрахимовић, 2012. потписали уговор.
Прераде које су уследиле филм су, из приче темељене на истиним збивањима, претвориле у фикцију, а уместо младића који би играо Нухановића улога је запала жени, наставници енглеског језика, која такође доживљава личну трагедију.
Нухановић је ових дана на Фејбуку потанко описао како је пројект мењан и шта му је све притом сметало, а посебно је истакао како му је неприхватљива интервенција коју је Жбанић направила када је, по његовом мишљењу, ревидирала историјске чињенице о одговорности холандских војника из састава снага УН-а, који су имали задатак да штите цивиле.
"Јасмилина идеја није се уклапала, а она је ове своје идеје постепено уграђивала у сценарио", изнео је Нухановић разлоге свог незадовољства.
Противаргументи редитељке тада су били како она снима играни, а не документарни филм.
"Ја хоћу да људи из биоскопа изађу плачући. Ја ту дајем емоцију и знам како ћу то постићи. Људи се морају поистоветити с ликовима", казала је наводно Жбанић.
На крају сценарио је доживео своју трећу верзију, а Нухановић је цео пројекат напустио.
Након јавних прозивки реаговцала је Жбанић, у чије је име продуцентска кућа објавила саопштење у којем је истакнуто како њен филм о Сребреници представља тек једну од бројних прича које се могу испричати.
Појаснили су како је филм “Qуо вадис Аида” уметнички исказ. Главни лик Аида, потврдили су, није постојала у стварности, а причајући причу о догађају преко креираног драмског лика желе говорити о свим жртвама, а истовремено заштити приватност стварних жртава.
"Наш филм није реконструкција страдања нити једне стварне жртве, то није документарац о појединцима. Ничија права ни на који начин нисмо повредили", поручила је Жбанић.
О “непробојном српском бедему” на који се сломила Хрватска прочитајте ОВДЕ!
Извор: jutarnji. hr
