Пише: Џим Дин
У Украјини, етнички Руси су били званично на мети за чишћење, а они у Донбасу су то брзо искусили. Ко је имао рачуне у олигархијским, про-кијевским банкама нашао је те банкомате недоступним, с тим да је њихов новац на крају нестао.
Присталице НАТО-а и америчког државног удара подржали су насилни пуч на Мајдану који је на крају успео.
Преузимање власти био је само први корак. Главни циљ НАТО-а био је да уграби велику руску поморску базу у Севастопољу на Криму, као део награде за државни удар у Украјини, где је Москва годинама унапред плаћала најамнину како би помогла украјинским проблемима с новчаним токовима.
Западни глумци су им преузели улогу. Користили су неонацисте за пуч у Кијеву и уживали у немирима и узбуђењу када су преузели власт. Али, желели су још. Њихови страначки званичници објавили су да желе да очисте земљу од етничких Руса у југоисточним регионима и на Криму и да им одузму имовину.
Јулија Тимошенко ухваћена је током телефонског пресретања како жели да сруши Донбас, а затим уништи и Русију. Између терора Тимошенкове и неонациста, украјински Руси су потражили помоћ на истоку.
Народ са Крима је имао избор. Могли су да прихвате пуч и да оду под јарам или су могли поново да се уједине са својом матичном домовином, јер је Крим одавно био део Русије.
Они су тражили од Русије да дође на Крим како би их заштитила док су спроводили изборе за поновно уједињење са Русијом, која је освојила огромну већину са 96 одсто гласова. Банда за промену режима са Запада то још увек назива руским преузимањем.
Док је Украјина страховито страдала након државног удара, економији Крима почели су да завиде сви у Украјини; а народ на Криму је постао омражен јер је избегао судбину која му је била планирана. НАТО, САД и ЕУ такође су били огорчени што ће Русија спасити своје сународнике на Криму, који су у украјинском парламенту јавно претрпели геноцид и који су се одважили да помогну да се спаси руска поморска база.
Запад је након тога увео санкције Русији. Сви смо у наредним годинама увидели да САД имају све већи апетит за санкцијама, које је Трамп подигао на нове нивое, чак додавањем ЕУ на листу.
Русија је била погођена свиме, при чему су дипломатске санкције на самом почетку и веома брзо прешле у одбрамбену, енергетску и финансијску арену, ограничавајући приступ страним улагањима и атрактивним зајмовима за камате. Еxон Оил је морао да се повуче из неких великих уговора о партнерству са Русијом, претрпевши велике губитке.
Касније су уследиле прехрамбене санкције. Прве комбиноване санкције створиле су непредвидиве девизне курсеве, што је покренуло велики пад рубље, инфлација је порасла, а увоз је опао.
Ствари су се погоршале када су цене нафте пале са 100 долара за барел на 60 долара, чиме су се руски приходи од извоза смањили за трећину. Русија је увела контра-санкције, утичући тако на цене хране. Оне су порасле преко 23 одсто почетком 2015. године, а западни санкционисти плесали су на улицама. Али онда се догодило нешто што нису планирали.
Руси су појачали домаћу производњу хране. Њихов успех изненадио је Запад. Знајући да је земља под стресом и зашто, почели су да мењају своје прехрамбене навике. До 2018. трошкови хране порасли су мање од стопе инфлације. „Купуј руски“ је победило.
Како су Руси победили санкције на прехрамбене производе?
Као што се догодило у Ирану, читава држава је почела да ради на супституцији домаћег увоза, не само да би краткорочно створила олакшице, већ да би заштитила земљу од будућих санкција на прехрамбене производе. Путин је одувек желео да повећа домаћу производњу хране, али је имао много конкурентнијих области за финансирање.
Погледајте руску пољопривредну прехрамбену индустрију, која је прихватила изазов и дала резултате који су изненадили све. Инвеститори су на свом прагу видели потенцијални пољопривредни процват. Москва је буџетом субвенционисала пољопривреду пружајући зајмове, модернизацијом млекара и проширењем железница.
Министар пољопривреде Ткачев је то описао у 2015. години: „Захвални смо нашим европским и америчким партнерима који су нам омогућили да посматрамо пољопривреду из новог угла и помогли нам да пронађемо нове резерве и потенцијал“.
Русија је постала највећи извозник житарица на свету у 2016. години. То је привукло Кину да ради са поузданијим трговинским партнером са великим наруџбинама соје (за кинеске фарме свиња) и семенкама сунцокрета. Русија је заменила америчке пољопривредне производе погођене Трамповим санкцијама које је Кина куповала.
Путин сада жели да удвостручи извоз хране у вредности од 25 милијарди долара до 2024.
Руска пшеница има мање протеина од америчке, али Руси су одлучили да поједу мало више свог домац́ег производа како би надокнадили разлику.
Упркос забринутости људи да ће санкције порасти са 28 одсто на 43 одсто у 2018. години, око 90 одсто јавности извештава да купује руске производе када су цена и квалитет упоредиви.
То су деца генерације Другог светског рата којој нимало не смета да се жртвује за добробит свих, нешто што је изашло из моде у другим деловима света. Руски народ је увек побеђивао све потешкоће.
Извор: Webtribune.rs
