Најновије

ДР ИВАН ПАЈОВИЋ: Литванска забрана транзита ка Калињинграду увод у Трећи светски рат

Од поноћи 18. јуна 2022. литванска железница прекинула је ка Калињинградској области Руске Федерације транзит робе која подпада под санкције Запада. На овај начин Литванија као држава-чланица Европске уније у оквиру примене санкција нарушава читав низ правно обавезујућих међународно-правних аката који се тичу не само ове земље, већ и целе Европске уније. О овом проблему већ је у медијима отворено говорио руски вице-портпарол Савета Федерације Константин Косачов, наглашавајући да је Немачка због сличних поступака већ остала без гаса, а оне земље које су слабије и мање – могле би да остану и без територије.  Најдаље од свих, као што је то и раније чинио, отишао је Дмитриј Рогозин, који је још 2002. и 2003. године био главни преговарач у преговорима о транзиту ка Калињинградској области преко Литваније. Он је изричито изјавио да је Русија признала границе бивше Литванске републике Совјетског Савеза у замену за гаранције неометаног копненог транзита руске робе и грађана Русије из Калињинграда и у Калињинград. Захваљујући том признању граница Литванија је могла да ступи у Европску унију и НАТО пакт. А то значи да уколико Литванија и Европска унија напуштају речени споразум, то значи да га и са своје стране напушта Москва.

Фото: Јутјуб

Пише: др Иван Пајовић

 

Литванска страна има своје „оправдање”, то јест покушава да „опере руке као Пилат” и сву одговорност пребаци на ЕУ. Она тврди да Литванија ништа ново није увела, већ је у питању ступање на снагу одлука о пакету санкција Европске уније против Русије донетих још 5. марта 2022. и да је Русија за све то већ унапред знала. Овај пакет санкција односи се на забрану транзита одређених врста робе преко територије ЕУ, па тако и преко територије Литваније. Литвански званичници тврде да руска страна не говори истину и да транзит несанкционисане робе и путника није обустављен, већ се забрана односи само на робу под санкцијама. Међутим, руска страна тврди да се забрана односи на чак 50% укупне транзитне робе и може изазвати транспортни колапс. Под новим околностима санкционисана роба се мора транспортовати морским или ваздушним путем, али и то заобилазно, јер је Европа за Русију затворила своје небо.

Последице оваквих поступака за Литванију, ЕУ и НАТО могу бити веома далекосежне. Треба имати у виду да су одлукама Постдамске конференције која се односила на поделу после Другог светског рата, између осталог, Мемел (данашња Клајпеда) и Кенигсберг (данашњи Калињинград) били предати од стране Немачке управо победничком Совјетском Савезу, а не неком од његових саставних делова, што је тада била Литванија. Тек касније је својим сопственим решењем које се тицало унутрашњих питања СССР-а Јосиф Висарионович Стаљин предао Кенигсберг РСФСР (Руској републици унутар СССР-а), који је тада добио име Калињинград, а Мемел је предао Литванској ССР, када је добио данашње име Клајпеда. 

Руска страна сматра да је данашња Русија директни сукцесор СССР-а и постсовјетске границе Литваније тичу се искључиво Русије, а не некакве (ни од кога изабране) Европске комисије, која се и не обазире на то ко је, где и када потписао некакав међународни споразум. 

Сасвим је јасно да одлуку о прекиду транзита коју је донела Литванија у суштини та земља и није донела, јер ова патуљаста земља превише зависи од Запада и ради управо оно што јој Запад заповеда. Такве ствари раде и други „савезници” (а заправо вазали и марионете) САД који су знатно већи, као што је нпр. Немачка, која руши своје вишедеценијске добре економске односе са Русијом по диктату Вашингтона. Али то је већ сасвим друга тема…

Овакво понашање Литваније представља увод у озбиљан конфликт са Русијом. Суштина проблема састоји се у томе да је прибалтички патуљак привезак НАТО пакта и то доводи Москву у ситуацију директног конфликта са овом војном алијансом. Руско Министарство иностраних послова упутило је јавно саопштење у ком се јасно каже: уколико се у најкраће време не успостави теретни саобраћај у пуном обиму између Калињинградске области и Руске Федерације преко Литваније, Русија узима себи за право да делује у смислу заштите својих националних интереса. Једна од мера која стоји на располагању је повлачење признања Литваније, али отворено се говори и о војном одговору. Прес-секретар руског председника Путина Дмитриј Песков назвао је ситуацију више него озбиљном и изјавио да ће Кремљ у наредних пар дана, после дубље анализе, предузети узвратне мере.
Ма како безумно деловало, немогуће је искључити могућност војног сукоба Русије и НАТО пакта око насталог проблема. Ма како лако дипломатски решив, овај проблем може изненада прерасти у узрок рата коме би последице биле несагледиве. Можда такав рат неко заправо и жели?

Остале колумне др Ивана Пајовића можете прочитати ОВДЕ.

Извор: Правда

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА