На врху Авале, где се сада налази Споменик незнаном јунаку, раније се налазило средњевековно утврђење и древни град - Жрнов.
Према легенди, у граду је столовао Порча од Авале. Тамо су пронађени остаци келтске културе и њиховог насеља, Римљани су на истом месту имали своје утврђење, уз помоћ којег су контролисали прилаз Сингидунуму, али и да би заштитили своје руднике на обронцима Авале.
Наши преци су на том месту, у средњем веку, подигли тврђаву. Касније, 1442. су је освојили Турци, а онда и додатно проширили пошто се налазила на месту важном за одбрану, али је с падом Београда 1521. Жрнов изгубио свој стратешки значај.
Краљ Александар Карађорђевић је 1934. одлучио да динамитом поруши ово утврђење и на његовом месту подигне Споменик незнаном јунаку, аутора Ивана Мештровића. Разлози за рушење никада нису у потпуности разјашњени, па је остало непознато зашто је Жрнов срушен и шта се све налазило испод зидина овог града.
Рушевине Жрнова дуго су мировале, све док се октобра 1915. године на Авали нису повеле жестоке борбе између српске војске и немачко-аустроугарских освајача.
Српска војска се повукла после великих губитака 17. октобра. Окупатори су пронашли леш једног малолетног војника из Дунавске дивизије. Како наводе поједини извори, погинуо је од артиљеријског шрапнела. Немци су га сахранили крај зидина. На дрвеном крсту су написали: „Еин унбеканнтер сербисцхер солдат“, односно: „Један непознати српски војник“. Изгледа да је био тек мобилизован, јер око врата није имао огрлицу са војничким ознакама и пуковским обележјима.
Када су утихнуле ратне трубе, престоничка штампа је истраживала ко је овај дечак-ратник. Шпекулисало се да има 15 година, али његово име и презиме никада није утврђено. На месту где је данас јарбол, подигнут је споменик са крстом (данас се налази у Белом Потоку). Међутим, страдалом војнику нису се ту кости смириле.
Пар година касније, краљ Александар је одлучио да се главни Споменик незнаном јунаку, у част свих бораца за слободу, мора подићи баш на месту горњег града Жрнова. Од 18-19. априла 1934. године у три одвојене серије експлозија, уништени су остаци Жрнова како би се ту могло зидати ремек-дело Ивана Мештровића.
Радови на изградњи су почели на Видовдан 1934. године, четири месеца пре Александровог убиства у Марсеју 9. октобра. Краљ Југославије, у пратњи пет ађутаната дошао је на Авалу. Како наводе поједини историчари, у руци је држао сребрни чекић – основни симбол алатке код масона.
За слободне зидаре (масоне) чекић је симбол, па када умру, односно "oду на далеки исток“, они "оставе чекић".
Приликом церемоније отварања градилишта, на столу је била мензура са уљем, посуда са вином и наравно сребрни чекић. Није било жита. Потписана повеља стављена је у стаклени тубусу и заједно са сребрним чекићем положена је у темеље. Овим је Александар потврдио своју масонску припадност.
Критичари наводе да је краљ имао опсесију југословенством, које је симболизовано у "Каријатидама" – каменим скулптурама жена у народним ношњама из шест Бановина краљевине Југославије.
Извор: Правда
