Интервију преносимо у целости.

Како сте уопште дошли на идеју да рад припадника МУП контролишете на овај начин?

“Прво сам почео са снимањем док поступају према мени. Том приликом ме је саобраћајни полицајац физички напао и одбио да се представи службеном легитимацијом. Тужио сам га унутрашњој контроли која је узела у обзир његову лажну изјаву и занемарила мој видео који су видели. Још су ми претили тужбом за неовлашћено снимање. Онда сам се обратио заштитнику грађана који ми је рекао исто, да не смем да снимам полицију. Када сам питао по ком закону, остао сам ускраћен одговора. Тада сам решио да објавимо снимак јавно, да упознам јавност са очигледним неправилностима. Сам сам истражио закон и уверио се да смем и да снимим и да објавим. Једини закони који се баве “неовлашћеним снимањем и објављивањем” су КЗС 144 и 145 који јасно кажу да је за остварење тог дела потребно ‘осетно задирање у лични живот’. Полиција је јавна служба, тако да ту нема задирања у лични живот, већ јавни. Такође, закон о полицији члан 99 јасно каже кад је полицајац овлашћен да забрани снимање, а то је само ради заштите жртве или оштећеног. Контрола је дошла нешто касније када сам сазнао да по закону о полицији члан 221 поредвиђа грађане и јавност као спољашњу контролу. Тада је мој рад добио комплетну форму. Писао сам МУП – у у више наврата, да ми дају изјаву и упуте како да вршим спољашњу контролу, али никад нисам добио одговор”.

Како Ви видите рад српске полиције?

“Приметио сам да полицајци појас неће да вежу док возе, понашају се бахато и неодговорно у саобраћају, а требало би да буду пример. Мој закључак је био да закон не важи за полицију. То сам хтео јавно да прикажем јавности”.

На Вашем Јутјуб каналу може се видети да сте приведени само у полицијској станици на Видиковцу. Како се то завршило?

“Пријавио сам случај унутрашњој контроли која није реаговала. Нашао сам адвоката и сад ћу приватно да тужим МУП за бесправно лишавање слободе и отмицу. Тако да је случај далеко од завршеног. За то дело предвиђена је казна од три године затвора за службено лице. Опрему су ми одузели по налогу тужиоца без икаквог објашњења. До сада нема ни једна оптужница против мене подигнута. За разлику од њих ја поштујем закон”.

Који је највећи прекршај који сте открили и у којој полицијској станици?

“Испред скоро сваке станице сам нашао приватна и службена кола без важеће регистарске налепнице, појас везан иза седишта, прљаве и поцепане заставе, пушење у униформи, некултуру, непознавање закона и бесправна наређења. Највећи прекршај је убедљиво моја отмица у ПС Раковица. Полицајци су лагали да сам одбио да се представим и држали су ме 3 сата због наводног утврђивања идентитета. Док су ме држали провоцирали су ме, драли на мене и уништавали моју личну имовину. Био сам сигуран да ће ме тући али нису. Остао сам смирен и нисам им давао повод да ме окаректеришу као насилника. Никоме није пало на памет да било шта изтражи, нудио сам им да виде снимак који јасно показује да полицајци лажу да сам одбио да се легитимишем. Само су се бавили заташкивањем и заштитом полицајаца који су поступили криминално”.

Да ли ставрно све станице имају Вашу фотографију?

Колико ја знам скоро сви полицајци су добили моју слику и инструкције да не улазе у разговор са мном већ да зову шефа. Из приче сам сазнао да је полиција подељена у свом мишљењу о мени. Неки мисле да сам потпуна будала и да би ме радо тукли, док други мисле да радим исправну ствар. Каква год њихова мишљења била, једно је сигурно, а то је да извештавам по закону, јер немам ни једну кривичну пријаву у вези са снимањем полиције”.

Сматрате ли да сви грађани треба као Ви или на сличан начин треба да контролишу рад припадника МУП?

“Цела поента мог рада је да покажем грађанима и полицији да ово може да ради свако. Камере и дигиталне платформе су доступне скоро свима сада и ја сам уверен да је једини начин да се полиција доведе у ред снимањем и објављивањем тога јавно. Унутрашња контрола не ради свој посао како треба. Остала је само спољашња контрола која је законско право сваког грађанина, да опомене полицију и притиском јавности да их доведе у ред”.

Колико сте пријава поднели, против колико полицијских служебеника и због чега?

“Поднео сам око десетак пријава унутрашњој контроли од којих ниједна није уважена. Чак су престали и да ми одговарају, остало је само ћутање. Пријаве су биле због одбијања да се представе службеном значком, истицање поцепане заставе, издавање противправног наређења, рушење угледа МУПа, неважеће регистарске налепнице на службеним колима, физички напад на мене и везивање појаса иза седишта”.

Да ли се по било којој Вашој пријави реаговало?

“Јесте, али неадекватно. Четири полицајца су ме физички напала и ниједан није кажњен упркос видео доказу. Одустајем од писања унутрашњој контроли, сада их гоним приватним тужбама, које још требају да виде свој епилог”.

Планирате ли да и даље вршите проверу полицијских служебника на овај начин?

“Наравно. Нема разлога да престанем и надам се да ће се још људи укључити да раде по мом примеру”.

Какве су реакције људи на Ваш ангажман?

“90 одсто људи ме скроз подржава. Осталих 10 одсто се бави увредама и претњом у недостатку аргумената. Има и мали број оних који су убеђени да кршим закон мојим снимањем, али нису у стању да наведу који или погрешно тумаче чланове 144 и 145”.

Како на Ваше деловање реагује Синдикат полиције?

“Синдикат полиције је покренуо петицију за промену Закона због мене. Желе да уведу закон по коме би се снимање станица окарактерисали као терористички напад. Али наравно, то им неће проћи. Занимљиво је и то да је у последњих 10 година више полицајаца погинуло суицидом из службеног оружја и невезаног појаса док возе него на службеној дужности. Немам тачне бројке за то моје истраживање, МУП их крије као змија ноге али сам сигуран у моје тврдње. Нешто је озбиљно труло у српској полицији и потребна је боља едукација и контрола за наше полицајце. Ја мислим да им се гледа кроз прсте за све њихове неправилности и да се тако купује њихова послушност и оданост режиму уз малу плату. Режим користи полицију као извор прихода, а не као службу грађанима”.

Да ли је по Вама полиција уопште довољно упозната са законима?

“Полиција зна све законе којима може да казни грађане, а нису упознати са члановима закона који дају грађанима права. На пример, Закон о полицији, члан 65 који каже да грађани имају право да знају зашто полицајац употребљава своје овлашћење (легитимисање). Члан 66 јасно каже да иако је полицајац у униформи, на захтев је дужан да покаже своју значку. Члан 75 који предвиђа разлоге због којих полицајац има овлашћење да тражи личну карту. ‘Рутинска контрола’ није на тој листи, нити у било ком члану било ког закона. Очигледно је да их погрешно уче од самог старта неким методама које су противзаконите”.

Испод се налази листа закона који подржавају Бошков рад:

1. Ниједан закон Републлике Србије не забрањује снимање полицијског поступања;

2. Полицијско и поступање јавних службеника приоритетно је подлозно Закону о слободном приступу информацијама од јавног знацаја;

3. Полицијски службеник није овлашћен да забрани снимање, осим у случају из члана 99. став 4. Закона о полицији;

4. Члан 6. Закона о полицији утврђује јавност рада полиције, а члан 221. став 1. тачка 5. Закона о полицији утврђује спољашњу контролу од стране грађана и јавности;

5. Закон о јавном информисању и медијима утврђује право објављивања информације, без пристанка лица, уколико преовлађује интерес јавности да зна;

6. Секретаријат Министарства унутрашњих послова потврдио је да грађани имају право снимања полицијског поступања (02/1 број 398/12 од 28. марта 2012. године);

7. Начелник комуналне полиције (милиције) потврдио је да грађани имају право снимања полицијског поступања (01 број 031-944/2016 од 09. фебруара 2016. године);

8. Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности потврдио је да грађани имају право снимања полицијског поступања (број 011-00-00286/2012-05 од 12. априла 2012. године);

9. Заштитник грађана потврдио је да грађани имају право снимања полицијског поступања (Број 6-21-2449/15 од 22. децембра 2015. године);

10. Чак и Правилник о притужбеном поступку у Министарству унутрашњих послова препознаје аудио и видео снимак;

11. Кривични законик Републике Србије забрањује снимање са “осетним задирањем у лични живот”, које се гони по приватној тужби и односи се на заштиту приватности грађана, а не јавних службеника на дужности. Практично је немогуће доказати задирање у лични живот у јавном простору;

12. Члан 416. Кривичног законика забрањује фотографисање и неовлашћен приступ војном објекту. Полиција је орган јавне власти;

13. Члан 9. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја утврђује ограничења и искључења код права јавности да зна;

14. Полицијски службеници узивају кривичноправну заштиту, али су кривично и дисциплински одговорни за противправно и незаконито поступање;

15. Приликом снимања полицијског поступања, грађанин не сме да се обраћа лицу према коме се примењују овлашћења, да вређа и/или прети полицијском службенику, прекида закониту службену радњу или на било који начин меша у законито поступање.

Закон о полицији: Члан 6 – Рад Министарства је јаван

Услови за примену полицијских овлашћења: Члан 65 – Пре примене полицијског овлашћења полицијски службеник дужан је да се увери да су испуњени сви законски услови за примену овлашћења и одговоран је за ту процену.

Полицијски службеник примењује полицијска овлашћења по сопственој иницијативи, по наређењу надређеног службеника, по налогу јавног тужиоца или другог надлежног органа издатом у складу са другим посебним законом.

Кад је надређени службеник присутан, полицијска овлашћења примењују се по његовом наређењу, изузев ако нема времена да се чека на то наређење и мора се без одлагања поступити по сопственој иницијативи.

Приликом примене полицијских овлашћења полицијски службеник поступа у складу са законом и другим прописом и поштује стандарде постављене Европском конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода, Основним принципима УН о употреби силе и ватреног оружја од стране службених лица која спроводе закон, Европским кодексом полицијске етике и другим међународним актима који се односе на Полицију.

На начин утврђен законом, ако је то у датој ситуацији могуће и не би угрозило извршење полицијског задатка, лице према коме се примењује полицијско овлашћење има право да буде упознато са разлозима за то, да укаже на околности које сматра битним с тим у вези, да буде упознато са идентитетом полицијског службеника, који се представља и легитимише, и да тражи присуство лица које ужива његово поверење.

Представљање пре примене овлашћења: Члан 66 –  Полицијски службеник се, пре почетка примене полицијског овлашћења, представља показивањем службене значке и службене легитимације, а полицијски службеник у униформи само на захтев лица према коме примењује овлашћење.

Изузетно, полицијски службеник неће се представити на начин из става 1. овог члана ако околности примене полицијског овлашћења у конкретном случају указују да би то могло угрозити постизање законитог циља. У том случају полицијски службеник ће, током примене полицијског овлашћења, на своје својство упозорити речју: “Полиција”. По престанку околности из става 2. овог члана полицијски службеник ће се представити на начин из става 1. овог члана.

Услови за проверу идентитета лица: Члан 75

Провера идентитета лица примениће се према лицу:

1) које треба ухапсити, довести, задржати или упутити надлежном државном органу;

2) од којег прети опасност која захтева полицијско поступање;

3) над којим се обавља преглед или претресање или се предузимају друге законом прописане мере и радње;

4) које се затекне у туђем стану, објекту и другим просторијама или у превозном средству које се прегледа и претреса, ако је провера идентитета потребна;

5) које неовлашћено прикупља податке о лицу, објекту или простору које се безбедносно штити;

6) које се затекне на простору или у објекту у којем је привремено ограничена слобода кретања, ако је провера идентитета потребна;

7) које пријављује извршење кривичног дела или прекршаја или учиниоце тих дела, односно пружа обавештења од интереса за рад полиције;

8) које својим понашањем изазива сумњу да је учинилац кривичног дела или прекршаја или да га намерава учинити или по свом физичком изгледу личи на лице за којим се трага;

9) које се затекне на месту извршења кривичног дела или прекршаја;

10) које се налази на месту на којем је из безбедносних разлога неопходно утврдити идентитет свих лица или претежног броја лица;

11) за које постоји оправдани захтев службених лица органа државне управе, правних или физичких лица.

Оправданим захтевом из става 1. тачка 11) овог члана сматра се захтев из којег је видљиво да су службеним лицима такви подаци неопходни за законито поступање или да је физичким лицима повређено неко право.

Полицијски службеник дужан је да упозна лице са разлогом провере његовог идентитета.

Изузетно од става 3. овог члана, полицијски службеник може ускратити лицу обавештење о разлозима провере идентитета ако прикупља обавештења о кривичном делу које се гони по службеној дужности и ако би то могло угрозити постизање циља провере.

Обезбеђење и преглед места догађаја: Члан 99

– Кад полицијски службеник сазна за извршење кривичног дела, прекршаја или другог догађаја поводом којег је потребно непосредним опажањем утврдити или разјаснити чињенице, овлашћен је да обезбеди место догађаја до доласка службеног лица одговарајућег органа, изврши увиђај или реконструкцију догађаја, применом криминалистичко тактичких и форензичких метода и средстава.

Изузетно, полицијски службеник може да изврши преглед места догађаја ради заштите од уништења предмета који могу послужити као доказ, задржавања лица и откривања учиниоца, помоћи оштећеном, као и прикупљању обавештења у вези са кривичним делом, прекршајем или догађајем, водећи рачуна да не наруши место догађаја.

Полицијски службеник овлашћен је до окончања прегледа, а најдуже шест часова, да задржи лице за које процени да може да пружи обавештења важна за разјашњавање догађаја или за предузимање спасилачких активности, ако је вероватно да се обавештења не би могла касније прикупити или се не би могло обезбедити присуство лица које може предузети спасилачке активности.

Ради заштите жртава кривичног дела, оштећених због прекршаја или другог догађаја и у циљу заштите интереса поступка, полицијски службеник овлашћен је да забрани снимање места догађаја.

Начин поступања полицијских службеника у примени криминалистичко-тактичких и форензичких метода и средстава из става 1. овог члана, ближе се уређује подзаконским актом који доноси министар, а који је усаглашен са Закоником о кривичном поступку и другим законима и правним актима, који уређују поступак прикупљања материјалних доказа.

Устав Републике Србије – Слобода медија: Члан 50

Свако је слободан да без одобрења, на начин предвиђен законом, оснива новине и друга средства јавног обавештавања. Телевизијске и радио-станице оснивају се у складу са законом.

У Републици Србији нема цензуре. Надлежни суд може спречити ширење информација и идеја путем средстава јавног обавештавања само ако је то у демократском друштву неопходно ради спречавања позивања на насилно рушење Уставом утврђеног поретка или нарушавање територијалног интегритета Републике Србије, спречавања пропагирања рата или подстрекавања на непосредно насиље или ради спречавања заговарања расне, националне или верске мржње, којим се подстиче на дискриминацију, непријатељство или насиље.

Остваривање права на исправку неистините, непотпуне или нетачно пренете информације којом је повређено нечије право или интерес и права на одговор на објављену информацију уређује се законом.

Док су руски авиони грмели, сиријска војска свим снагама ударила на терористе! Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: nova.rs