Пише: Мирослав Лазански
САД су испоручиле Албанији 37 противминских оклопних возила МРАП. Возила је на специјалној свечаности преузела министарка одбране Албаније Олта Хачка, а примопредаји су присуствовали и начелник Генералштаба албанске војске, бригадни генерал Бардил Количаку и представница Амбасаде САД у Тирани Лејла Мозес.
Испорука америчких возила предвиђена је програмом америчких донација албанској војсци, односно споразумом између САД и Албаније из 2015. године у оквиру којег је Вашингтон већ испоручио Тирани 77 оклопних возила „хамви“, у оквиру најављених 248 таквих возила, и три оклопна возила „макспро“. Нешто раније Албанија је од Италије као донацију добила и седам лаких оклопних возила „ивеко ЛМВ“.
Албанија ће од САД као донацију добити и три средња двомоторна хеликоптера УХ-60. Хеликоптери су половни, али у одличном функционалном стању. Албанско ратно ваздухопловство добиће Л верзију хеликоптера, па су албански пилоти и техничко особље већ почели обуку за те летелице у Националној гарди Њу Џерзија. Иначе модел Л тог хеликоптера производио се од 1989. до 2007. године. Летелица може да превезе 11 потпуно опремљених војника, или 20 лако опремљених бораца. Може бити наоружана са митраљезом М-60 од 7,62 мм и митраљезом ГАУ-19/А од 12,7 мм. Хеликоптер има крилне носаче оружја, на које се монтира наоружање од по 2.268 кг, односно може да понесе по 16 ракета ваздух-земља АГМ-114 „хелфајер“, као и лансере невођених пројектила од 70 мм.
Оружане снаге Албаније настоје да побољшају своју мобилност, па је тако лаки пешадијски батаљон албанске копнене војске са 1 000 припадника крајем прошле године успешно положио све испите и тестове борбеног оспособљавања пред инспекторима НАТО-а. Сертификати су добијени на вежби „Албански лав 2018“. Основно стрељачко наоружање тог лаког пешадијског батаљона чине италијанске пушке АР70/90 „берета“, такође донација Рима Тирани. За превоз припадници тог батаљона користе возила „хамви“.
Албанија је понудила Американцима и НАТО-у своју стару ваздухопловну базу Куцове, која се налази 60 км јужно од Тиране, у близини града Берата. База је почела да се гради још 1955. године у време диктатора Енвера Хоџе и била је главно ваздухопловно упориште за албанску млазну авијацију. Када је после шест година саграђена, имала је главну полетно-слетну писту дужине 2 850 метара и помоћну писту дугу 2 500 метара, која почиње практично из оближњег брда. Војни аеродром Куцове има и 40 бетонских заклона-капонира за авионе.
Током грађанских немира у Албанији 1997. године база Куцове била је доста девастирана, али је у периоду од 2002. до 2004. добила нови контролни торањ, осветљење, обновљене рулне стазе и платформе као нове стајанке авиона. Раније је било идеја да Куцове постане и цивилни комерцијални аеродром, али се уласком Албаније у НАТО од те идеје одустало. Сада Тирана очекује да Американци и НАТО у нову модернизацију базе Куцове уложе око 50 милиона евра.
Са том ваздухопловном базом, као и с аеродромима Петровац крај Скопља и Слатина крај Приштине, а ту је и аеродром Голубовци крај Подгорице, НАТО би имао одличну позадинску аеродромску мрежу за транспорт, уопште логистику, али и за непосредну контролу ваздушног простора овог дела Балкана.
Ако се томе дода и да је „Седма тренинг команда“ америчке копнене војске у Европи још у септембру прошле године издала сертификат војном полигону Криволак у Македонији за употребу авијације копнене војске САД, да су припадници те команде практично стално присутни на том полигону, да је на Криволаку већ постављена писта дуга 300 метара за беспилотне летелице, да је на Криволаку већ боравио и вежбао Други коњички пук европских копнених снага САД, да се ту и сада одвијају вежбе НАТО снага, да су припадници „косовских безбедносних снага“, њих око 100, недавно вежбали са снагама НАТО-а на полигону Слуњ у Хрватској, да су Американци донирали Приштини тридесетак „хамвија“, да Турци и Американци обучавају Албанце са Косова за пилоте хеликоптера, да је целокупна обука „косовских безбедносних снага“ по НАТО стандардима, онда је потпуно јасно да Американци и НАТО ужурбано ојачавају своју другу, позадинску и не мање важну, линију фронта према Русији у овом делу Европе.
Наиме, на првој линији фронта према Русији у Југоисточној Европи су Украјина, Румунија и Бугарска, а на другој линији су Грчка, Албанија, Северна Македонија, Црна Гора и оно за шта они на Западу сматрају да је Косово.
Тема за размишљање за Београд, али и за Москву…
Немци дочекали Харадинаја на црвеном тепиху, више о томе ОВДЕ.
Извор: rs.sputniknews. com
