Аустријска министарка каже да Запад годинама прати европске интеграције Западног Балкана, "где многе ствари запињу", и где сада "корак по корак долази чак и до скретања" са европског пута.
Будући да Европска Унија управо Србију готово свакодневно присиљава да промени своју политику указујући да по њиховим стандардима баш овде нешто "запиње" - поставља се питање да ли би, и ако буде спроведена у дело, ова "убрзана динамика европског пута" важила и за нашу земљу?
"У нашем случају то није реално имајући у виду нашу специфичну позицију када је реч о Косову и Метохији и неувођење санкција Руској Федерацији. У случају појединих земаља, које би теоретски и затвориле кластере, то би значило потпуно усклађивање са европском политичком споном, између осталог и заузимање непријатељског става према Русији", истиче за РТ Балкан Душан Илић са Института за европске студије.
Њему ипак није најјаснији принцип, односно правило на основу којих би држава кандидат могла да се придружи столу ЕУ.
"Чак и да се ради о парцијалном затварању кластера – затвориш један па учествујеш у заједничким седницама, то нема неког смисла, осим укључивања у дешавања на истоку која се све више компликују кад је реч о положају Европске уније у целини", указује Илић.
БРИТАНЦИ У ПАНИЦИ ЗБОГ САРМАТА: Та ракета би могла да обори британску престоницу, јавља Метју
Да ли је онда истинита Вучићева тврдња да "кад нисте за столом онда сте на менију", или би Србија, на том истом менију могла да се нађе чак и уколико би добила столицу?
По свему судећи, баш у томе и јесте зачкољица.
"Такав вид придруживања који до сада није забележен практично би значио да би државе такозваног Западног Балкана, односно јужне и југоисточне Европе, биле део непријатељског фронта према Москви, а с друге стране из тога не би црпеле неке бенефиције, нити би имале право гласа, што је основ било каквог удруживања на међународном нивоу. Постоје изузеци и случајеви да су државе у статусу посматрача и без права гласа, али чланство без тог права није уобичајена пракса у међународним оквирима", истиче Илић.
КИЈЕВ ЈАВЉА - НИЗ ПРОТИВУДАРА НА РЕОНУ КУПЈАНСКА: Огласила се руска армија
Пуноправно чланство у ЕУ упркос оваквим најавама Ештадлерове о убрзаној динамици остаје на дугом штапу и након поруке председника Европског савета Шарла Мишела да ЕУ мора да буде спремна на проширење до 2030, што подразумева и земље Западног Балкана.
Ако евентуално учешће за столом ЕУ сматрамо "чекаоницом" односно ипак мало бољом позицијом насупрот тренутној када смо, како министар спољних послова Ивица Дачић каже - у "резервној чекаоници" - ни то ипак није гарант српске европске будућности.
Потребно је да се чланице овог савеза за почетак договоре да ли уопште хоће проширење.
Јер, како Мишел каже, једна од главних препрека за проширење ЕУ јесте то што је за све битне одлуке потребно добити једногласни пристанак свих држава чланица, што увелико успорава и, у неким случајевима, блокира процес одлучивања.
"Одређивање датума тера ЕУ да се припреми, а Западном Балкану даје конкретни временски оквир да, са своје стране, оствари резултате. Јасно је да ако сами себи не наметнемо циљ, никада нећемо бити спремни", рекао је Мишел.
Док Европска унија у тренутном саставу покушава да смисли шта јој је циљ, на помолу су избори у том блоку који су заказани за 2024. годину.
Видећемо шта ће нова већина мислити о проширењу, а нарочито о идеји аустријске министарке о фазној интеграцији.
Извор: Рт.рс
