Најновије

МИЛАН ВИДОЈЕВИЋ: Чивилук у претсобљу

Шлаг на торти је изјава нашег председника, дата у Београду на конференцији за штампу.

Милан Видојевић (Фото: јутјуб)

Пише: Милан Видојевић

"Европске перспективе" западног Балкана у Бриселу су доживеле још један хладан туш, тако типичан за ову климаву асоцијацију. Европска унија у протеклих шест месеци проживљава најтежи период од оснивања. Чинило се, после иступања Велике Британије из чланства, да се Европска унија политички опоравила, и успут преживела самоокупацију и ванредне мере без преседана због "пандемије короне," да би их у овој години дочекао рат у Украјини. У само прва три месеца рата који Русија добија корак по корак и исход је известан, показало се да је Европска унија економски шупља љуштура неспособна да живи без јефтиних енергената из Русије. Још пре неколико деценија сам писао о томе да је стандард живота у земљама Европе висок због експлоатације (а данас бих рекао пљачке) туђих сировина чију цену одређује онај који вам их узима.

Суноврат дубоке државе је очигледан. ЕУ је "цврчак" који није мислио на зиму, као у басни. Зима без руског гаса је за већину становника Европе незамислива казна. То становништво има просту логику: "плаћам порез и не интересује ме где ћете да нађете гас." Та логика изазива страх у свакој влади јер се тиче њеног опстанка.Ту дубока држава започиње своју велику фарсу. Није у питању њихова лична неспособност него је кривац "империја зла" - Русија. Ниво манипулације је невероватан али потпуно у складу са начином размишљања политичких бирократа ЕУ, средњег интелектуалног капацитета и нижег моралног капацитета.

"Смањени доток" гаса у ЕУ нема везе с Русима и њиховим "гасним санкцијама." Немачка је у протеклих месец дана смањила сама са 45% на 35% потребан доток гаса, придружујући се одлукама ЕУ и САД да "потпуно избаце" руски гас из употребе, како би Путин био кажњен и спречен да новцем од продаје гаса "финансира агресију." То је, отприлике, начин размишљања европских политичара. Тренутно им треба овај изговор да заташкају захтеве САД да се купује њихов гас, који је неизвестан колико и процена колико минута Џо Бајден може да вози бицикл а да не падне. Европа је превише веровала у басну да Украјина може војно да победи Русију и читава фантазмагорична конструкција са лабораторијама за производњу биолошког оружја којима ће Русија бити опкољена и једног дана засута смртоносним оружјем, сада виси у празном простору политичког лудила.

Мора да се пронађе, и то брзо, нова закачаљка за промашене процене и за константни притисак из САД. То је сад претња глађу. Украјина не може да извози жито зато што Руси блокирају луке  и свету прети глад! Оно што није речено јесте да недељама извоз украјинског жита иде камионима преко Румуније. Наравно, хиљаду камиона је потребно да превезе онолико жита колико може један брод, али ниједно осигуравајуће друштво у свету неће да осигура брод и терет који плови Црним морем јер је неко засуо море противбродским минама. Украјинци су мислили да ће тако зауставити руске ратне бродове али то сад спречава извоз жита. Каква фарса!

Јуче је Европска унија дала званично саопштење да је 345 милиона људи у свету на ивици глади због рата у Украјини. Индиректно и не спомињући, инсинуирали су да је то због Русије, која не дозвољава извоз украјинског жита. Згађен сам оволиком подлошћу оних који дају овакве изјаве. Дакле, да закључим, украјинско жито ће нахранити стотине милиона гладних, углавном у Африци, пошто су уз вест ишли снимци људи који умиру од глади у Еритреји или Сомалији. Да те држсве на ивици глади имају новца, купиле би жито било где на тржишту. Овако, чекају донацију украјинског жита, које ће за њих купити ЕУ и спасити их глади.

Неће добити донацију? Од тако великодушних људи? А... жито се продаје да би Украјина платила оружје које добија као "донацију" од слободног света како би водила њихову битку против "империје зла" која хоће да сруши "демократију" и покори срећну Европу? Како ми то није раније пало на памет!

Био сам заваран стотим одласком нашег председника и његових сарадника у Брисел, центар духовних вредности Европе, правде, поштења и добрих намера. Тема је била привлачна, интеграција западног Балкана (ма шта то значило) у Европску унију. Шансе да се то деси, макар у причи, бесловесна су очекивања. Пре двадесет година нисам схватио да прича о "пријему Србије" служи као "дневна шаргарепа" за несрећнике који чекају милостињу од ЕУ. Требало ми је неко време да схватим игру ЕУ, шаљемо вам да гледате шарену лажу звану пријем а да бескрајно заузврат чините политичке уступке, распродајете државну имовину, перете новац белосветских битанги, дозвољавате транспорт дроге кроз своју територију за велике центре моћи, чините свако могуће понижење које се затражи од вас, само због наде да ћете се допасти бескрупулозним политичким ништаријама. И шта добијеш? Окаче те на чивилук у претсобљу, где висиш као поцепани кишобран који никоме не треба, сем ако напољу почне олуја, па добијеш "приступно обећање," боље ишта него ништа, али прво испљуј Русију и уведи јој санкције.

Тако наша делегација служи као алиби овој политичкој светској мафији која те понижава како о теби не би ни размишљала, јер им треба само "јединство у окупљању" да се "статус кандидата", у чије постојање може да верује само политички идиот, обзнани целом свету, да још две земље отварају своју земљу и територију за оружје уперено ка Русији. Зато су смешни наслови у нашим новинама, да су "изневеран очекивања западног Балкана на самиту у Бриселу," као да магарце неко зове да певају на свадби, како је још давно то рекао неко из нашег мудрог народа.

Шлаг на торти је изјава нашег председника, дата у Београду на конференцији за штампу, "Мој посао није да се бавим светском политиком." Не могу да верујем! Па зашто онда идеш у Брисел, кад је јасно да се тамо води светска политика? Рат Европе и НАТО пакта против Русије није "светска политика"? Једино што је интересантно за сиротињу са западног Балкана су отварање кластера и узимање пара из предприступних фондова. На то се своди спољна политика Србије? На гребање о ситну лову? Шта би с великим речима о Србији и њеној значајној политичкој улози на Балкану и шире? Изгледа да је Макронов план почео да продире у свест лидера Балкана, да пуноправног чланства никада неће бити. Остаје да отварамо границе за албански парадајз и северномакедонску паприку. И да чекамо фабрику електричних аутомобила, која је близу колико и чланство у ЕУ. Зар заиста мислите да ће аутомобилски гиганти у свету дозволити банкротираним компанијама Фијату и Крајслеру и сличнима, да производе "електричне аутомобиле"? Ко у то верује треба сам да се окачи на неки чивилук и ту остане заувек.

Више текстова аутора Милана Видојевића прочитајте ОВДЕ.

Извор: Правда

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА