Најновије

ЕУ У ЕНЕРГЕТСКОЈ КЛОПЦИ: Да ли је Брисел спреман на велики корак ка Москви?

Загледан у зелену будућност, усред милиона Европљана нагло осиромашених енергетском кризом, Брисел још не уочава нови преговарачки стил снабдевача све скупљих покретачких горива.

Гасовод (Фото: РИА Новости)

Уди Адири, генерални директор министарства енергетике Израела, био је веома јасан поводом упита домаћих произвођача природног гаса да прискоче у помоћ ЕУ, у незапамћеној енергетској кризи на северним обалама Средоземља. „Израел не може да притекне у помоћ у снабдевању Европе природним гасом будући да је повећање извоза (енергента) неизвесно”, изјавио је Уди Адири за „Блумберг”. Адиријево иступање уследило је, иначе, након препоруке надлежног комитета израелске владе да се не повећава извоз природног гаса, уз оцену да треба обезбедити домаће снабдевање тим енергентом, као и електричном енергијом. Израел иначе 70 одсто домаћих потреба за електричном енергијом обезбеђује из прераде природног гаса: баснословна средоземна налазишта „Левијатан”, „Тамар”, „Кариш” и „Танин” из визуре званичног Тел Авива имају задатак да обезбеде енергетску независност Израела. Брисел се у гасној кризи неизвесног временског трајања и економскополитичког исхода суочава ових дана с горким отрежњењем да је на енергетском терену увелико инфериорни партнер. Наиме, велике наде Брисела да би издашне резерве природног гаса медитеранских партнера ЕУ могле делимично да замене испошћена налазишта у Северном мору, и тако смање енергетску зависност пола милијарде Европљана од других странаца, у овом тренутку као да падају у воду.

На другом крају Медитерана и Алжир ових дана на даљу енергетску сарадњу с ЕУ гледа из деликатно профилисане перспективе домаћих економских и политичких приоритета. У случају Алжира, чланице ОПЕК-а и Форума земаља извозника природног гаса (ГЕЦФ), ствари су за западноевропске купце тог енергента пред наступајућу зиму прилично дипломатски шкакљиве. Наиме, колико 30. октобра званични Алжир, према најавама, планира да заврне славину гасовода којима тај енергент транспортује до Марока, Шпаније и Португалије. Разлог је најновија пресуда Европског суда правде из Луксембурга, према којој трговински споразум ЕУ и Марока не може да важи и за „Мароканску Сахару” (како енергетски пребогату пустињску регију дуж Атлантика, именује званични Рабат), односно „Западну Сахару” (како исту територију зову побуњенички покрет „Полисарио” и његов дугогодишњи активни војнополитички ослонац Алжир, залажући се за њену независност). Дан након изрицања пресуде у Луксембургу званични Брисел и Рабат издали су заједничко саопштење којим су потврдили стратешко партнерство ЕУ и Марока. Истог дана Хосе Мануел Албарес журно је одлетео у Алжир да с домаћинима преговара о наставку и повећању извозних капацитета гасовода према Шпанији, и то за 25 одсто (садашњи споразум истиче 31. октобра). Уместо обећања нове бујице природног гаса према Иберијском полуострву, Алжир је најавио завртање текућег снабдевања. У јеку гасне кризе, где ЕУ увелико трага за спољним кривцима новонасталог мањка природног гаса на домаћем тржишту, Брисел се налази на новом дипломатском испиту несагледивих последица по сопствено становништво ове зиме, као и међународни енергетски рејтинг Уније.

Наиме, да ли Брисел има дипломатску технику да уприличи евентуално повећање извоза из Израела? Истовремено, како ће централа ЕУ вагати однос својих спољнополитичких приоритета у Магребу, према евентуалном цвокотању од зиме милиона Европљана јужно од Пиринеја?

Ове „гасне” дилеме Брисела према медитеранским енергопартнерима могу деловати од споредног значаја за европску енергетску кризу, која због њених друштвених последица почиње да забрињава и Уједињене нације.

„Текућа енергетска криза у ЕУ подриће економије најугроженијих чланица блока и довести многа домаћинства у ситуацију да тешко могу да плате своје рачуне за енергију. Уколико енергетски трошкови домаћинства превазилазе 10 одсто прихода фамилије, то води његовом енергетском сиромаштву”, поручила је у петак у Москви током форума „Руска енергетска седмица” Олга Алгаиерова, извршни секретар Економске комисије УН за Европу (УНЕЦЕ).

У међувремену, Русија испоручује 25 одсто природног гаса на светском тржишту и контролише 13,5 одсто глобалне производње нафте, наводи амерички „Волстрит џорнал”, позивајући се на годишњи извештај „Бритиш петролеума”. Истовремено, руски снабдевачи контролишу 53 одсто снабдевања Европе барелима, док „Гаспром” муштеријама у ЕУ обезбеђује око 35 одсто неопходног природног гаса.

Недавни спектакуларни скок цене природног гаса на европском и светском тржишту разголитио је преговарачке позиције Москве, Брисела, енергоснабдевача и њихових муштерија с две стране Урала.

„Европска гасна криза указала је екстремну предност коју Русија има у односу на Европу, као и шире. То је позиција моћи”, оценио је за „Волстрит џорнал” Тјери Брос, професор престижног универзитета Сијенс По у Паризу.

Како Брисел надаље преговара с Москвом, након што су две-три реченице Владимира Путина прошле седмице стрмоглавиле европску цену гаса с историјског рекордна, са 1.900 евра на око 1.000 евра за мерну јединицу? Из угла Кремља ствари као да делују једноставно. „Русија је спремна да помогне да се нађе Европи у садашњој енергетској кризи, када буде таквих захтева”, истакао је Путин током „Руске енергетске седмице”.

Авај, „званично нико није питао министарство енергетике или владу за додатне испоруке (гаса)”, саопштио је Александар Новак, заменик руског премијера, на истом форуму. Брисел би, према овој поставци, требало да јасно каже руским партнерима колико коме у Европи треба додатног природног гаса, па да актери с оне стране Урала уђу у преговоре.

Да ли је Брисел спреман на овакав пословни искорак према „Гаспрому” и Москви, делује неизвесно. Уместо тога, Европска комисија најављује: истрагу поводом „недавни евентуалних манипулацијама на тржишту природног гаса”; иницијативу за забрану даљих нафтних истраживања на Арктику (где „Гаспром” и „Шел” увелико сарађују); додатне карбон-таксе загађивачима из редова домаће путне и грађевинске индустрије, а све у циљу не би ли Европа далеке 2050. године постала зелена зона света.

Да ли ће државе чланице ЕУ успети да окрену „зелени” дурбин Брисела из будућности ка потенцијалној енергетској муци милиона Европљана већ ове зиме, биће јасније идуће седмице на самиту лидера те групације (21. и 22. октобра).

О случају четворо мртвих Руса у Албанији прочитајте ОВДЕ.

Извор: Политика

Бонус видео

 

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА