Стопа незапослености у САД сада износи 14,7 посто, што је најгора бројка од када су почеле евиденције. Скоро 39 милиона Американаца изгубило је посао откако је коронавирус стигао до обала САД крајем јануара, а Конгресни уред за буџет упозорио је у уторак да се америчка економија неће опоравити од тренутне контракције до следеће године. Штавише, пакети финансијске помоћи савезне владе до данас су оптеретили државни дуг са преко рекордних 25 билиона долара.
Ако питате сенатора Марка Рубиа ту не постоји ништа лоше. Републиканац са Флориде и његове колеге у Сенатском одбору за спољашње односе тихо су у четвртак усвојили предлог закона којим се гарантује Израелу минимално 38 милијарди америчких долара војне помоћи током наредних десет година, упркос економској свађи код куће.
Усвојен једногласно, предлог закона иде у Сенат на крајње гласање.
Иако је аутор Рубио републиканац – предлог закона има за циљ законски верификовати обећање бившег председника Барака Обаме из 2016.
Под условима које су договорили Обама и израелски премијер Бењамин Нетанијаху, јеврејска држава неће тражити никаква додатна средства изнад годишњих 3,8 милијарди долара. Заиста, кад је Конгрес гласао за ранију верзију Рубиовог закона за 2018. годину, та цифра је постављена као горња граница. Предлог закона за 2018. годину на крају је претворен у други закон о сигурности на Блиском Истоку следеће године, који је остављен да умре у Сенату под контролом демократа.
Сада, када је Рубио још једном погурао предлог, чеп потрошње уклоњен је. У верзији коју је у четвртак усвојио Комитет за спољашње односе, САД ће у наредној деценији сваке године слати “најмање 3,3 милијарде долара директне војне помоћи и 500 милиона долара финансирања програма противракетне одбране”.
Рубио се у четвртак хвалио да предлог закона „јача стратешки сигурносни савез наше земље са Израелом, живу демократију која се суочава са растућим и невиђеним претњама њеној сигурности и стабилности“. Ипак, предлог је усвојен без фанфара и скоро у тајности.
Одбор за спољне односе гласао је о њему заједно са пакетом од 15 других предлога закона, при чему је шеф комисије Џим Риш (Републиканац-Ајдахо) предвидио уобичајени поступак у току. Неки од колега Риша и Рубиа из Демократске странке изразили су забринутост због бујне природе седнице, али ниједан није имао приговора на усвајање закона, што представља највећи такав пакет помоћи у историји Америке.
Амерички медији гласање нису пратили, а запазило га је само неколико анти-израелских активиста. Уколико целокупно гласање у Сенату привуче већу пажњу, вероватно ће то изазвати неке критике. Чак и пре него што је коронавирус погодио америчку економију, подршка Израелу међу америчком јавношћу је опадала. Према истраживању Галупа спроведеном крајем прошле године, 59 одсто Американаца симпатизирало је Израел у сукобу на Блиском истоку, што је пад у односу на 64 одсто годину дана раније.
Прочитајте ОВДЕ све о дебати у ЕУ и ко је шкртица.
Извор: logicno. com
