Политички аналитичар Неџмедин Спахију сматра да ће Курти, ако настави да одбацује постигнуте споразуме, бити изложен притисцима САД, "као што отац врши притисак на дете које неће да иде у школу”.

Он је за Косово онлајн рекао да Приштина мора да ухвати корак са земљама региона које теже чланству у Европској унији и да се прикључи иницијативи “Отворени Балкан”, чији ће део постати пре или касније.

“Косово је још у развоју и није спремно за ''Отворени Балкан'', али време не чека. Очигледно је да се интереси других у региону поклапају, а са друге стране то је перспектива за улазак у европску заједницу, чији део желе да постану све балканске земље. Ипак, то је грешка косовске владе која ће на крају морати да им се придружи, што пре то ће бити боље”, каже Спахију.

Албанија и Северна Македонија, додаје, нису потпале под утицај Србије када су потписале споразум о "мини-Шенгену" или сада "Отвореном Балкану".

Спахију наводи да се несугласице Куртија и албанског премијера Едија Раме морају превазићи и да се Курти мора бавити унутрашњим питањима, док односи са Албанијом треба да се заснивају на нивоу региона, као и са осталим суседним земљама.

Спахију сугерише да премијер Курти најпре треба да одустане од идеје уједињења са Албанијом и да престане да се меша у политички живот у тој земљи.

Посланик Демократског савеза Косова (ДСК) Дритон Сељманај сматра да уздржаност посланика владајућег Самоопредељења од гласања о резолуцији о Вашингтонском споразуму у скупштини показује да влада и већина делују против стратешке агенде за Приштину.

"За оне који још увек имају дилеме да су влада Самоопредељења и премијер Курти против америчке агенде за Косово, данас је то формално доказано у Скупштини Косова”, рекао је Селманај.

Бивши координатор за дијалог Београда и Приштине Скендер Хисени изјавио је да одбацивање резолуције о спровођењу Вашингтонског споразума у скупштини отворено показује консолидацију Куртија и Покрета Самоопредељење, без одговорности за дугорочне интересе Косова.

Нагласио је да је су сви који су подржали предлог Резолуције Демократског савеза Косова о поштовању Вашингтонског споразума показали одговорност и доследност у интересу Приштине без калкулација.

"Хвалисаве поруке које Курти шаље, чак и одбијањем да донесе резолуцију која не обавезује владу, опасне су и имају последице. Куртијев тренутни политички чин много је више од пуког одбијања", навео је Хисени у објави на Фејсбуку.

Додао је да је данас јасније него икад да је Курти ''''генијалан манипулатор и варалица, који лични интерес и интересе својих потчињених ставља испред сваког грађанског и националног интереса''''.

С друге стране, шефица посланичке групе Самоопредељења Мимоза Кусари-Љиља каже да неизгласавање резолуције о имплементацији Вашингтонског споразума не треба сматрати потцењивањем САД, преноси портал Репортери.

Кусари-Љиља каже да је апсурдно да ДСК тражи од садашње владе да спроведе овај споразум, јер укључује ''''мини-Шенген'''', односно ''''Отворени Балкан'''', иницијативу којој се, како каже, пре неколико дана успротивио лидер те странке Лумир Абдиџику.

Скупштина привремених приштинских институција одбацила је данас резолуцију о спровођењу Вашингтонског споразума, коју је предложио опозициони ДСК.

Резолуција којом се позивала косовска влада да спроведе Вашингтонски споразум постигнут 4. септембра 2020. године у Белој кући и припреми акциони план, није добила већину гласова у косовској скупштини.

За њу су гласали само посланици опозиције, њих 24, док је 57 посланика владајуће већине било уздржано.

Вашингтонски споразум, који су одвојено потписали председник Србије Александар Вучић и бивши премијер привремених приштинских институција Авдулах Хоти у присуству бившег председника САД Доналда Трампа, предвиђао је низ тачака за економску нормализацију, укључујући и студију изводљивости за језеро Газиводе.

Вашингтонски споразум предвиђа, између осталог, изградњу путних и железничких веза, као и да Косово постане део иницијативе "Мини Шенген", која је недавно преименована у иницијативу ''''Отворени Балкан''''.

Аљбин Курти изјавио је раније да не прихвата Вашингтонски споразум и да га сматра неуставним.

Паић: Запад би могао да престане да подржава Куртија

Запад би могао да одлучи да се реши косовског премијера Аљбина Куртија, што показују оштре поруке Приштини из којих се види да западни ментори косовске независности имају све мање стрпљења за њега, оцењује председник Спољнополитичког круга и бивши амбасадор Србије Милисав Паић.

Како преноси Спутњик, он је такође рекао да би Косово могло да идуцће године има превремене парламентарне изборе, Курти не буде показао намеру да постане део иницијативе ''''Отворени Балкан''''.

Паић сматра да су на Западу све чешће оцене да му Курти ствара главобоље и ''''успорава њихову агенду за косовску причу'''', односно да постаје део проблема, а не део решења, како су очекивали.

Он подсећа да међународна заједница и САД дају озбиљан прилог буџету Косова, без чега оно не би могло да функционише.

„То је један, и то врло реалан разлог. Други, такође врло важан, јесте тај што је и Немачкој и Америци стало да прикажу да су тзв. власти на Косову одговорне и спремне на разговоре са Србијом, без обзира што је Куртијева платформа да је предуслов свих предуслова признање Косова од стране Србије - а то се односи и на укључивање у ''Отворени Балкан'''''', додаје Паић.

Запад додаје он, инсистира да Приштина превазиђе нетрпељивост према Београду, који је покретањем овог пројекта предузео политичку иницијативу у стабилизацији региона и успостављању сарадње држава и ентитета.

„Приштина је неучешћем у томе изолована и Куртијеву владу представља као фактор одбијања било чега што се тиче сарадње, при чему поставља ултимативне циљеве. Очигледно да ни Америци ни Немачкој не прија, да тако кажем, да Србија која је сматрана главним фактором нестабилности региона и земља која је, по њима, најодговорнија за распад бивше Југославије, буде лидер у нечему, док Косово стоји по страни. То угрожава западне стереотипе и то је додатни разлог да Куртија притисну да прихвати учешће у ''Отвореном Балкану'''''', сматра Паић.

Управо ти разлози, оцењује он, довољни су да Запад реши да склони Куртија, односно да изазове, то јест, створи атмосферу која ће довести до ванредних парламентарних избора како би на његово место дошао неко ко је више флексибилан.

„Дакле, уколико не буду успели да свога пулена, тзв. независно Косово, представе као фактор који је заинтересован за договоре, сарадњу и превазилажење последица ратова и нестабилности која је била присутна деведесетих година, они ће или присилити Куртија да прихвати овај пројекат, или ће исфорсирати нове парламентарне изборе“, закључује Паић.

Шта Хрватска крије од нас, прочитајте ОВДЕ.

Извор: Танјуг