У недељу су на хиљаде истакнутих Авганистанаца одобриле њихово пуштање на крају тродневне “лоје џирге” – традиционалне скупштине племенских челника и других судеоника које се понекад одржавају ради одлучивања о контроверзним питањима. “Наше стајалиште је јасно. Ако пуштање затвореника буде завршено, спремни смо за међуавганистанске разговоре у року од недељу дана”, изјавио је за АФП гласноговорник талибана Сухаил Шахин.
Шахин је рекао да ће први круг разговора бити одржан у Дохи у Катару. “Авганистанска влада почеће пуштати 400 талибанских заробљеника у року од два дана”, рекао је за АФП гласноговорник Већа за националну сигурност Џавид Фасиал.
Размена заробљеника била је кључни део договора који су у фебруару потписали талибани и Сједињене Државе. По договору Вашингтон је пристао повући своје снаге из Авганистана у замену за обећање побуњеника да ће одржати мировне преговоре с владом у Кабулу.
Разговори с много закашњења усмерени су на окончање готово два десетлећа старог сукоба у којем је погинуло на десетине хиљада људи.
Шахин је рекао да ће талибанско изасланство за мировне преговоре водити Абас Станекзаи, који је био главни преговарач скупине у разговорима с Вашингтоном пре споразума из фебруара.
Брутални напади
Авганистанска влада већ је ослободила готово 5000 заробљених талибана, али власти нису хтеле пустити последњих 400 затвореника које су тражили талибани.
Затвореници су оптужени за тешка казнена дела, укључујући убијање десетине Авганистанаца и странаца, при чему су 44 побуњеника посебно забринула Сједињене Државе и друге земље због њихове улоге у бруталним нападима.
У својој коначној резолуцији џирга је шсаопштила да је одобрила пуштање милитаната “како би се уклониле запреке за почетак мировних преговора, заустављање крвопролића и за добро јавности”.
Џирга је позвала владу да надзире ослобођене заробљенике како би се осигурало да се не врате на ратиште и затражила је тренутно и трајно примирје у земљи.
Али Шахин је рекао да ће примирје бити део дневног реда током преговора с авганистанском владом.
Породица француске хуманитарке Бетине Гоислард, која је убијена у Авганистану 2003. године, рекла је да неће прихватити пуштање њених убица, који су на попису.
“Таква одлука да их се ослободи донесена на темељу трговања била би за нас, њену породицу, незамислива”, рекли су за АФП.
Нису сви они који су присуствовали џирги подржавали пуштање милитаната.
Заступница Белкуис Рошан, истакнута активисткиња за женска права, протестовала је првог дана џирге против њихова пуштања, носећи транспарент на којем је писало: “Нагодба са талибанима је национална издаја”.
Прочитајте ОВДЕ ко се то нада престанку Трамповог мандата.
Извор: geopolitika.news
