Најновије

EМИЛ ВЛАЈКИ: Додик против Голијата

(комедија, једночинка) Додик на кошаркашком игралишту. Сам је, плеше у мјесту без музике. На великом семафору стоје ови резултати: ДОДИК : САД  1-0, ДОДИК : БРИСЕЛ  1-0, ДОДИК : БОШНЈАЦИ 1-0, ДОДИК : ОПОЗИЦИЈА 1:0 ДОДИК : ШМИТ  1:0, ДОДИК : ПИЦ  1:0

Емил Влајки (Фото: Архива)

Пише: Емил Влајки

   Након састанка Савјета сигурности УН гдје је шкартиран Високи представник за БиХ, и гдје је Додик доживио невиђен тријумф, многи плачу, урлају од бола: Бошњаци широм свијета, Амери, Брисел, од јада што ни у чему не учествује, и такозвана опозиција Додику. Расплакао се и Шмит, несуђени Високи представник, заједно са члановима Савјета за имплементацију мира. Сви су толико утучени да више не реагирају ни на што. Не усуђују се чак ни заспати јер им се у сну појављује страшни, неуништиви Додик. Гази их, скаче по њима и тјера их да пјевају, заједно с њим и са хармоникашем, 'Романију' и 'Родила ме мајка Српкиња'. То се све дешава усред бошњачког Сарајева, у згради Предсједништва БиХ која је добила службени назив МИЛОРАД, а изнад улазних врата, виде се велике слике Путина, Додика и Лаврова.

   Након ових драматичних догађања који су промијенили повијест човјечанства, напрофесионалнија телевизија на свијету, ЦНН, одмах је назвала Додика преко Скајпа.
-Мистер Додик, ми ЦНН, Хау а ју?
-Хау а ју, што му то значи? Никад преводиоца кад ми треба. А, да, то је онај индијански поздрав ХАУГ. Ја гуд.
-И ми гуд. Ми кратко интервју вас. Плиз.
-Може. Волим гледати Амере на кољенима.
-Ви у Београд или Бањо Луко?
-Па свратио накратко до Бања Луке. Гради ми се нека вила, па надгледам радове.
-Ви побиједило читав свијет, како?
-Нормално. Ја сам Србин. Ја и Ђоковић не знамо за поразе. И корону сам побиједио.
-Што даје вам толико снаго?
-Мој народ, увијек је уз мене.
-Осим онај у Бањо Луко.
-Сватко има право на грешку.
-Како комент што Бошњаци у очај након сједница УН?
-Тако им и треба кад се са мном каче.
-Да ли вам жао опозиција?
-Неће више бити опозиције у мојој републици. Сви ће прећи у моју странку.
-Кад ви одцијепити?
-То  је већ урађено, само што то још нисам објавио.
-Сада ви предсједник ничега. Кад поново постати предсједник?
-Након избора бит ћу предсједник Републике, предсједник владе, предсједник парламента и предсједник предсједништва БиХ. У мојој републици само ћу ја моћи бити предсједник свих важних функција и нитко други.
-Вандерфул. Ви права српски владар. Тенк ју мистер Додик. Ми бити у веза.
-Занимљиво! Мисле да сам тенк. Па и јесам, само онај руски.

Са семафорског екрана нестаје Скајп и појављују се пријашњи резултати. Додик, са изразом среће на лицу, наставља цупкати у мјесту кад зазвони мобител. Упали телефон, кад оно на вајберу Вучић.
-Здраво пришо, како си?
-Па не баш најбоље. Имам толико државничких брига, тако морам радити двадесет осам сати дневно. Тешко је борити се за мој народ. Диже очи пут неба. Него да ти честитам на побједи у УН.
-Још немој. Честитаћемо једно другом када се Српска уједини са Србијом. Прво поврат надлежности, па одвајање од БиХ и присаједињење.
-Да Боже!
-Бог нема везе са овим, само Милорад Додик. Претпостављам, да ћеш још увијек бити предсједник Србије кад се то деси. Него, што си ме звао?
-Имам један проблем који ни Вебер не би успио решити. А и ја сам био најбољи студент на праву, па не иде.
-Реци.
-Назвала ме Квинта, уствари Бајден лично. Рекао ми је да се слаже с тим да не признам Косово. Само, не смијем се успротивити његовом уласку у УН. За узврат, бићемо одмах примљени у УН, а Срби доле ће добити Заједницу српских општина.
-Хм, није лоша идеја, пошто ће се наше двије земље стопити. Што ћеш са својом јавношћу?
-Народ је уморан од свега. Ту је и корона, па економска криза, буке ће бити три дана по порталима, а људи кад чују да ћемо у Европу, схватит ће да је то најбоље решење.
-У чему је онда проблем?
-У Русима. Могли би ставити вето на улазак Косова у УН. А пошто си ти  на 'пер ту' с њима, реци им да не праве проблеме.
-Добро, разговараћу с Путином овог мјесеца. Мислим да ће пристати. Чао.

Додик гаси телефон. Лице му је и даље радосно. Узима кошаркашку лопту и покуша са пола терена погодити обруч. Успијева из прве. Тада примјећује двије особе које се приближавају стадиону. Иду опрезно и стално се осврћу, као да се крију од некога. Препознаје челнике опозиције, Шаровића и Бореновића. Још су ми и они требали, каже сам себи. Бјежи са стадиона.
 КРАЈ

Остале колумне Емила Влајкија прочитајте ОВДЕ.

Извор: Правда

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА