Пише: Игор: Дамјановић
Одбројавају се полако последњи сати 2023, друге године крвавог братоубилачког рата Русије и Украјине, године која на бојном пољу није донијела никаква битна помјерања, али која је нажалост однијела стотине стотине хиљада људских живота. Велике жртве ни руску, ни украјинску војску нису примакли коначној побједи. Ипак, када се подвуче црта и узму у обзир очекивања са којим су обје стране ушле у 2023. чини се да је мало што од онога су политички врх у Кијеву и њихови западни покровитељи обећали испуњено.
Осокољени септембарским успјехом у Харковској области и новембарским напуштањем Херсона без борбе већина грађана Украјина у ову годину ушла је са надом да ће рат бити завршен побједом до њеног краја. На то их је у првој половини године увјеравало политичко и војно руководство у Кијеву и њихови западни покровитељи. Украјинска жељезница је почела да продаје карте из Крим, са датумом првог воза 1. јул 2023. Михаил Подољак, савјетник предсједника Зеленског, обећавао је да ће љета попити кафу у свом омиљеном кафићу на Јалти, да ће одатле укључити пренос на друштвеној мрежи и разговарати са пратиоцима о «развоју украјинског Крима», одакле ће како је написао «сви Руси бити протјерани». Начелник војне обавјештајне службе ГУР генерал Кирил Буданов почетком године цртао је карте «распада Руске Федерације послије војног пораза», гдје прогнозирао стврање 10-ак нових држава и указао да Украјина има намјеру да анектира Красњодарски крај, Ростовску, Белгородску и Курску област.
Поред украјинског војног и политичког врха оптимизмом су се разметали и поједини политичари и војна лица са Запада, попут бишег рецимо команданта НАТО у Европи Бена Хоџиса. Он је у јануару изаразио чврсто увјерење «Украјина ће до краја августа ‘ослободити’ Крим» и да се «свијет мора припремити за распад Руске Федерације». Бена Хоџиса су у то вријеме вријеме у појединим српским медијима, попут рецимо «Недељника», представљали као «чувеног генерала који је све предвидео све етапе рата» и «једног од ретких аналитичара – можда и јединог – чије су се прогнозе ситуације на Истоку Европе оствариле».
Пратите Јутјуб канал портала Правда на коме емисије води Игор Маринковић https://t.co/zpsfQELH7c
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) May 16, 2023
Са друге стране руководство у Кремљу на почетку године било је шкрто на ријечима и оптимизму. Међутим, активно је рађено на изградњи чврстих линија одбране и на свебухватном реформисању армије, која је у 2022. показала бројне слабости. Од 244.000 мобилисаних војника у септембру 2022. Руси су до почетка године створили снаге које по својој ефективности нису заостајале ни у чему за професионалним јединицама. Правилно осмишљена кампања, солидна материјална стимулација и социјални програм, мотивисала је током 2023. још 486.000 људи да на добровољној основи потпишу уговор са Министарством одбране и ступе у редове оружаних снага.
Осим кадровских, Руси су са успјехом и технички реформисали војску. Почетком 2023. по употреби дронова озбиљно су заостајали за Украјином. «Противник је први почео са примјеном ФВП дронова, ми смо их дуго сустизали, а сада напокон претекли.» – испричао ми је у јулу у околини Горловке «Хулиган», борац батаљона «Светог Архангела Михајла» задужен за управљање дроновима. Да Руси по употреби дронова достижу и престижу Украјинце последњих мјесец дана тврде и амерички медији, попут Блумберга и Форбса. Други технички напредак за руску војску је релативно успјешна модификација старих моћних совјетских авиобомби ФАБ 250/500 у, стављена су им крила и ГЛОНАСС модул. Процес модернизације ФАБ-ова и даље траје, прецизност име се побољшава у ходу, а главни проблем је што Су-34 још нису у стању да их понесу шест, колико дозвољава конструкција авиона. Принуђени су због софтверских ограничења да лете само са по два навођена ФАБ-а, што доводи до троструко већег расхода ресурса, амортизације и горива, али и излагања непотребном ризику пилота и технике. Рецимо, 22. децембра украјински ПВО, по свој прилици Патриот, оборио је три авиона Су-34, који су летјели са шест ФАБ-ова, а које је теоретски могао да носи један.
Руски војно-индустријски комплекс у цјелини се такође успјешно прилагођава ситуацији. Повећана је производња ракета, оклопне технике, а спроводи се и дубока модернизација старих совјетских Т-62 тенкова, којих хиљаде леже у резерви. Стабилност руске економије у 2023. превазишла је чак и најоптимистичнија очекивања. Ни 12 пакета западних санкција нису сломиле индустрију и државу довеле до банкрота како је прошле године предвиђала Урсула фон дер Лајен. У овој години Русија ће остварити већи економски раст него већина чланица ЕУ. За стабилну економију велике су заслуге тихог и ненаметљивог премијера Михаила Мишустина, који у јануару 2020. замијенио данас главног брбљивца Дмитрија Медведева. Овај тада за многе Путинов неочекиван избор током претходне три године показао се као пун погодак.
Када је након Харковске катастрофе Кремљ у септембру 2022. напокон ријешио да прогласи дјелимичну мобилизацију, украјински главнокомандујући Валериј Залужни саркастично је прокоментарисао «побиједили смо професионалну руску војску, сада на ред долази аматерска». Годину и три мјесеца касније, послије пропасти контраофанзиве не Запоржју, тешко да би поновио исто. Управо су «аматери» су понијели главни терет у заустављању контраофанзиве и задржали Бахмут, избацивши из строја десетине хиљада украјинских војника и уништивши огроман број јединица «страшне» западне технике, од њемачких Леопарда, преко британских Челинџера, па до америчких Страјкера и Бредлија.
Руским војницима, са којима сам разговарао током прољећа и љета иако није било свеједно, одлучни су били да се боре до краја. Непосредно након Васкрса посјетио борце прекаљене јединице «Барс-13», који су заједно са чеченским Ахматом на правцу «Кременаја-Свјатово» зауставили украјунски продор из Харкова на јесен 2022. «Последњи смо се повукли из Изјума и Красног Лимана, и ове линије ћемо ако треба држати до последњег, али ми ћемо на крају сигурно побиједити.» – испричао ми је тада командир Барсове ударне групе «Седиј», иначе бивши украјински официр, становник Харкова који је 2014. прешао на страну побуњеника на Донбасу. Слично су осјећали и борци добровољачког батаљона «Павел Судоплатов» на Запорожју са којима сам разговарао непосредно уочи контраофанзиве. Овоме кореспондирају и сјећања посаде легендарног тенка «Аљоша» (Т-80 УБ) које сам срео прије мјесец дана. Они су првог дана контраованзиве на Запорожју 5. јуна сами избили пред украјнску колону 2 тенка и 8 оклопних возила и у садјеству са артиљеријом потпуно је уништили.
Пропаст контраофанзиве на Запорожју довео је до међусобног оптуживања и раскола војног и политичког руководства у Кијеву. Депупати из фракције Зеленског, попут Марине Безуглаје, потредсједнице Комитета за одбрану безбједност Врховне раде, већ мјесец дана отворено траже смјену генерала Валерија Залужног. Са друге стране, аналитичари блиски војном врху оптужују Зеленског да је он крив за пропаст контраофазиве неразумним настојањем да се Бахмут држи по сваку цијену и тамо изгубе најбоље јединице. До данас нису познате околности како је почетком новембра погинуо ађутант Залужног мајор Генадиј Частјаков, нити ко је у кабинету главног команданта поставио прислушне уређаје. Сам Залужни прије неколико дана оптужио је Зеленског да је «смјена регионалних комесара војних одсјека утицала на ефикасност мобилизације». Колико је питање попуне јединица на фронту болно питање за Украјину најбоље илуструје предлог новог закона који предвиђа мобилизацију инвалида треће групе. Онима који одбију војни позив поред затвора пријети се и конфискацијом финансијских актива, покретне и непокретне имовине, а биће им забрањено и издавање пасоша и путних исправа.
Дакле, 2023. можда није донијела велике промјене на бојном пољу, али свакако јесте на психолошком плану. У Кијеву је потпуно спласнула еуфорија и затровали се односни војног и политичког врха, у Москви је све више оптимизма и након ликвидације Вагнера мање незадовољства у војсци. У Европи су све гласнији они који попут Виктора Орбана и Роберта Фица позивају на преговоре и окончање рата.
Извор: ИН4С
