Kако пише Нова економија, у годишњем извештају Управе за 2022. године не наводе се примери сумњивих трансакција које се односе на грађевински сектор или криптовалуте, што је прошлих година примећено као типично.
Прање новца уз помоћ трговине секундарних сировина и реекспорта помињано је у извештају за 2020, али не и за 2021. годину.
Управа наводи и пример царинске преваре када је једна особа злоупотребљавала печат компанија, прикривала стварно порекло робе и тиме оштетила републички буџет за 6,5 милиона евра.
Пример који је наведен у извештају врло подсећа на случај продавнице одеће C&A која је у Србији због овог случаја отишла у стечај.
Пореска управа је Управи за спречавање прања новца прошле године упутила десет захтева за доставу података, док је од стране Управе на даљу надлежност Пореској управи прослеђено 106 информација.
Сумњиве трансакције најчешће су се односиле на случајеве "симулованог извлачења“ готовине са рачуна правних лица, чиме се избегава исказивање објективних прихода који подлежу опорезивању. Такође, уочен је и велики број трансакција које се односе на извлачење новца са рачуна правних лица, и то по основу исплате зарада у високим, нереалним износима.
Било је и оних трансакција које су се односиле на злоупотребе личних рачуна у пословне сврхе, такође ради прикривања пореских обавеза.
Уочено је и да нека правна лица у целокупном промету имају значајно учешће позајмица, што указује на сумњу да правно лице значајан део делатности обавља у "сивој зони“.
Kао једну од учесталих појава Управа наводи и стране држављане и иностране компаније који отварају рачуне домаћим правним лицима чији су оснивачи страни држављани. Ови рачуни су најчешће коришћени за реекспорт. У тим случајевима, поставља се питање стварне економске оправданости извршених трансакција по основу реекспорта.
Трансакције за које сумњају да се односе на прање пара најчешће су пријављивале банке. Због сумњивих активности, банке су раскинули сарадњу са великим бројем својих клијената.
Kонкретно, радило се о особама које су излачиле новац са пословних рачуна по разним основама, али и злоупотребама приликом откупа секундарних сирова у циљу прикривања стварног порекла новца.
Извор: Нова економија/Време
