Мекалистер подвлачи да би текст Споразума о слободној трговини Евроазијске економске уније и Србије требало да буде у складу са обавезама Београда које произилазе из Споразума о стабилизацији и придруживању.
Другим речима мора да обухвати "излазну клаузулу, која гарантује да Србија може да откаже споразум до дана приступања у ЕУ".
"Србија треба да обезбеди компатибилност свих својих споразума о трговини, инвестирању и економској сарадњи, и друге релевантне споразуме, са правном тековином ЕУ", рекао је Мекалистер.
Руски амбасадор у Србији Александар Боцан-Харченко најавио је прошле седмице да ће 25. октобар 2019. Србија потписати Споразум о слободној трговини између са Евроазијском економском унијом (ЕАЕУ).
Реч је о економском савезу Русије, Белорусија, Јерменија, Казахстан и Киргистан.
Упозорења из седишта ЕУ
Европска унија (ЕУ) је упозорила Србију да у тренутку пријема у европски блок, она неће моћи да задржи трговинске односе са Русијом.
"У контексту приступних преговора са ЕУ, Србија се обавезала да ће се повући из свих билатералних споразума о слободној трговини на дан свог приступања ЕУ", подвукли су европски званичници.
Бриселски званичници су свесни да споразум о слободној трговини између Србије и Русије постоји још од 2000. године те да овај споразум би требало да се прошири и на Евроазијску економску унију.
У склопу тога, ЕУ званичници поручују да Србија може да склопи споразуме са другим земљама или организацијама "пре приступања ове земље у ЕУ", али да тај тренд не може да постоји у тренутку када земља постане пуноправна чланица ЕУ.
Бриселски званичници подвлаче да ЕУ остаје најважнији трговински партнер Србије, која покрива 63 одсто укупне трговине, са врло добром динамиком раста.
"Трговина са Русијом је мање од 10 одсто укупне трговине Србије", нагласили су извори у ЕУ.
Колико је споразум Србије и Евроазијске уније 'значајан'?
Иначе будућност односа Србије и Русије у контексту европских интеграција је константна тема расправе у свим дискусијама на релацији Брисел-Београд. Србија припада групи земља које се сматрају лидерима у процесу ЕУ интеграција. Односи са Русијом ће бити предмет преговора након што Србија отвори поглавље 31 које се тиче заједничке спољне, безбедносне и одбрамбене политике.
ЕУ институције константо позивају Србију да усагласи њену спољну и безбедносну политику са политиком ЕУ.
Подсетимо, у 2018. години Србија је ускладила 52 одсто своје међународне политике са политиком ЕУ. То је показало истраживање ИСАЦ фонд, односно Центар за међународне и безбедносне послове у Београду, пре четири месеца.
Љајић: Изјава ЕУ званичника није новост
Министар трговине, туризма и телекомуникација у Влади Србије Расим Лјајић, у изјави за РСЕ, наводи да чињеница да ће Србија приликом приступања Европској унији морати да раскине постојеће споразуме није никаква новост.
Он подсећа да у заједничкој позицији Европске уније за отварање Поглавља 30 које се односи на спољну трговину „јасно стоји да Европска унија подсећа да ће се од Србије захтевати да раскине све постојеће билатералне споразуме између Србије и трећих земаља и све друге међународне споразуме које је Србија закључила, а који нису компатибилни са обавезама које произилазе из чланства у ЕУ“.
„То се не односи само на споразум са Русијом, то се односи и на споразум са Турском и евентуално друге споразуме које ћемо евентуално потписати“, каже Љајић.
Споразум са Евроазијском економском унијом (ЕАЕУ), који ће прикључивањем Србије у ЕУ морати да буду раскинути, Љајић наводи да је Србија до сада осам пута повећала свој извоз у Турску захваљујући споразуму са том државом, те да је корист од ових споразума велика.
„Имамо приступ (потписивањем споразума са Евроазијском унијом, прим. ред.) за 99 одсто роба (из Србије, прим. ред.) на тржишту Евроазијске економске уније, што је огромна шанса за нашу привреду и циљ је да нашим привредницима, извозницима и произвођачима омогућимо што лакши приступ тим новим тржиштима. Свесни смо чињенице да не постоји тржиште које може да замени Европску унију зато што са ЕУ остварујемо преко 65 одсто спољнотрговинске размене“, објашњава Љајић.
Вучић: Кад улазимо у ЕУ?
Председник Србије Александар Вучић није желео да коментарише упозорења из Европске уније. Уместо коментара одговорио је питањем:
“Је л’ рекао портпарол Европске комисије кад улазимо у Европску унију? Е кад прецизира, онда дођите са тим питањем до мене”, рекао је Вучић.
Иначе, председник Србије састао се у понедељак, 26. августа, са амбасадором Русије Александром Боцан-Харченком и том приликом су потврдили да ће 25. октобра Србија потписати Споразум са ЕАЕУ. После тог сусрета Вучић и Харченко поручили су, како је саопштено из Председништва, да ће Споразум Србије са ЕАЕУ “дати нови квалитет будућој сарадњи, јер омогућава слободно кретање робе, услуга и радне снаге и приступ Србије тржишту од око 180 милиона потрошача”.
Шта очекивати од споразума са ЕАЕУ?
Сузана Грубјешић, генерална секретарка Европског покрета у Србији, за РСЕ такође наглашава да је познато да ће билатерални споразуми Србије бити поништени уласком у Европску унију и да је Србија током трогодишњих преговора о споразуму са Евроазијском унијом тога била свесна.
Она пак наводи да не треба много очекивати од тог споразума имајући у виду обим трговинске размене са земљама Евроазијске уније.
„Споразум не може да штети, али неће донети велику корист јер ми напросто немамо толико робе да та тржишта попуни“, каже Грубјешић.
Она додаје да ће се сматрати великим успехом ако размена са Евроазијском економском унијом достигне и 10 одсто укупне размене „с обзиром на све што је до сад искоришћено из споразума о слободној трговини са Русијом“.
„Та спољнотрговинска размена није достигла ни шест одсто укупне размене коју Србија има“, наводи Грубјешић.
Незнатно проширивање листе производа
Споразум са Евроазијском унијом нуди Србији нешто повољније услове за слободну трговину од оних које Србија већ има на основу три раније закључена споразума о слободној трговини са Руском Федерацијом, Казахстаном и Белорусијом.
Наиме, сва три поменута уговора поседују готово идентичну листу производа који су изузети из режима слободне трговине приликом увоза из Србије.
Како је потврђено у Министарству трговине Владе Србије у јуну ове године, сир, алкохол и цигарете могли би бити придодати листи производа који се без царинских оптерећења извозе на тржиште земаља Евроазијске економске уније потписивањем споразума са ЕАЕУ.
Такође, споразумом са ЕАЕУ постојећи споразуми ће бити замењени и проширени и на тржишта Киргистана и Јерменије. Ипак, од свих земаља Евроазијске економске уније Србија има убедљиво највећу робну размену са Русијом. Подаци Министарства трговине показују да је укупна робна размена Србије са ЕАЕУ у 2018. години износила је 3,4 милијарде долара, од тога само са Русијом три милијарде.
Подаци Завода за статистику показују да укупна робна размена Србије са Евроазијском економском унијом износи свега 7,5 одсто од укупне спољнотрговинске размене Србије у 2018. години. Са друге стране, у истом периоду, спољнотрговинска размена са земљама чланицама Европске уније износи преко 60 одсто укупне размене.
Евроазијска економска унија настала је 2015. године са циљем уједињавања постсовјетских држава у један кохезиван економски ентитет. Евроазијска економска унија закључује са државама изван савеза споразуме о слободној трговини.
Прочитајте ОВДЕ шта је Србији поручено из Брисела, а тиче се споразума са ЕАЕУ.
Извор: Радио Слободна Европа
