Историјско повлачење америчких трупа из Авганистана кулминирало је најсмртоноснијим даном за Сједињене Државе у Авганистану у последњих 10 година, кад су пале прве жртве међу снагама САД у земљи од фебруара 2020, након што је у четвртак у нападу код аеродрома у Кабулу погинуло 13 америчких војника, старости од 20-31 годину, као и најмање 95 цивила. Укупно је рањено око 150 људи.
До тада је повлачење текло релативно мирно – како су Американци, али и бројни Авганистанци, посебно они који су им помагали на терену одлазили из земље, тако су талибани постепено заузимали територију, и то углавном без сукоба.
Талибани, који су владали Авганистаном крајем деведесетих, поново су освојили власт у земљи две недеље пре него што су САД кренуле у завршну фазу повлачења својих трупа након скупог, дводеценијског рата у којем је животе изгубило десетине хиљада људи – што Авганистанаца и талибана што америчких трупа – а трошкови се броје у билионима.
Исламисти на сцени
Побуњеници су рапидно заузели све велике градове, док су се Американци повлачили, авганистански војници бежали а заједно са њима и бројни цивили. Си-Ен-Ен пише да је међу њима и 24-годишња новинарка Бехешта Арханд, која је раније овог месеца успела да интервјуише вишег представника талибана, а два дана касније и Малалу Јусуфзаи, активисткињу која је преживела напад талибана. Арханд је као разлог свог напуштања земље навела опасности са којима су суочени новинари и обични Авганистанци.
Последњи авион из Кабула са Авганистанцима одлетео је у суботу, након самоубилачког напада код аеродрома свега три дана раније, 26. септембра, за који је одговорност преузела Исламска држава, тачније њено крило у Авганистану и Пакистану познатије као ИСИС-К.
Ова група окупља чланове Исламске државе са подручја Авганистана и Пакистана, који талибане сматрају либералима а циљ им је да створе калифат са строгим, шеријатским законом.
Досад су организовали преко 100 напада на цивилне мете и преко 250 напада на војне мете америчких и британских савезника, а познати су и по томе што своје крваве успехе објављују на интернету и тако регрутују нове чланове.
Одмазда и нови напади
Након крвавог напада у Кабулу, Бајден је одобрио акцију одмазде и САД су беспилотном летелицом ликвидирале, како се верује, два неидентификована виша члана ИСИС-К, укључујући "организатора покоља". Бајден је касније саопштио да се у размаку од дан-два очекује нови напад на аеродром престонице Авганистана.
Американци су поново извели војни напад на Кабул у суботу, наводећи да су им на мети били милитанти ИСИС-К, а АП је пренео речи портпарола талибана који је рекао да је на мети америчке војске био бомбаш самоубица у возилу које је требало да послужи за напад на аеродром у престоници Авганистана усред америчке евакуације.
У ракетном нападу дроном на возило терориста у Кабулу погинуло је најмање 12 особа, укључујући девет чланова исте породице међу којима је било шесторо деце.
Бајден је у недељу одао пошту америчким војницима погинулим у четвртак у нападу на аеродром. Након састанка са породицама погинулих војника, Бајден и чланови његове администрације присуствовали су церемонији преноса посмртних остатака 13 жртава, који су допремљени авионом америчких ваздухопловних снага.
- Припадници америчких снага које смо изгубили били су хероји који су се жртвовали за највише америчке принципе, док су спасавали животе других. Њихова храброст и несебичност омогућили су да више од 117.000 угрожених људи до сада буде пребачено на безбедно - рекао је Бајден.
Бајден на тапету
Многи су одговорност за напад на аеродром у Кабулу свалили на Бајдена – док су неки чланови породица погинулих маринаца рекли су да им је "окренуо леђа" и да је погрешно управљао операцијом повлачења, један амерички маринац прозвао је политичко руководство на "Фејсбуку" (и био отпуштен), а републикански сенатор Мит Ромни оценио је да су за кризу у Авганистану криве и Бајденова и Трампова администрација.
Док је инвазију на Авганистан покренуо његов претходник Џорџ Буш, након терористичког напада на САД 2001, Барак Обама и Доналд Трамп наставили су са стратегијом обећавања победе али и најаве повлачења. Обама је најавио повлачење још пре деценију, прогнозирајући да ће се одиграти 2014, Трамп је постигао споразум са талибанима и поставио основе за постепено повлачење, које је коначно најавио Бајден у априлу ове године, са иницијалним роком до 11. септембра на годишњицу напада на Њујорк, Вашингтон и Пенсилванију, да би га потом померио на 31. август.
Бајден, међутим, чврсто стоји уз своју одлуку о повлачењу. Како пише АП, он је ситуацију у Авганистану назвао "мучном", али је одбио кривицу за хаос који је уследио. Иако је признао да се колапс авганистанске владе догодио брже него што је очекивао, рекао је да “потпуно” стоји уз своју одлуку да извуче америчке трупе из земље.
Ипак, најновија анкета показала је да мање од 38 одсто Американаца подржава његове поступке у Авганистану, док се велика већина не слаже са планом евакуације.
Шта даље?
Многи Авганистанци који беже из своје домовине забринути су да би земља могла запасти у даљи хаос и да би талибани могли да нападају оне који су сарађивали са Американцима или владом.
Председник Авганистана Ашраф Гани је у егзилу од средине августа. Он је тада преко друштвених мрежа рекао да је напустио земљу како би избегао даље крвопролиће, али није позната његова тренутна локација. АП наводи да је Гани у тишини напустио председничку резиденцију са малим бројем савезника, да чак није рекао да одлази ни другим политичким лидерима који су преговарали миран транзит власти са талибанима.
- Ганијева неспособност да уједини земљу и његова склоност да се окружи својим кадром западно образованих интелектуалаца довела је Авганистан до ове тачке – оценио је Бил Рођо, истраживач Фондације за одбрану демократија.
Бивши председник Авганистана Хамид Карзаи је од средине августа у кућном притвору без обезбеђења, као и бивши премијер Абдулах Абдулах, челник Високог савета за национално помирење. Како је тада рекао извор Си-Ен-Ен-а, Карзаи и Абдулах су остављени на милост талибанима.
АП указује да су САД и савезници НАТО током две деценије рата у Авганистану потрошили милијарде долара да обуче и опреме безбедносне снаге ове централно-јужне азијске земље, али да је тамошња влада била пуна корупције. Трупама на терену често је мањкало муниције, залиха, чак и хране, али морал им је потпуно опао кад је постало јасно да се САД заиста повлаче.
Страхови од репресије
Како су њиховим изласком талибани напредовали, Кабул и многе оближње провинције пале су у њихове руке без борби. Талибани су рекли да желе да оформе "инклузивну, исламску владу", са другим фракцијама. АП наводи да су они у преговорима са вишим политичарима, укључујући лидере бивше владе. Обећали су да ће применити исламски закон али да ће охрабривати жене да се прикључе њиховој влади. Многе авганистанске жене, које су добиле значајна права док талибани нису били на власти, сада су забринуте да ће их поново затворити у кућама. Талибани су рекли да ће се женска права поштовати по исламском закону, не износећи више детаља – статус жена у муслиманском свету варира од земље до земље а Авганистан је одувек био веома конзервативан, посебно ван великих градова
Талибани су још поручили да ће обезбедити повратак нормалном животу након деценија рата. Ипак, многи Авганистанци им не верују и плаше се да ће талибанска власт били насилна и репресивна. Они су забринути за пад безбедности јер су уназад ослобођене хиљаде затвореника док су авганистански војници бежали пред талибанима.
Иако су талибани обећали да ће спречити да се Авганистан користи као база за нападе на друге земље, што је кјучни амерички захтев који је ушао у мировни договор из 2020, амерички војни званичници су такође забринути. Док је почетком године Пентагон навео да се екстремистичке групе попут Ал Каиде можда могу обновити у земљи, сада су званичници упозорили да такве организације могу нарасти много брже од очекиваног.
Осим даљег хаоса, за сада делује да је мало шта другог "записано" у скоријој будућности Авганистана.
Ако САД истовремено зарате са Русијом и Кином могу и престати да постоје. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Блиц
