Документ је потписан у Истанбулу 27. новембра између турске владе и владе Националног споразума (ГНА), једне од страна у грађанском рату у Либији.
Турски председник Реџеп Тајип Ердоган је у понедељак рекао: „Кипарски Грци, Египат, Грчка и Израел не могу успоставити гасовод без сагласности Турске“. Затим у уторак: „Ако би Либија поднела захтев, послали бисмо довољан број војника. После потписивања споразума о безбедности нема препрека”.
Нема везе то што у овом тренутку ГНА губи у Либијском рату. Турски блеф неће упалити против Русије, која подржава моћнијег супарника ГНА-а, Либијску националну армију (ЛНА).
Нити Турска циља Русију; обе земље имају заједнички интерес да очувају свој нови извозни нафтовод за гас, Турски ток, у јужну Европу кроз Турску, и да победе конкуренцију.
Турски изазов је усмерен према САД-у, Грчкој, Кипру и Египту, изазивајући их да испробају властите морнарице и ваздушне снаге како би вратили Турке назад унутар њихове копнене границе. За сада Ердоган сматра како се Американци, Грци, Кипрани и Египћани неће усудити да пробију баријеру. За сада је у праву.
Оно што се међутим крије је чињеница да се у позадини одвија прави рат између Русије и Америке која покушава да пробије ове баријере и направи гасовод у Европу чиме би покушао да сломи Русију економски.
Путин је одиграо ову игру велемајсторски јер је на својој страни упослио Ердогана који своје личне обрачуне води са Америком а истовремено брани позиције главног транзита руског гаса у Европу.
Поред генералија, о руским стратегијама на Медитерану се у руским медијима не расправља отворено, нити истраживачки тимови које финансира држава то чине. У условима рата и америчких санкција једно је неизбежно – Турска је руски савезник против санкција, тако да је њено учешће у борби против Руса у Сирији и Либији посебно осетљива тема за Кремљ.
Арапска и америчка штампа је мање инхибирана, извештавајући о руском војном ангажману у Либији, укључујући техничаре, специјалне борбене снаге, оружје, обавештајне податке и ратну електронику.
Руски креатори политике о Либији, који говоре отворено, су Михаил Богданов, заменик министра спољних послова за Блиски Исток и Северну Африку и Лев Денгов, шеф руске контакт групе за унутарлибијска питања.
Вицеадмирал Игор Костјуков, шеф Главне обавештајне управе Генералштаба (ГРУ) од прошлог децембра, управља обавештајним и тактичким поступцима.
Координацију цивилних и војних операција већ неколико година тестирају Генералштаб, Министарство спољних послова и Савет безбедности на сиријском и украјинском фронту; Костјуков је неко време водио војну обавештајну службу у Сирији; САД су га два пута санкционисале због оптужби за сајбер операције на америчким изборима.
Председник Владимир Путин признао је да разговара о Либији с председником Ердоганом већ неколико месеци, почевши од августа.
Ердоган покушава да обузда догађаје у Либији, када ће он и Путин отворити нафтовод Турски ток. “Надам се да Руси неће дозволити Хафтару сиријски сценарио”, изјавио је Ердоган ове недеље. Он је телефонирао Путину како би поново разговарали о Сирији и Либији.
Исламска држава јача, терористи спремају упад у Средњу Азију. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Webtribune.rs
