Председник Документационо-информативног центра „Веритас“ Саво Штрбац наводи да је УН о свему био унапред обавештен.
– Хрватски генерали су на време упозорили заштитне снаге УН, које су се повукле на безбедно, препуштајући своје штићенике на милост и немилост агресору. Око 15.000 Срба спас је покушало да нађе бежећи ка „мосту слободе“ на Сави, али су их на том путу сустизале авионске бомбе, маљутке из хеликоптера, топовске гранате и снајперски меци. Рањеници су клани или гажени тенковским гусеницама – истиче Штрбац.
Највише их је страдало на магистралном путу Окучани – Стара Градишка. Лешеви побијених, уз преврнуте тракторе и коњске запреге, два дана нису померани, а припадници аргентинске војске из састава Унпрофор касније су посведочили да су због великог броја унакажених тела хрватске снаге шмрковима прали крв са пута према насељу Нова Варош. Касније је ова деоница пресвучена новим слојем асфалта.
Саво Штрбац каже да су у акцији „Бљесак“ највише страдала српска села Медари и Пакленица, у којој је убијено укупно 42 цивила.
– У Медарима је убијено 11 жена и троје деце, а у Пакленици су убијани старци попут брачног пара Верице (68) и Пантелије Ковачић (77) или Десанке (70) и Петра Вуковића (76). Најтеже је страдала породица браће Вуковић из Медара: Ранко, супруга Анђелија и њихова деца Горан (11) и Гордана (8), те Милутин, супруга Цвијета и њихова ћерка Драгана (7) – наводи Штрбац.
Председник Веритаса додаје да нико од генерала који су извели ову акцију никада није одговарао за почињене ратне злочине.
– Нису одговарали они који су наредили „Бљесак“, од Фрање Туђмана до Гојка Шушка, Јанка Бобетка, Имре Аготића и Петра Стипетића, нити они који су извели овај напад, генерали Лука Џанко, Маријан Марековић, Младен Круљац и бригадир Стјепан Гашљевић. Они су и даље на слободи, овенчани славом хрватских националних хероја – каже Штрбац, истичући да није било казне ни за спаљена, уништена и опљачкана српска имања и православне храмове .
Председник „Веритаса“ подсећа да, и поред доказа да је Хрватска прекршила „Загребачко примирје“ из 1994. и напала заштићено подручје УН, Хашки трибунал никад није истраживао овај случај.
– Али, то исто тужилаштво је већ 25. јула 1995. оптужило Милана Мартића, тадашњег председника РСК због тога што је 2. и 3. маја „за одмазду издао наређење војним органима РСК да гранатирају Загреб“. У том нападу је погинуло шест цивила, а Мартић је правоснажно осуђен на 35 година затвора.
Штрбац додаје да се овим правни апсурд не завршава, јер је 10. марта ове године
Жупанијски суд у Загребу због истог овог дела Мартића осудио на седам година, а тадашњег команданта Српске војске Крајине, генерала Милана Челекетића, на 20 година.
Оглобили породице жртава
Саво Штрбац указује да ниједан злочин над Србима почињен током и после „Бљеска“ никад није доживео судски епилог. Сестре Радмила и Мирјана Вуковић из села Медари својевремено су тужиле Хрватску за накнаду штете због убиства оца Милутина, мајке Цвијете и сестре Драгане. Суд је одбио њихову тужбу уз образложење да убиство њихових родитеља и сестре није ратни злочин већ „ратна штета“, за коју држава не одговара. Оне су на крају морале држави да плате парнични трошак у износу од око 3.200 евра. То је та хрватска правда – огорчено закључује Штрбац.
Не зна се судбина 127 људи
Према подацима Веритаса, резултат акције „Бљесак“ је 283 погинулих и несталих, укључујући 114 цивила и 11 милиционера. Међу жртвама је било 56 жена, осморо деце до 14 година и 75 људи старијих од 60 година.
– Од укупног броја жртава до сада је расветљена судбина 156 особе. Међу несталима се води још 127 особа, а 56 су цивила, укључујући и 26 жена. Од 148 ексхумираних посмртних остатака из групних гробница, до сада их је 111 идентификовано – наводи Штрбац, додајући да је већина припадника Српске војске Крајине заробљена на превару, уз помоћ заштитних снага УН. Заробљеници су осуђени на дугогодишње казне и послати у логоре попут злогласне „Лоре“, где су били изложени невиђеној тортури.
Како је петоро Срба надмудрило силну непријатељску војску сазнајте ОВДЕ!
Извор: vesti-online. com
