Најновије

Раст српске привреде најнижи у региону у 2022. години

Бруто домаћи производ Србије ће према прелиминарној процени Завода за статистику у овој години износити 2,3 одсто. Ово значи да је раст БДП-а у четвртом тромесечју међугодишње износио мање од један одсто.

Динари (Фото: Јутјуб)

Што се тиче српске економије, 2022. годину обележио је динамичан раст у првој половини године на крилима привредног опоравка од пандемијске 2020. и раста од 7,5 одсто у 2021. (убедљиво највећи у региону) и огромно успоравање у другој половини године.

Раст БДП-а у првом полугодишту у односу на исти период прошле године износио је четири одсто, у првом кварталу 4,2, а у другом 3,8 одсто.

Ипак од јуна ефекти рата у Украјини, раст цена енергената и проблеми у сопственој производњи струје, суша и велики пад у грађевинарству почињу да се осећају па је годишњи раст БДП-а у трећем тромесечју износио свега један одсто, да би још и додатно успорио у последњем кварталу.

Вредност изведених радова у грађевинарству у 2022. години бележи реални пад од 11,8 одсто у односу на претходну годину. Промет у малопродаји је повећан је реално за 6,4 одсто, док је промет у трговини на велико номинално већи за 19 одсто (реално, када се искључи инфлација око четири одсто).

Извоз је порастао 23,5 одсто, а увоз чак 33 одсто.

Угоститељство је реално повећано за 40 одсто у односу на прошлу годину, а број ноћења туриста за 37,5 одсто, показују подаци Завода за статистику.

Након раста инвестиција од 15,9 одсто прошле године, у овој години оне су стагнирале, односно раст је нула. Од једне од најбрже растућих економија у региону с почетка године Србија је дошла до економије са једном од најнижих стопа раста у овој години.

Бољи резултат привреда у окружењу ове године добрим делом је и последица њиховог споријег опоравка од рецесионе 2020. године. Док је Србија већ почетком 2021. године повратила изгубљени БДП, многе од ових земаља су то постигле тек крајем 2021. или чак и почетком 2022. године.

Поред Србије која ће ове године забележити раст од 2,3 одсто, Централна банка Албаније прогнозира раст од 3,7 одсто, Бугарска (према новембарској пројекцији Европске комисије) 3,9 одсто, а БиХ (процена ЦБ БиХ) 4,1 одсто.

Мађарској се ове године прогнозира (ЕК) 5,5 одсто, а Хрватској од шест одсто (ЕК) до 6,3 одсто (Хрватска народна банка). Румунија ће према прогнози ЕК ове године достићи 5,8 одсто, а Словенија 6,2 одсто.

У сваком случају велико економско успоравање наставиће се у наредној години, а у окружењу скоро нико неће достићи раст од два одсто што ни не чуди, с обзиром на то да се еврозони процењује свега 0,3 одсто, а Немачкој, највећој европској економији, рецесија од 0,6 одсто.

Министарство финансија Србије проценило је привредни раст од 2,5 одсто следеће године и то би био најбољи економски резултат у окружењу уколико се оствари. Ипак неке финансијске институције, као на пример аустријска Ерсте банка, процењује раст Србије следеће године на 1,6 одсто, а аутори Кварталног монитора на два одсто, са већим шансама да буде нижи него виши од тога.

За Мађарску се прогнозира једва приметан раст од 0,1 одсто у 2023. а Словенији 0,8 одсто.

За Хрватску се очекује успоравање на један одсто према процени ЕК, док ХНБ очекује 1,4 одсто следеће године. Централна банка БиХ очекује раст од 0,9 одсто, а Европска комисија за Бугарску 1,1 одсто. Румуни са 1,8 одсто и Албанци са два одсто су најближи нашем очекиваном привредном расту.

Извор: Данас

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Филантропи из европе

Звоњење на вратима.Човек отвара врата и види на прагу како стоји особа са киселим изразом ...

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА