Председник Сједињених Америчких Држава Џозеф Бајден запитао се пре неколико дана шта би могло да се "деси у балканским земљама уколико Русија буде у стању да издржи нападе и сруши Украјину", а како за РТ Балкан каже дипломата Зоран Миливојевић - амерички лидер није случајно поменуо Балкан.

"Очигледно је да је питање Балкана присутно у геополитичким разматрањима везаним за сукоб у Украјини. То потврђује оно што ми знамо годину дана - и због чега је Србија под притисцима - а то је намера да се Западни Балкан угради у трансатлантску заједницу", наводи Миливојевић.

Према његовим речима, кључна питања за Запад су Србија, то јест Косово и Метохија, а затим и Босна и Херцеговина.

Наш саговорник понавља да Бајден није случајно поменуо Балкан, а за то постоје два разлога: то је тема која је актуелна пред крај актуелне америчке администрације, и чињеница да се ситуација у Украјини не одвија онако како је Запад очекивао.

Он оцењује да се ближи расплет у Украјини, али да жеље запада, попут слабљења или пораза Русије, неће бити остварене. Пре тог расплета, Запад жели да "реши" регион Западног Балкана, да га дефинитивно "заокружи", све до граница Русије, као неспорну сферу утицаја Запада.

"Ово је тема која је геостратешки значајна за Америку зато што је Србија неутрална, и јер овај регион није заокружен НАТО-ом, али ни Европском унијом", каже Миливојевић.

Бајден је током састанка са сарадницима поменуо и Мађарску и Пољску, а то, додаје Миливојевић, показује све размере западних интереса - "Запад жели да дође на саму границу са Русијом и заокружи западну сферу утицаја првенствено преко НАТО механизма, па и Европске уније".

Пратите Јутјуб канал портала Правда на коме емисије води Игор Маринковић https://t.co/zpsfQELH7c

— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) May 16, 2023

Међутим, истиче Миливојевић, када Бајден помиње Балкан, он заправо у виду има Србију, јер "није исто говорити о Србији, која је војно неутрална и независна, није чланица НАТО-а и, или, на пример, Црној Гори или Северној Македонији".

"Ако се у расплет око Украјине уђе у ситуацији када Запад није реализовао своје стратешке циљеве, онда би овај регион практично постао енклава у средишту нечега што је под западним утицајем и што би било под утицајем Русије, па и Кине. Русија је у првом плану, а то је нешто што Западу не одговара", додаје Миливојевић.

Он истиче и да је јасно које су могуће последице уколико се сукоб у Украјини заврши неповољно по Запад - губитак простора, смањен утицај Запада, који је замислио да контролише целу Европу, осим Русије и Белорусије. 

Међутим, закључује Миливојевић, то неће бити могуће ако Запад не оствари своје циљеве у Украјини.

Америка се упетљала у причу око Украјине

Редитељ и писац Драгослав Бокан каже да Бајденова изјава, ма колико мутна и нејасна, у суштини признаје промену геополитичког стања ствари која је неизбежна и која чека не само Балкан, него и читав свет.

Бајден је рекао да би победа Русије "променила динамику" у овом делу света, а Бокан наводи да то "у преводу на нормалан људски језик" значи одлазак Американаца на начин на који су отишли из Авганистана, на који су изгубили премоћ у Сирији и на који губе сукоб у Украјини.

"Све су то пројекти где је промењена динамика у односу на планирано, а то је да они освоје нешто, и то ако је могуће без борбе и мртвих Американаца, и да затим паразитирају у тој колонији коју су на некој страни света себи организовали", додаје наш саговорник и напомиње да се Америци то догодило у другим земљама, а иста судбина чека их и на Балкану.

Међутим, додаје, Бајден је то и признао, а самим тим је он Србији кориснији - боље је што је дао такву изјаву, него да је "лукаво ћутао или покварено похвалио политику српске државе".

"То би били трикови који би направили шум између Србије и народа. Овако је он, вероватно изненађен, спонтано одреаговао и признао да ствари не иду најбоље по њих, и да нас самим тим чека могућност слободе и победе. То су реченице у којима много тога можемо да схватимо, видевши да се ствари мењају. Када човек чита део наше штампе, не само опозиционе, него и националне, њему се чини да су ствари готове, да је нада затворена, да будућности по Србију нема", додаје Бокан.

Међутим, истиче, "изјаве главних шефова наших непријатељских удружених снага, попут Бајдена, најбоље сведоче о томе да ми не да нисмо у минусу, него смо на ивици пута ка победи".

"То је као да се налазимо у последњим месецима Хитлерове власти, пред сам слом Трећег рајха. Ми смо пред сломом 'америчког рајха', а њихов вођа, који је сломљен о физички - као и његова држава и политика - практично признаје неумитну истину о промени судбине света", каже Бокан.

Он даље наводи да се Америка упетљала у причу око Украјине, а да је Кијев постигао иоле већи успех у ратним дејствима, онда би "могли да се оправдају да су ипак постигли нешто против Русије, а да нису изгубили своје војнике".

Међутим, због неуспеха на фронту Запад је изгубио фактор изненађења, фактор велике светске подршке и фактор очекивања од економских, културних и спортских санкција.

"Очекивали су да ће руски народ извести обојену револуцију у њихово име, желећи добре односе са Западом по сваку цену. То се није десило, тако да је за њих сваки нови дан те приче болно подсећање свести о поразу, не само Украјине, него њиховом и то на свим ратиштима света - од Тајвана до Крима. То је један пројекат, у коме се сада између редова појављује Балкан. Да је Америка успела са Украјином и обојеним револуцијама у Москви или Минску, онда би прича о Балкану била много тежа по нас и били бисмо у ситуацији исте динамике која је претила 2012. и 2013. године, да ће се у року од годину или две претворити у капитулацију. Та капитулација се није догодила и видели смо да су неки потез који су тада деловали безначајно, попут приче о оснивању Заједнице српских општина у Бриселском споразуму, били семе које је било добро закопано, а сада је изникло и држи нас у реалности", закључује Бокан.