29-01-2020 23:08 Ратни извештаји Сирија / Ирак Издвојено Свет Планета

Сиријска арапска војска, односно њена 25. дивизија, раније позната као „Тигар“ снаге генерала Сухеила Ал-Хасана, те делови Републиканске гарде јуче послеподне су ослободили Марат Ал-Нуман, други највећи град у провинцији Идлиб.

САА (Фото: Риа)

Терористи Хаџат Тахрир Ал-Шама и милитанти протурских исламистичких милиција, блокирани с три стране, одлучили су напустити град у којем су навођеним пројектилима руски и сиријски авиони уништавали њихову технику и људство, а топови разарали линије одбране на улазу у град. Након уласка у град, како би се проширило подручје контроле, владине снаге су успоставиле надзор у над насељен Кафрума и Хантутин северно од Марат Ал-Нумана.

Следећа мета сиријске војске ће вероватно бити град Саракиб, док се снаге 4. оклопно-механизоване дивизије, пробијају се према Кану Туману, западно од града Алепа. На том сектору је дошло до првог пробоја и ослобођено је неколико локација, укључујући подручје Рашедин 5, брдо Афган и фарме Кан Тумана, на које се сада врши притисак с истока и севера из смера Алепа.

Очекује се да ће сиријска војска у наредних неколико дана преузети цео аутопут М5, који повезује Дамаск, Хомс, Хаму и Алепо.

Спорно би било турско проматрачко место јужно од града, али тамо више нема терористичких милиција, тако да би ово било треће по реду које се нашло дубоко у позадини линија владиних снага.

Као што видимо, овај пут су јединице сиријске војске и њихови савезници, осим што су наставили напредовати у јужном Идлибу, кренули у пробијање одбране у западном Алепу.

Чини се да су, након недавних пораза у „Великом Идлибу“, снаге Хаџат Тахир ал-Шама и савезници сиријске Ал-Каиде које подржавају Турци у потпуном хаосу. Команда сиријске војске покренула је офензиву у Идлибу 19. децембра 2019. Владине трупе су од тада ослободиле око 50 насеља на југу и истоку провинције, те неколико у јучерашњем пробоју западно од Алепа, где је логичан смер напада аутопут М5 и велика војна база „Икарда“, након чега би надзор над овом саобраћајницом био потпун и могло би се рећи да су остварени циљеви друге фазе операције „Зора Идлиба“.

Сада се сви питају шта даље? На ово питање је тешко дати прецизан одговор, али покушајмо направити најближу прогнозу онога што ће се догађати следећих дана и недеља.

Јуче је конвој турске војске прешао је границу са Сиријом преко контролне точке Кафр Лусеин на северу провинције Идлиб и креће се према југу покрајине. Конвој се наводно састоји од 30 возила, укључујући 12 оклопних возила која носе опрему.

Конвој је кренуо према југу када су сиријске владине снаге опколиле турско проматрачко место у Мар Хатату, селу у провинцији Идлиб. Ово је треће турско проматрачко место које је последњих месеци практички живи у условима опсаде сиријске војске. Сва три су била смештена у близини положаја милитаната повезаних с Ал-Каидом. Циљ овог конвоја би могао бити успостава новог проматрачког места на месту где би Турска хтела да се зауставе владине снаге, док се терористичке групе надају да ће Турци ући у Саракиб и тако осујетити главни циљ офанзиве, односно успоставу контроле над аутопутем М5. Но како је цела операција договорена на нивоу односа Анкаре и Москве, мало је вероватно да ће Турци спашавати терористичке групе и излагати се директној ватри у подручју Саракиба, које је под сталним ударима руског и сиријског ваздухопловства. Вероватније је да ће турска војска успоставити пункт у Идлибу како би спречила да се велики конвој избеглица, који се креће према северу, пробије до границе с Турском и покуша ући на турску територију.

Сиријска војска је спремна на овакве задатке

Када говоримо о борбама САА у Идлибу, морамо рећи да је ово потпуно друга војска од оне која се у марту 2015. у паници повлачила из једног града у други, све док терористичка коалиција није успоставила надзор над целом покрајином.

Сада се у покрајини, последњој утврди терориста у Сирији, води прави рат, иако је напредовање владиних снага стално прекидано разним примирјима. Дамаск је изразио вољу да жели вратити надзор над целим Идлибом и остатком окупиране Сирије, а за то има подршку Русије, иако је Москва увек тежила да избегне велико крвопролиће. Оно не би било од користи ни Асаду, јер би се терористи у борбама у којима су стерани у ћпшак бранили очајнички и до последњег човека, а сиријска војска, без обзира на сигурну победу претрпела би велике губитке.

То би имало лоше последице како на морал војске која је исцрпљена у девет година рата, тако и на становништво уморно од сукоба. Стога се користи тактика откидања делова територије у временским интервалима, како би се корак по корак вратила читава изгубљена територија.

Ко се добро сећа, први корак према ослобођењу покрајине Идлиб је направљен 26. јануара 2018. године, када је сиријска војска повратила контролу над градом и војном базом Абу Духур. То је био стратешки напредак, јер су владина снаге добиле авио базу из које сада спроводе нападе јуришним хеликоптерима и чешким „школским“ авионима Л-39, наоружаним тешким митраљезима, којима у бришућем лету гађају терористе, као прекјуче на путу јужно од Саракиба. Али осим стратешког, ослобађање Абу Духура пре две године је био важан симболичан пробој, јер се САА по први пут вратила у провинцију Идлиб.

Подсетимо, база Абу Духур представљала је од 2015. надаље један од најстрашнијих војних пораза у напредовању терористичких снага, које су варварски убијале заробљене војнике.

Следеће године, тачно у новембру 2019., ослобођен је стратешки град Кан Шејкун, локација која је позната због инсценираног хемијског напада који је Сирију коштао казнених удара америчке војске у априлу 2017. Додајмо овоме, да су јуче владини извори навели како су у подручју Марат Ал-Нумана сиријски војници заробили једног од архитеката лажног хемијског напада и биће занимљиво ако се ова вест потврди као веродостојна.

Сада је ред дошао Марат Ал-Нуман, други највећи град у провинцији, али пре свега је место с погледом на аутопут М5, прометну артерију која је у мирнодопско време у кратком времену повезивала Дамаск с Алепом, пролазећи кроз Хомс и Хаму. За владу Башара Ал Асада, контролисати тај пут је од виталне важности. С аутопутем М5 у владиним рукама не само да би ће се закомпликовати живот терористичких групана подручју Идлиба, већ би могло започети и оживљавање сиријске економије, барем у западном делу земље, оном у којем су смештени сви главни градови.

Сиријски и руски авиони су данима спроводили ударе против положаја терористичких и исламистичких група присутних на том подручју, али и нешто северније западно од Алепа. Сада када је Марат Ал-Нуман слободан, те осигуран североисточно и југоисточно, заузимање два већа насеља која ће бити утврде на прилазу граду до следеће офензиве, САА се може фокусирати на Саракиб и део пута до Алепа. Коначно, договор Русије с Турском 2018. из Сочија је био да ће сиријска војска обуставити све операције, а милитанти ће отворити овај аутопут за пролазак цивила и роба.

Сиријска војска је Марат Ал-Нуман ослободила без крвавих уличних борби, што значи да су, осим војних, свој посао одлично одрађивали и обавештајни сектори сиријске војске.

Даљњи напредак према Идлибу

Иако би многи у слављеничкој еуфорији желели да се „иде на Идлиб“, то није тако једноставно као што се чини на први поглед. Услови за општу офензиву у покрајини Идлиб постоје, али само у смислу људства и технике, уз губитке који би се могли проценити на најмање 10% од укупно распоређених снага у целом подручју. То би било превише и створио би се ризик слабљења других подручја, јер не заборавимо да у подручју Африна, Азаза и Јарабулуса на северу постоје јаке протурске милиције, које због заустављања кампање против Курда седе беспослени. Ако би владине снаге претрпеле превелике губитке у Идлибу, ове исламистичке милиције би, под изговором да „ослобађају простор за избеглице из тог подручја“, могле напасти владине снаге и заузети део територија на северу.

Али осим војних разлога, постоје и они политички. Разборитост Дамаска се види у томе да обраћа пажњу на оно што су и циљеви Русије, јер је јасно да ће Идлиб бити ослобођен пре или касније, а Москва је та која је стално укључена у разговор с Турском и Ердоганом, који је увек показивао забринутост због могуће ескалације у Идлибу.

Анкара се посебно боји новог великог протока сиријских и избеглица страних бораца, Чечена, Ујгура и других које је тешко контролисати. То би била ситуација коју би, према турској влади, било тешко решити. Дакле, како би избегао егзодус и осигурало да Турска не нађе изговор да омета операције сиријске војске у Идлибу, Русија је с Асадом координирала планове за „спор напредак“, комад по комад, али је коначни циљ пуна успостава контроле над Идлибом. Једина непознаница у овом тренутку је тачан датум када ће то бити остварено.