Српски ђаци су добродошли у посету Спомен-подручју Јасеновац, безбедносног ризика нема, процедура за резервацију термина обиласка је једноставна, а образовни програм уз стручно вођење кустоса за све ђаке је бесплатан, наводи у интервјуу за „Политику” Иво Пејаковић, директор Јавне установе Спомен-подручје Јасеновац. Пејаковић додаје да подржава иницијативу београдског Музеја жртава геноцида да школске групе обиђу Јасеновац, највећи усташки логор и највеће губилиште Срба у целокупној српској националној историји.

По речима Пејаковића, некада је Спомен-подручје Јасеновац посећивало више од 300.000 људи годишње, а данас је тај број неупоредиво мањи. Групе посетилаца из иностранства организовано долазе углавном из Словеније, Италије, Сједињених Америчких Држава, Србије, Босне и Херцеговине, а повремено и из Немачке, Израела, Шпаније, Пољске, Мађарске... У посету Јасеновцу највише ђачких група долази из хрватских школа, али је и тај број више него скроман.

– Једна од основних делатности којима се бави Спомен-подручје Јасеновац је едукација младих генерација. Сећање на жртве Холокауста и геноцида је један од битних темеља модерне Европе, самим тим посете местима где су се за време Другог светског рата налазиле локације концентрационих логора саставни су део школских програма. У том смислу, подржавамо иницијативе да школске групе посете Спомен-подручје Јасеновац, било да је реч о школским групама из Хрватске или из других држава, а то укључује и школске групе из Србије – истиче Иво Пејаковић.

Уз стручно вођење кустоса, шта обухвата и колико траје уобичајен програм посете примерен деци школског узраста?

Спомен-подручје Јасеновац са школским групама ради по образовном програму који се састоји од три дела. Први део подразумева обилазак простора некадашњег логора Јасеновац до споменика „Цвет”, уз стручно вођење кустоса. Други део чини посета Меморијалном музеју, приликом које ученици буду подељени у неколико група. Свака група добије питања, те кроз обилазак музеја покушавају да пронађу одговоре на питања. Питања су тематски подељена, а теме се односе на расне законе проглашене у Независној држави Хрватској и идеологију усташког покрета на основу које су почињени масовни злочини, питања о жртвама логора (Срби, Роми, Јевреји, политички заточеници), деци у логору, отпору у логору... Трећи део је радионица с ученицима у простору Образовног центра, где ученици у сарадњи с кустосом дају одговоре на питања. Програм посете траје око три сата. Циљеви таквог интерактивног програма су да ученици упознају основне чињенице о логору Јасеновац, осуда усташког режима те злочина геноцида и Холокауста почињених на основу расних закона и идеологије усташког покрета, кроз приче о људским судбинама, изазивање саосећања према жртвама и заточеницима логора Јасеновац, и на крају слање поруке за садашњост и будућност како би ученици имали јасан став о осуди идеологија које одређене појединце и групе у друштву етикетирају као „другачије”.

Да ли је образовни програм ЈУСП Јасеновац за младе узраста од 13 до 18 година намењен само хрватским ђацима или би и ученици из српских школа могли да га похађају?

По оваквом програму смо радили не само с ученицима из Хрватске него и с ученицима из других држава, који су посетили Спомен-подручје Јасеновац. Тако да он није намењен само за групе које долазе из Хрватске, по таквом едукативном програму може се радити и са школским групама из других земаља. Већ смо имали таква искуства, а она су позитивна.

Колико годишње Спомен-подручје Јасеновац прими организованих посета, а колико од тога буде школских група?

С обзиром на то да су последње две године (2020. и 2021) обележене ограничењима у вези с пандемијом вируса корона, у том раздобљу је било мање посетилаца. Последња година пре пандемије била је 2019, а тада је Спомен-подручје Јасеновац имало укупно 16.476 посетилаца: 8.490 из Хрватске и 7.986 из других држава. Што се тиче групних посета, била је укупно 121 група, а од тог броја 40 су биле школске.

Трећу годину заредом просветни врх Хрватске позива школе да у Јасеновцу реализују теренску наставу за осмаке и средњошколце да би унапредили знање о Холокаусту и спознали размере почињених злочина против човечности. И то је бесплатно, јер ресорно министарство рефундира све трошкове (превоз, смештај, храну) и за ђаке и за наставнике. Колико је то допринело повећању броја посета школских група?

У 2019. години Спомен-подручје Јасеновац је посетило 17 школских група из Хрватске. С обзиром на то да смо свесни да је тај број врло скроман, у сарадњи с Министарством знаности и образовања Републике Хрватске покренут је програм по којем ће министарство финансирати теренску наставу школских група у Спомен-подручју Јасеновац. Одлука је објављена у јануару 2020. и у следећих месец дана 59 школских група из Хрватске је договорило посету Спомен-подручју Јасеновац. Међутим, због мера и ограничења које су наступиле ширењем пандемије вируса корона, најављене и договорене посете су морале да буду отказане. С обзиром на то да су мере и ограничења што се тиче школа укинуте у априлу 2022, надамо се да ће овакве околности довести до повећања броја школских група које посећују Спомен-подручје Јасеновац у следећој школској години, јер је одлука Министарства знаности и образовања и даље на снази.

Да ли би посете школских група из Србије представљале безбедносни ризик?

У Спомен-подручје Јасеновац долазе и посетиоци из Србије. Више се ради о приватним него о групним посетама. С обзиром на то да до сада није било проблема по питању безбедности посетилаца, не видим разлог да се нешто промени и у будућности. Према свакој групи и према сваком посетиоцу запослени Спомен-подручја Јасеновац односе се максимално професионално, тако да безбедносни ризик не постоји.

За више од пола века од оснивања овог спомен-подручја, у ком периоду је било највише посетилаца и ко данас из Србије најчешће долази у Јасеновац?

Представници удружења преживелих логораша, а који данас живе у Србији, најчешће су у последњих петнаестак година долазили у Спомен-подручје Јасеновац на дан комеморација у знак сећања на пробој последњих логораша из логора 22. априла 1945. године. Неки од преживелих, Милинко Чекић и сада покојна Бригита Кнежевић, држали су и говоре на комеморацији. Што се тиче раздобља Југославије, тада је Спомен-подручје Јасеновац посећивало много више људи него данас, у неким годинама је било и више од 300.000 посетилаца. Али из тог периода немамо податке колико је било посетилаца из које републике, па самим тиме ни из Србије. Последњих година највише посетилаца из Србије долази у Јасеновац 13. септембра, када се у манастиру Српске православне цркве, који се налази у месту Јасеновац, служи литургија поводом обележавања дана Светих новомученика јасеновачких. Након литургије, на простору спомен-подручја се такође одржи молитва, а посетиоци имају прилику да посете Меморијални музеј.

По важећим прописима основци из Србије не могу да путују на екскурзије у иностранство, средњошколци могу, али само у завршној години. Док иницијатива Музеја жртава геноцида не постане део правилника о организовању ђачких путовања, ђаци и наставници из Србије могу да посете Јасеновац „на даљину”. Да ли припремате нове образовне дигиталне садржаје који би свима били доступни онлајн?

С обзиром на то да је број школских група које посећују Спомен-подручје Јасеновац врло скроман, у овом тренутку смо првенствено усмерени на то како да повећамо број школских група које долазе на теренску наставу. Посете аутентичном локалитету на којем се налазио логор и где су се догодили масовни злочини изазивају посебне емоције и тако остају у сећању младим људима који обилазе таква места у формативним годинама. У исто време знамо да нове генерације живе у дигиталном свету и да је њихов свакодневни живот обележен дигиталним садржајима. Тако да тренутно Спомен-подручје Јасеновац ради на пројекту дигиталне реконструкције логора Јасеновац, која се сада може видети на панорами у Меморијалном музеју. То би такође у будућности могло послужити као основа за стварање едукативних радионица које би се могле користити преко интернета.

За школске и студентске групе посете су бесплатне

Процедура за посете ученика из хрватских школа није компликована, школа договори термин с ЈУСП Јасеновац, попуни образац и самом предајом тог обрасца аутоматски се одобрава одлазак на теренску наставу. Каква је процедура за школе из Србије?

Посете за све школске и студентске групе Спомен-подручју Јасеновац су бесплатне. То укључује посету Меморијалном музеју и стручно вођење, а важи и за групе из Хрватске и из других држава. За договор посета потребно је контактирати са Спомен-подручјем Јасеновац, било телефонским путем, било путем имејла и на тај начин се може резервисати термин обиласка.

У 2019. музеј посетили само ђаци из Сремске Митровице и Кикинде 

Када су Спомен-подручје Јасеновац последњи пут организовано посетиле групе ученика основних или средњих школа из Србије?

Посете школских група из Србије су врло ретке. Гетеов институт из Загреба 2015. године био је носилац пројекта „Двоструки терет – учење о националсоцијализму и Холокаусту у Европи”. У том пројекту су учествовале школе из Хрватске, Србије, Босне и Херцеговине и Мађарске. Ученици су у склопу пројекта посетили Спомен-подручје Јасеновац, а у пројекту је учествовала и Трећа београдска гимназија. Такође, имамо забележено да су 2019. године Спомен-подручје Јасеновац посетиле школе из Сремске Митровице и Кикинде. Али, као што видите, број школских група из Србије које су посетиле Спомен-подручје Јасеновац у последњим годинама је врло мали.

Зашто је ЛГБТ недодирљив, сазнајте ОВДЕ.

Извор: Политика