Генерално, огромна већина људи у Русији незна да постоји интердисциплинарна наука која проучава комплексан простор где се преплићу математика и биологија, као и да на СПбГУ постоји Центар за биоинформатику и аглоритамску биотехнологију. Овде се користе математичке и статистичке технике да би се анализирале и симулирале разне биолошке појаве. У ствари, цео овај процес је ослоњен на компјутерско програмирање чије методе се користе у подручју геномике. Помоћу моћних алата се анализира огроман број података и на основу тога интерпретирају резултати који помажу да се боље разуме однос између нуклеотида и секвенци амино киселина, области протеина и протеинских структура. Циљ њихове идентификације је боље разумевање генетских основа разних болести (геном микроорганизама), специфичних прилагођавања организама, жељених особина (нпр. у пољопривредним културама), или разлика између популација.
Универзитет на којем је дипломирао руски председник Владимир Путин поново је избио на сам врх када је у питању руска научна мисао. Наиме, састављање генома високог квалитета од стране руских биоинформатичара са СПбГУ, омогућило је одређивање кључних разлика у генетској структури измеђи кинеске и европске варијанте коронавируса, тачније оног који је детектован у Русији. Научници су успели де идентификују најслабија места у структури вируса као и најнапредније елементе његовог генома, који ће у стратешком смислу помоћи да се исти неутралише.
Коронавирус има способност мутације, и то представља додатну опасност. Међутим Русија је постала једна од првих држава која је на својој територији успела да обузда експоненцијални пораст инфицираних људи, и да незваном госту супротстави све расположиве научне капацитете.Сарадници Санкт-Петербурског Државног Универзитета Дмитри Антипов и Михаил Рајако су прекинули све своје дотадашње пројекте, и за два дана успели да успоставе примарну структуру генома који твори овај вирус.
У овом моменту процес дешифровања генома непознатог вируса не представља сложен посао. Највеће потешкоће се могу јавити у прецизној обради добијених података, конкретно у детекцији насталих мутација и њиховом раздвајању од грешака које се појављују приликом читања генома. Међутим, научни истраживачи из Санкт Петербурга у овом конкретном случају нису имали права на грешку. Према њиховим речима „Рибонуклеинска киселина вируса се карактерише високим степеном измењивости и то представља главни разлог за детаљно скенирање свих његових варијанти. Прикупљене информације ће у коначном збиру помоћи при развоју адекватне вакцине“.
Научници широм света су преокупирани решавањем овог проблема.Детаљно се проучавају различите варијанте коронавируса. У овом моменту прочитани су геноми више од 1000 детектованих вируса који су прикупљени широм света. Међутим, за сада наука располаже са мало конкретних информација када је у питању нови непријатељ човечанства, иако се генетичка секвенца SARS-CoV састоји од свега 30 хиљада нуклеотида (за поређење, у људској ДНК има 3,2 милијарде парова нуклеотида). Обим свих ових истраживања је огроман а практични резултати о новом вирусу су и даље на дугом штапу. Треба истаћи да је маса података о новом вирусу која је прикупљена кроз сва ова истраживања еквивалента 18 гигабајта писаног материјала. Ово је у равни са 100 томова Велике Совјетске Енциклопедије.
Поред тога, због санкција, руским лабораторијама, чак и оним у већинском власништву водећих истраживачких центара, недостаје најновија опрема и специјализовани софтвер. Међутим, то није зауставило агилне руске научнике. У садејству са Петербуршким институтом за инфективне болести и истраживачима Иновационог центра из Сколкова, они су успели да хакују „руски“ короновирус и да добијене податке пренесу руским лекарима. Ово заиста може представљари велики искорак у победи над глобалном пандемијом, а два научника-истраживача Рајако и Антипов су овим резултатом без икакве сумње трајно уписани у историју борбе против короновируса.
Према речима самих научника ово није најтежи пројекат који се одвија у биолабораторији СПбГУ. Потенцијал ове установе је такав да може да се носи и са далеко комплекснијим проблемима. Истовремено, треба признати да у Русији али и Европи постоји релативно мали капацитет за компелксно истраживање новог вируса који је већ уздрмао планету.
Ректор СПбГУ Николај Кропачев је уз активну подршку двојице руских лидера (Владимира Путина и Дмитри Медведева) успео не само да очува, него и повећа материјалну базу петебурског универзитета. У глобалу, постоји дефицит када је у питању укупан број специјализованих биолабораторија, укључујући ту и најпрестижније универзитете. Једноставно, за борбу против непознатих типова микроорганизама неопходно је користити што више високотехнолошких ресурса, да би добила битка са овом опасности.
Како је приметила руководилац истраживачке групе и заменица директора Центра за биоинформатику и алгоритамске биотехнолије СПбГУ професорка Ала Лапидус, данас у овој витално важној струци нема довољно квалитетних специјалиста-биоинформатичара. Према њеним речима стање је веома тешко, јер недостаје расположиви висококвалификовани кадар који би могао да се у критичним ситуацијама ефикасно избори са новонасталим околностима, а које за тили час могу да проузрокују глобалне последице.
Нажалост, то је проблем који је посебно видљив на простору Европе. Једноставно у претходном периоду није било довољно слуха да се овакви пројекти финансијски подрже. Као резултат свега овог је одлазак талентованих стручњака из сфере науке у сферу бизниса. До пре неколико деценија, универзитети су били мотор научних истраживања, где се под јурисдикцијом сваког универзитета налазио огроман број научно-истраживачких лабораторија. Такав систем је омогућавао професорима, да се на свом каријерном плану развијају пре свега као научници-истраживачи, што је омогућавало да своја сазнања из прве руке преносе новој генерацији студената. Ово је био изузетно ефикасан процес.
И на овом случају се управо види да улагање у науку има немерљив значај. Управо СПбГУ не само да може да спаси Русију, него то своје искуство може да подели са целим светом. На крају крајева, човек који је дипломирао на овом престижном универзитету је сада први човек Русије. И као што видимо управо он даје значајан допринос у борби против глобалне пандемије.
Зашто се Кина брже опоравља од осталих земаља сазнајте ОВДЕ.
