Презиме је настало у другој половини 14. века. У словенским народима коришћено је много суфикса приликом настајања презимена. Најчешћи наставак -ИЋ значи мало и младо, а наставак -ОВИЋ упућује да је “потомак од…”.
Већина српских презимена препознатљива је по суфиксу -ић. Суфикс -ић је словенски деминутив, чија је основна улога у стварању патронима и матронима.
Процењује се да се неких две трећине српских презимена завршава на -ић или -вић. Разлике у презименима између Срба из Србије и Срба из других крајева су углавном у томе што су једна формирале српске власти, у складу са народном традицијом, док су друге формирале стране власти.
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) January 22, 2024
Велики број српских породица носи иста презимена, иако уопште нису у међусобном сродству.
- Презименска основа може да буде различита. Најчешће је то лично име родоначелника одређене породице. У највећем броју случајева то је очево, дедино или име неког другог мушког претка у директној линији сродства. Побочна линија сродства, јавља се само у изузетним случајевима. Постоје и презимена настала од имена женског претка. "Оснивач презимена" не мора увек да буде крвни сродник. Понекад то могу да буду и друга лица (усвојитељ, старатељ, доброчинитељ и др.). Такође могу бити и према упечатљивој особини неког од предака, према месту где породица живи или одакле се доселила - објаснио је Трифун Павловић у чланку "Српски тић се презива на ић".
Зашто је срушен Жрнов, древни град и тврђава на врху Авале где је данас Споменик незнаном јунаку?
Извор:Правда
