Скок на берзама изазвала је вест која је стигла из фармацеутског концерна Модерна. Та америчка компанија прва је почела да тестира вакцину на људима. У међувремену се таква тестирања изводе и у Кини, Великој Британији и Немачкој, али у САД се нарочито много новца слило у пројекат проналажења вакцине против вируса Ковид 19.
На више од 100 активних супстанци за вакцину ради се широм света. Реч је о око 120 пројеката које изводе мале фирме као што је Бионтецх из Мајнца или тибиншки Цуревац, али и велики концерни. И наравно Модерна из Бостона. А њене акције су скочиле за невероватних 20 процената – и то након што је једна особа која се подвргла тесту показала прилично обећавајуће резултате.
Управа за храну и лекове (ФДА) Сједињених Држава тада је најавила могуће брзо одобравање препарата. Према тим информацијама, Модерна има договор са швајцарском фармацеутском компанијом Лонза да одмах након одобравања, произведе велике количине вакцине. Последица је била следећа: у Цириху су акције компаније Лонза скочиле за четири процента и достигле рекордну висину.
Вакцина МРНА-1273, развијена заједно са Националним институтима за здравље (НИХ), код осам од 45 учесника у испитивању изазвала је имуну реакцију, саопштила је Модерна.
“Иако се резултати још увек воде као прелиминарни, прва фаза је показала да вакцина са МРНА-1273 може да изазове исту имуну реакцију као и када је реч о природно изазваној инфекцији“, објаснио је Тал Закс, медицински руководилац Модерне. Ипак, комплетни резултати прве фазе клиничких испитивања још нису познати.
Америчка влада на два различита програма развоја вакцине троши милијарде. Вашингтон се у почетку ослањао на приватни сектор и одговарајући програм подршке. За то је државна институција БАРДА ставила на располагање 3,5 милијарди долара. Од тога је и Модерна добила део.
Нешто касније, објављена је и информација о операција Варп спид. О њој је први пут било говора крајем априла, а Доналд Трамп ју је у међувремену отворено представио, додуше у деловима. Са десет милијарди долара проналазак вакцине против корона вируса је постао национални задатак, а амерички председник је то упоредио са „Пројектом Менхетн“, односно израдом атомске бомбе 1940-их година. Варп Спид – то је нешто попут брзине светлости. Детаљи програма остају тајна, али се зна да се посебно ради на 14 могућих вакцина.
Бостон, Оксфорд, Мајнц и Тибинген
Ради се и у Оксфорду у Великој Британији. Научници са тамошњег универзитета још у априлу су почели клиничке пробе на 1.000 добровољаца. Пројекат се ради у сарадњи са фармацеутским гигантом Астра-Зенека. И наравно, ради се о томе да се могућа вакцина направи што брже и у милионским дозама.
За таква истраживања Европска унија је на недавно одржаној међународној донаторској конференцији прикупила 7,5 милијарди евра. А то коме ће тај новац отићи неће зависити од државних граница. Бионтецх из Мајнца већ неко време спроводи тестове на здравим пацијентима, а крајем јуна би могли да буду представљени и резултати. Партнерске фирме су у овом случају амерички концерн Пфизер и кинески Фосун фарма. Уколико буду одобрене, до краја године би са Пфизером могли да буду произведени милиони вакцина, изјавио је шеф фирме из Мајнца Угур Сахин. Још један играч у напетој светској трци је Цуревац из Тибингена. Према речима сувласника Дитмара Хопа, клинички тестови би у тој фирми могли да почну почетком лета. „У том случају били бисмо спремни да произведемо вакцину на јесен”
Овакви временски рокови су амбициозни, јер у пробној фази се мора доказати да је вакцина деловала позитивно и да није нашкодила људима на којима су вршена испитивања. Било како било, фармацеутска индустрија тренутно је у жестокој трци на изради вакцине против корона-вируса. „Ово је мртва трка“, рекао је Тило Калтенбах, стручњак за здравље у консултантској фирми Роланд Бергер. И додао: „Још никада се није било једне овако концентрисане акције фармацеутских фирми.“
Задатак за генерала
Олаф Телке, фармацеутски експерт, не верује да би већ ове године могла да се произведе вакцина против корона-вируса. Он подсећа и да развој вакцине кошта стотине милиона евра.
“Предузетници ризикују да у трци са конкуренцијом стигну на циљ прекасно.“
Али, јавна подршка би требало да да тај ризик ублажи.
“Да би милијарде људи могле да буду вакцинисане против корона-вируса, вакцина не би смела да буде скупа“, додаје Телке. Вакцина би за фармацеутску индустрију била уносан посао. „Ко буде први имао вакцину, може да се нада милијардској заради. Јер, читав свет ће у том случају да нагрне.“
Али, Кина је у видљивој предности. Још половином јануара, генерал-мајору кинеске војске Чену Вију издато је наређње да почне да ради на изради вакцине. А остатак света је тек крајем јануара добио приступ првим узорцима новог вируса.
Прочитајте ОВДЕ када је Бил Гејтс патентирао корону.
Извор: Дојче веле
