САД саветују свим америчким грађанима да одмах напусте Ирак, што су многи радници на нафтним пољима и дипломатско особље у Багдаду, амерички тенкови из Кувајта се крећу према ирачким границама.
Линије фронта овде нема и рат се може водити било где, на територији Ирана, Ирака, Сирије, Либанона, чак и Израела или Саудијске Арабије и других заливских монархија. Заправо се сви питају како ће одговорити Техеран, јер су САД задовољне „постигнућем“ с којим су на листу злочина додали чин „државног тероризма“, јер се ликвидација војног официра државе чланице Уједињених нација на територији треће државе не може никако другачије назвати.
Ко је уопште био “погинули Американац” због којег је почела ескалација?
Подсетимо, све је почело пре неколико дана када је ракетама „Каћуша“ нападнута војна база К-1 у Киркуку. У нападу је, како тврди Стејт Департмент, погинуо „један амерички цивил који је под уговором радио за америчку војску“. Ко је тај цивил? Како се зове? Када је пребачену САД и где је сахрањен? Што кажу чланови његове породице и пријатељи? Ништа. Ни ти једне једине информације о такозваном „америчком цивилу који је под уговором радио за америчку војску“. Али је погибија овог „незнаног јунака“ била разлог за такорећи истовремени напад на више од сто километара удаљене положаје ирачке милиције Катаиб Хезболах, која се у подручју Ал-Каима, на сиријској граници, борила против остатака такозване „Исламске државе“. Након тога се организира протест у Багдаду и долази до упада у објект, из којег амерички маринци хитно евакуишу дипломатско особље, а Трамп, како би свет заштитио од „међународног терориста број један“, како је назвао иранског генерала Касема Сулејманија, даје зелено светло за његову ликвидацију.
Како ће одговорити Иран?
Могуће реципрочне одговоре Ирана након атентата на Сулејманија се условно може поделити на симетричне и асиметричне.
Симетричне мере подразумевају директан војни одговор, уз учествовање редовних иранских оружаних снага и Иранске револуционарне гарде.
Они могу провести нападе балистичким пројектилима, ваздушне и ударе „дроновима камиказама“ на америчке војне базе у Ираку, Бахреину, Катару, Саудијској Арабији, Сирији и Авганистану.
На нижем нивоу симетричног одговора се могу спровести напади копнених снага на америчке базе у Ираку, које ће на терену организирати и извести ирачка Хашд Ал-Шаби армија, која може мобилизовати 150. 000 бораца.
Даље, војни одговор може подразумевати нападе противбродским пројектилима или беспилотним летелицама на америчке или саудијске танкере у Хормушком теснацу и његово затварање.
Као одговор Сједињеним Државама је могућ и напад на нафтну инфраструктуру Саудијске Арабије у духу напада на саудијску рафинерију Арамко.
Асиметричне мјере подразумевају акције без отворене употребе иранских оружаних снага и Иранске револуционарне гарде и на њих треба обратити већу пажњу, јер је покојни генерал Касем Сулејмани био геније асиметричног ратовања и сигурно би врховном вођи ајатолаху Хамнеију саветовао такав одговор.
У такве одговоре спада интензивирање ракетних напада Хутија на Саудијску Арабију и УАЕ, укључујући на попис циљева нападе на америчке војне базе и друге објеката у тим земљама.
Оз ове нападе или без њих, Хути могу наставити нападе на танкере у Црвеном мору, где би главне мете могле бити амерички и саудијски танкери, уз ширење подручја напада на Персијски залив.
Иран може склопити ситуацијски савез с талибанима у Авганистану и опскрбити их противоклопним суставима АТГМ и противваздушним МАНПАД, али и дроновима, чиме би талибани у накнадним операцијама против НАТО пакта и његових савезника у Авганистану водили успешне војне операције, наносећи окупацијским силама велике губитке.
Унутар шиитске армије у Ираку се могу формирати групе која ће преузети одговорност за накнадне нападе ирачких шиита на Американце, како у Ираку, тако и на окупираним територијима источне Сирије.
Дипломатски, Техеран може потакнути ирачки парламент на доношење закона о повлачењу америчких трупа из Ирака, за што је довољно отказати претходне споразуме који су легитимирали присуство америчких трупа у Ираку.
И на крају, Иран је способан организирати и спровести кибернетичке нападе на америчку интернетску инфраструктуру и индустријске објекте, што би у Сједињеним Држава узроковало праву панику.
Подсетимо да у свим градовима у Сједињеним Државама Цивилна заштита даје упуте становништву како се понашати у случају иранског напада на земљу, али су се фокусирали на симетрични војни одговор.
Ипак, чини се да ће Иран бити склонији асиметричном одговору, који ће укључивати закон о повлачењу америчких трупа из Ирака, чије је усвајање већ увелико олакшано, а што је главни ирански стратешки циљ Ирана, као и снажан одговор путем бројним иранских опуномоћеника, иако није нужно да се то догоди на територију Ирака.
Америчка војна и индустријска инфраструктура је разбацана по целом Блиском истоку, тако да Иран има прилично широк избор у смислу места на којима може наштетити интересима Сједињених Држава.
Дакле, није уопште питање хоће ли Иран одговорити, Иран не може одговорити, јер је атентат на Сулејманија очигледан позив на рат, већ је питање како и где ће одговорити.
Коначни став Ирана је требао објављен касно синоћ, након састанка ајатолаха Хамнеија с члановима Већа националне сигурности Ирана, али прецизног одговора на ово питање није било.
Оружане снаге и Иранска револуционарна гарда су већ најавили да су у потпуности спремни и за покретање акције само чекају политичку одлуку.
Муктада Ал Садр оживљава “армију Махди”
Чини се да се ситуација у Ираку почиње бистрити. Камелеон ирачке политике, утицајни шиитски клерик Муктада Ал-Садр, који је недавно, на обележавање великог шиитског празника, Ашуре, био у Ирану у друштву ајатолаха Хамнеија и покојног генерала Сулејманија, рекао је да ће због заштите Ирака оживети “Армију Махди”.
Подсетимо „Армија Махди“ је била моћна Садрова војна организација која се од 2004. борила против америчких окупацијских снага. У годинама борби, америчке снаге нису забележиле ниједну победу против ових бораца, а Вашингтону је лакнуло када је армија распуштена у време када је Муктада Ал-Садр одлучио деловати легално и кроз институције.
Тренутна ситуација омогућава Муктади Ал-Садру да додатно ојача свој утицај у шиитском окружењу у Ираку, користећи смрт Сулејмана и за поновно стварање организација и војних формација које су створене првенствено за борбу против Сједињених Држава и од којих је морао одустати.
Ирански врховни вођа Хамнеи обећао је да ће се САД суочити с одмаздом. Иран је тренутно у раздобљу тродневне жалости, а сам Сулејмани је постхумно проглашен у генерал-пуковника. Међутим, када заврши жаловање, треба узети у обзир неки или више асиметричних одговора Ирана на чин државног тероризма Сједињених Држава у Ираку.
Уз САД, чак је и неколико европских земаља позвало своје грађане да напусте Ирак како би се избегле могуће последице онога што се догодило. Наводи се да је у Басри у току велика евакуација странаца.
Духовни вођа ирачких шиита, ајатолах Али Ал-Систани, убојство Сулејманија је назвао „чином агресије на Ирак“, а увијене је назвао „мученицима“. Ко прати ситуацију на Блиском истоку, зна колики је утицај ајатолаха Алија Ал-Систанија међу ирачким шиитима, волели они Иран или не. На могућу фетву ирачког ајатолаха ће позитивно одговорити такорећи сви ирачки шиити, што значи да би могло доћи до спајања „Армије Махди“, ако је Ал-Садр позове на оружје, с Хашд Ал-Шаби армијом, што би била сила коју је немогуће физички елиминисати.
Два највећа политичка блока у Ираку, блок Саирон Муктада Ал-Садра и блок Фатах, политичко крило Хашд Ал-Шаби армије у ирачком парламенту, позвали су на тренутно повлачење америчких трупа из Ирака. Парламент земље данас мора расправљати о овом закону.
Муктада Ал-Садр је изјавио да је његов крајњи циљ потпуно повлачење „америчких интервенциониста из Ирака“, како је назвао америчке окупацијске снаге у земљи. То прво намерава постићи политичким и правним средствима.
„Ако она не буду довољна, онда ћемо то учинити силом и за то ћемо оживети „Армију Махди“, рекао је Муктада Ал-Садр.
Било је дезинформација о хапшењу политичког челника Фатаха, Хадија Ал-Амирија, али су ове вести демантоване.
Амири је позвао Ирачане да се уједине против америчке окупације и да заједно раде на протеривању Сједињених Држава из земље. Премијер Ирака осудио је убиство Сулејманија и акције Сједињених Држава назвао „чином агресије“, као и „кршењем услова споразума о присутности америчких трупа у Ираку“. Такође је позвао парламент земље да адекватно одговори на оно што се догодило.
САД позвао своје грађане да хитно напусте Ирак
Као што смо рекли, грађани Сједињених Држава би требали, ако је могуће, напустити земљу ваздухом, а ако то није могуће онда копном преко других земаља, пише у саопштењу америчке амбасаде у Багдаду, која не ради из објекта у „Зеленој зони“, већ у главном граду ирачког Курдистана, Ербилу.
С обзиром на то да милиције које имају подршку Ирана могу напасти подручје где се налази америчка амбасада у Багдаду, обустављен је рад свих конзуларних служби, а од грађана је затражено да не прилазе згради амбасаде. Сви конзуларни послови и активности ће бити обављани преко америчког конзулата у Ербилу.
Десетине америчких грађана који раде за стране нафтне компаније у јужном ирачком нафтном граду Басра напустили су земљу у петак, саопштило је ирачко министарство нафте.
С друге стране, Пентагон је за операције у Ираку осигурао додатно особље, али ако ствари крену током како је замислио покојни генерал Сулејмани, шансе да САД с нешто више од 5000 америчких војника остану у Ираку су врло мале.
Као што смо рекли у почетку, одговора Техерана ће свакако бити, али где и како, симетричан или асиметричан, то нико не зна.
Прочитајте ОВДЕ какав се то нови напад дроновима догодио?
Извор: logicno. com/Н. Бабић
