Емануел Макрон није био ни два месеца на месту председника када се, везан сајлом у маниру Џејмса Бонда, спустио из хеликоптера на 138 метара дугачку подморницу француске морнарице Le Terrible.  Француски председник хтео је да се упозна с тим црним колосом, на којем је стационирано 16 ракета с нуклеарним бојевим главама домета 8.000 километара. Оне на тој раздаљини могу да побију милионе људи. Поређења ради, разорна моћ им је 700 пута већа од нуклеарне бомбе бачене на Хирошиму у Другом светском рату.

Тај разарач је још од времена Шарла де Гола окосница француске одбрамбене политике. Потенцијалне непријатеље Француске требало би да застраше још три такве подморнице, као и 40 ракета на копну и још десет на једном носачу авиона. „Стратегија застрашивања део је наше историје и наше одбрамбене стратегије. И то ће тако и остати“, рекао је Макрон када је у јануару 2018. обећао да ће радити на обнављању француског атомског арсенала. Он жели да се до 2025. за то издвоји 37 милијарди евра.

Макрон би могао да прошири нуклеарну доктрину

Када Макрон овог петка буде говорио у Ecole de guerre  (Ратној школи) у Паризу, могао би да понови то обећање. А могао би да оде и корак даље и у свом говору пред младим официркама и официрима фундаметално промени француску нуклеарну доктрину. За сада важи да Францсука задржава „стриктни минимум“ атомског оружја, што би требало да буде довољно за безбедност земље. Јер, у центру пажње су „витални интереси“ Француске.

Али, Макрон је од 2017. више пута показао велике амбиције. Да ли ће француски председник под свој нуклеарни кишобран да стави и своје европске суседе? И то сада, када је Француска након Брегзита остала једина нуклеарна сила у Европској унији? У време када нестаје поверење да ће Европу да штити америчка војска?

„Мој задатак је да дефинишем наше виталне интересе по питању нуклеарног оружја“, изјавио је Макрон почетком седмице приликом посете Варшави. А то ће учинити и у свом говору овог петка. „Интереси наших европских партнера, према мом мишљењу, морају да буду узети у обзир.“

О томе како би све то могло изгледати, у Немачкој се у последње време чују различити ставови.

„Немачка би требало да буде спремна да материјлано и логистички учествује у том нуклеарном застрашивању“, рекао је Јохан Вадепул, потпредседник посланичке групе ЦДУ у Бундестагу. „Исто као и у оквиру учешћа у нуклеарном оружју САД унутар НАТО, у немачком је интересу да зна шта Французи планирају са својим нуклеарним оружјем и да има утицај на француску нуклеарну стратегију.“

Но, да ли би се иједан француски председник одрекао моћи да сам одлучује о евентуалном нуклеарном нападу, али и својих уставом загарантованих права као врховни командант француских борбених снага? Корентен Брустлан, директор Центра за безбедносне студије на Институту за међународне везе у Паризу тешко може да замисли тако нешто. „Далеко смо од тога“. Он сматра неверодостојним да се европским суседима омогући учествовање у нуклеарном програму Француске, односно „све њих штитити француским нуклеарним оружјем“.

Атомска сила? Нека хвала!

Брустлан ту види два проблема. С једне стране, каже, француски арсенал није довољно велики како би се омогућило веродостојно застрашивање за целу Европу. А друго: „Шта год да Макрон планира, он мора да пази на то да његови предлози не ослабе његове европске партнере у њиховим земљама“. Но, однос према нуклеарном оружју је другачији у Немачкој него у Француској. Већина Немаца стриктно одбија нуклеарно оружје.

„Нуклеарно оружје и његово ширење остају највећи безбедносни ризици“, изјавио је шеф посланичке групе СПД у Бундестагу Ролф Мицених. Циљ Социјалдемократа је комплетна елиминација атомског наоружања. Странка Левице говори о „опасној и претераној тежњи за моћи“ и упозорава да се не покушава да се од Немачке направи атомска силу.

Хоће ли ускоро бити нуклеарна бомба ЕУ?

Али, како би било да Европа постане нуклеарна сила – дакле да се успостави заједничка армија ЕУ, која би у својим складиштима имала нуклеарно оружје? Француски председник је у прошлости и о томе размишљао. „Била би револуционарна промена у Европи када би државе пренеле суверенитет над употребом силе на неки други ентитет“, каже експерт за безбедност Брустлан у разговору за ДВ. „То би онда била европска савезна држава. Такав сценарио се може замислити само на дуге стазе.“

Но, француски партнери се већ данас, сматра Брустлан, на једно могу ослонити: „Застрашивање које изазива француско нуклеарно оружје има европску димензију“. То су француски председници последњих 40 година увек изнова понављали. А то ће сигурно Макрон поновити и овог петка у Паризу – „витални интереси Француске не завршавају на француским границама“.

Ново америчко оружје узбуркава односе са Русијом! Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: Дојче веле