Најновије

РИГОРОЗНИ: Шта стоји иза руске забране за увоз меса из Србије?

Да ли се исправно раде тестови на трихинелозу, поштују ли запослени санитарне норме, зна ли се одакле долазе свиње од којих се, након прераде, конзумирају сухомеснати производи?

Илустрација (Фото: pixabay. com)

Ово су само нека питања која се постављају након читања детаљног извештаја руских инспектора који су привремено забранили извоз за четири познате српске компаније меса, а у који је Радио Слободна Европа (РСЕ) имао увид.

У изјави за РСЕ представници Управе за ветерину уверавају да разлога за забринутост нема јер је месо које стиже на трпезу у потпуности, кажу, исправно. Такође, наводе и да у извештају руских инспектора, који су пет дана обилазили компаније у Србији, има извесних нелогичности.Компаније „Матијевић“, „Биг Бул“ „Карнекс“ и „Златиборац“ од 4. јуна привремено су обуставиле извоз својих производа на руско тржиште.

Све надлежне институције, укључујући и ресорног министра пољопривреде, тврде да је проблем процедуралне природе и да је највише примедби било на неусаглашеност са процедурама које важе у Евроазијској унији. Компаније којима је привремено суспендован увоз за РСЕ подвлаче да њихово месо, које је већ на руском тржишту, није повучено. Такође поручују и да се замерке односе на процес производње али не и на саме производе који су, тврде, у потпуности исправни.

Током ненајављене контроле руских инспектора у производним халама произвођача месних производа откривено је, како показује извештај, више неправилности.

Фирма „Биг Бул Фудс“, према извештају, није спровела испитивања сировина и готових производа на токсичне и штетне материје, као што су соли тешких метала, антибиотици, пестициди и радионуклиди. Затим, наведено је и да се животиње шаљу на клање без ушних маркица (ознака), као и да се крше санитарни и хигијенски принципи јер се радници крећу из „чисте“ у „прљаву“ зону односно да шетају из кланице где је сирово месо до месаре где су готови производи. Утврђено је и заједничко складиштење готових прехрамбених производа, конкретно сир и кобасице, са сировинама.

Министар пољопривреде: Месо из Србије безбедно

У компанији „Златиборац“ су инспектори такође констатовали кршење санитарно-хигијенских принципа рада при кретању радника што, како се наводи у извештају, „може да доведе до контаминације производа, просторије и опреме“.

Месо (пршут) се при сољењу држи у просторији са температуром ваздуха од 8,3 степена Целзијуса, а температура не сме, према наводима из извештаја, да буде виша од 4 степена.

Замерке инспектора на складиштење меса у Индустрији меса „Карнекс“ односе се такође на клање животиња без ушних маркица, допуштање клања неидентификованих животиња, али и непоштовање правила личне хигијене радника у објектима. За ову компанију у извештају је наведено и да не спроводи контролу на присутност бацитрацина (антибиотик).

И у компанији „Матијевић“, према налазима, није уведена процедура „која би обезбедила усклађивање радника са правилима личне хигијене у производњи хране“. Поред тога, кажу, не постоји контрола квалитета прања и дезинфекције транспортних возила јер је приликом прегледа возила, након прања, и даље било животињских чекиња.

Одговори компанија: Није све како пише

Радио Слободна Европа контактирао је све четири компаније у вези са наводима руских инспектора.
Компаније „Биг Бул“ и „Матијевић“, уместо одговора на појединачне ставке које смо послали, одговориле су нам заједничким саопштењем четири компаније (Биг Бул, Матијевић, Карнекс и Златиборац) које је објављено 31. маја, када је јавност сазнала за одлуку о суспензији извоза у Русију.

У њему је тада саопштено да оваква ситуација (обустава извоза на руско тржиште) није изузетак у индустрији месних прерађевина „јер у процесу и контроли увоза долази до уобичајене процедуре надзора, за којом следи и захтев за додатним усклађивањем са технолошко-техничким прописима земље увознице“. Компаније „Златиборац“ и „Карнекс“ детаљно су одговориле на све што им руски инспектори у пословању замерају.

Тако представници компаније „Карнекс“, у одговору на примедбе инспектора да је допуштено клање неидентификованих животиња и животиња без ушних маркица, наводе да се сваки труп животиње обележава.„Наравно да је могуће да се деси да током манипулације свињама спадне понека ушна маркица, али оваквим радом увек је могуће извршити идентификацију животиње преко редног броја клања, те доћи до припадајуће фарме“, наводи се у одговору.

„Карнекс“ напомиње да има заокружен систем производње – сопствену храну за животиње, своју кланицу и прераду.

У одговору „Карнекса“ такође стоји да у фабрици постоје врло јасне процедуре хигијене и кретања запослених, а да се примедба инспектора односила „само на део око пресвлачења запослених који раде у самој кланици“.

Када је реч о тестовима на антибиотик бацитрацин, ова компанија каже да „Карнекс“ тај антибиотик заправо и не користи али да, упркос томе, ипак ради анализе – код сировина.„С обзиром на то да се не користи на фармама, као и да се испитују сировине, није вршено испитивање и готових производа, јер ако је сировина у реду, ни у готовом производу, не може да се нађе наведена супстанца“, објашњавају у „Карнексу“ и напомињу да је на захтев Евроазијске комисије уведена и анализа готових производа који су показали да је све у реду.

Компанија „Златиборац“ на критике поводом хигијене радника, наводи да њихови запослени „пролазе неколико дезобаријера и пролаза кроз које је немогуће проћи пре дезинфекције“.„Да процедуре нису имплементиране, наша компанија не би била у могућности да испуни друге стандарде које испуњава. Међутим, руска инспекција и ЕАЦ стандард захтевају поштовање додатних процедура у овој области“, наводи се у одговору „Златиборца“.

На примедбу да је температура била виша од дозвољене у просторији у којој се соли месо у „Златиборцу“ објашњавају да је до више температуре дошло због чињенице да су врата соларе, супротно правилу, била дуже отворена, управо у време када је руска комисија кроз њу пролазила што је, додају, природно проузроковало раст температуре.

Одговори надлежних: Месо исправно, стандарди Русије другачији

Неке прекршаје компанија из Србије руски инспектори оценили су као „критичне“, док у Србији тврде да су стандарди Евроазијске економске уније превише захтевни и да се неретко у ходу мењају.

Директор Дирекције за националне референтне лабораторије Ненад Доловац за РСЕ и сам констатује да је мерење токсичних и штетних материја у месу есенцијални параметар за безбедност хране. Ипак, тврди да није тачно да се мерење соли тешких метала, пестицида или остатака хране не ради, већ да су референтне вредности руског тржишта строже.

„Да постоје неусаглашености, крупне неусаглашености које су могле да доведу систем безбедности хране и саму безбедност производа који излази на тржиште, они би сигурно били затворени, забрањени, њихови производи не би могли да излазе на тржиште“, тврди Доловац.

Један од основних параметара безбедности хране јесте и тест на трихинелозу (паразитску болест коју узрокује црволики паразит Трицхинелла спиралис).

Руски инспектори тврде у извештају да се свињске полутке печатирају као здраве, пре него што резултати уопште стигну.

Међутим, у српским надлежним институцијама и за то имају објашњење.„То је наша стандардна процедура. Ми ставимо то пре завршеног прегледа свиња, али су све оне закључане у комори и не могу да напусте објекат док-год не стигну резултати. Свака свиња је везана са сваким узорком тако да се зна, ако се случајно јави трихинела, од које тачно свиње потиче“, објашњава за РСЕ Тамара Бошковић, начелница Одељења за ветеринарско јавно здравље Управе за ветерину Србије.

Непоштивање хигијенске процедуре

Бошковић, која је и сама била са руским инспекторима на терену, о непоштовању санитарне и хигијенске процедуре коју су прекршили радници каже да је реч о изолованим случајевима.„Дакле то је један радник који је протрчао (кроз просторије и прекршио хигијенске процедуре) и то је једна ствар која се дешава свакодневно у производњи и то се корективном мером, обуком или укором радника решава.

Постојали су одређени недостаци, као што ћете увек наћи кад радите неку контролу. Значи следљивост постоји, ми то гарантујемо, то је више пута потврђено од стране Европе тако да руски извештај не одговара тачно ситуацији“.

Још нешто у извештају „Росељхознадзора“ не одговара ситуацији. Руска инспекција обишла је у Србији шест компанија. Две су добиле „зелено светло“ за извоз у Русију, упркос томе што су и код њих утврђене сличне неправилности.

Код једне је тако утврђено да се „дезинсекција обавља непрописно“, односно утврђено је присуство инсеката (конкретно мува), у такозваној „чистој зони“. Још на једном месту констатовано је да су санитарно – хигијенски лоши.„Значи мало је стварно чудна прича. Ја сам од та четири, која су суспендована, у два објекта била, то су објекти, стварно, који су одобрени за сва тржишта, и Европу, и све спроводе“, каже Тамара Бошковић.

Који су стандарди Европске уније?

И док се критеријуми које Евроазијска економска унија стално, како кажу у Србији, мењају, са онима из Европске уније се усклађују једном годишње.„Практично кадгод долази до одређених измена, листе тих мерила који се прате и параметар у оквиру безбедности хране се свакако усаглашавају“, каже Ненад Доловац. Према речима саговорника РСЕ, српске компаније које послују са државама ЕУ до сада нису имале већих проблема.

Колика је корист за Србију од извора на тржиште Русије?

Према најновијим подацима које је РСЕ добила од Привредне коморе Србије, извоз меса и месних прерађевина на тржиште Русије увећан је у овој години. Укупан извоз 2018. био је у вредности од 11,6 милиона долара док је у првом кварталу 2019. већ око 4,98 милиона.

Међутим, без обзира на то колика је новчана добит, постоји и аспект који Србији не доноси корист, већ проблем због ове трговинске сарадње. Он је политички. Поглавље 31 на путу чланства ка ЕУ предвиђа усаглашену спољну политику са Европском унијом, што подразумева и усаглашену политику када је реч о увођењу санкција Руској Федерацији.

Санкције, које је Европска унија увела, као одговор на руску анексију Крима, за Србију још нису обавезујуће, али ЕУ званичници и у овом случају очекују да се Србија усклади са Европском унијом.

Званичници Србије, међутим, више пута су поручили да санкције Русији, са којом има потписан и Споразум о слободној трговини, уводити неће. Чак ће сарадња напредовати, будући да се 1. октобра ове године у Сочију очекује потписивање и Споразума о слободној трговини са Евроазијском унијом.

Поред Русије, Евроазијску унију чине Белорусија, Казахстан, Јерменија и Киргистан.Министарство пољопривреде саопштило је да актуелна ситуација око стопираног извоза меса из Србије, неће утицати на даљу сарадњу са Евроазијском унијом.Потписивање овог споразума очекивало се, бар према најавама, још током последње посете председника Русије Владимира Путина Београду. Међутим, рокови су из, како је речено, правно-техничких редиговања померени.

(Не)безбедни производи или руска ситничавост

Компаније које су тренутно суспендоване за извоз у Русију саопштиле су да је реч о неусаглашености са руским процедурама које ће, обећавају, врло брзо бити решене. Оне имају рок од 60 дана да проблеме реше, а надлежни очекују да ће, у циљу решавању проблема, припомоћи и државни званичници.

„Припремићемо једну посебну процедуру за инспекцију да зна тачно како да поступа у случају контроле по руским стандардима. Добили смо од наших колега из Русије, како смо могли, њихов мониторинг па ћемо укључити и те супстанце које они сматрају да су критичне и токсичне са њиховим неким вредностима, пошто се разликују од европских. Урадићемо обуку инспекције и надамо се да ће један наш државни врх отићи у Русију са свим тим нашим мерама и да ће се то врло брзо успоставити. Јер, стварно су то озбиљне компаније које нема разлога да трпе суспензију којој су тренутно изложене“, каже Тамара Бошковић.

Сам министар пољопривреде Бранислав Недимовић поручио је 2. јуна, два дана након информације о суспензији, да је месо четири компаније апсолутно безбедно и да очекује да ће се настали, како каже, административно-технички услови решити до посете руског министра пољопривреде Дмитрија Патушева Србији, планиране за почетак јула ове године.

Ово није први случај забране извоза у Русију. Суспендован је и извоз воћа 2018. године јер је руска инспекција утврдила постојање гљивице која изазива труљење воћа. И тада је из Србије као разлог наведено да је искључиво реч о строжијим руским стандардима.

Прочитајте ОВДЕ шта то Србији нуди Бугарска.

Извор: Радио Слободна Европа

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА