Моја прича је ван граница укусног, јер дегутерија се пије на "екс"!
Ову суботу моје незадовољство достигло је свој врхунац. Сара, моја најбоља пријатељица, мора коначно да реши статус своје седмогодишње везе са Петром, а потом да се види са својим другим дечком Николајем. Након телефонске свађе са њом, одлучила сам да изађем сама. Наравно, заузела сам позицију за шанком добро познатог престоничког кафе-бара. Наручила сам пиће и прекрстила ногице и осматрала стару и нову поставку гостију. Стандардни посетиоци, ах, читала сам им мисли јако добро – Стигла је надобудна курветина, погледај је само. Ма, могу да ми попуше… Нови гости, е, они су за подухват… Кокетно бацам погледе и одбијам их једног по једног. Храним свој нестабилни его, а већ после четврте ђус-водке навиру мисли о Миодрагу (мојој хроничној, непрележаној болести и највећој слабости). Време је да се нађе жртва, лек за душу.
Коначно прилази тип по мојој мери – дрско леп. Повукао је дим цигарете и одмерио ме од главе до пете (како волим када предаторски посматрају моје тело и знам да га свим силама желе). Наручује нам пиће и размењујемо стандардне-клише реченице, а мени кроз главу пролази како желим да ме растури од ку*ца. Можете да ми судите, али нема потребе… Сама тај посао обављам врло добро кроз писање. Полако смо кренули ка излазу, а он је је кроз кез изговорио
– Ти си Јоцко, риба коју бије глас да су је многи овде шевили. Затечена, али припремљена брзо сам узвратила:
– Мислиш, ј*бали? Ох, шећеру, неистине. Нису ме ј*бали. Ја сам њих. Све до једног.
Устукнуо је изненађено, вероватно навикнут на класична женска правдања (нисам дала, а ако јесам било је из велике љубави). Ноншалантно сам пришла његовом увету и суптилно кроз ноздрве испуштала ваздух (на овај потез откидају, не знам из ког разлога), а онда му прошапутала:
– Немој ноћас да ме разочараш. Не желим да будеш још један у низу балвана који се извале на кревет и мисле да су завршили посао када га дигнутог утерају… Ј*би ме!
Желео је да докаже каква је мушкарчина и повео ме са собом. Стигли смо код њега у стан. Једини утисак од те ноћи или боље рећи јутра је поглед који се протеже на престоницу из његове собе. Њему се није дигао, али то је већ друга тема о којој не планирам да вам пишем… А сада за све оне које нису схватиле поенту:
Живот је тако кратак за прорачунате потезе. Ми соло рибе са неизлеченим бившим љубавима имамо право да радимо шта нам је воља… Одлучила сам да мој сваки излазак буде прича, а за њу је потребан материјал – пријатељи, пиће, провод и наравно мушкарци (стари, нови, хронични)…
Стога, драге даме, будите слободне и немојте да вас бије глас. Врло ретки ј*бу. Дигнут к*рац није апстрактна категорија, али ј*бач, верујте јесте...
Којим данима су жене најрасположеније за секс прочитајте ОВДЕ.
Извор: Ало
