Познат и по ономе што, барем званично, радије изоставља из биографије, припадности албанској Нацоналној ослободилачкој војсци (ОНА), познатој као "македонска ОВК", која је 2001. године започела оружани сукоб у Северној Македонији.
Рођен је 15. априла 1962. године у селу Форино код Гостивара у Северној Македонији. Војну гимназији је уписао у Београду, а након тога и Војну академију, школујући се у Београду и Сарајеву, да би након дипломирања, стекао чин потпоручника.
Како се наводи у његовој званичној биографији на сајту македонског парламента, каријеру у војсци започео је 1985. године, најпре у Југословенској народној армији (ЈНА), а након стицања независности Македоније, односно од 1992. године био је активни официр у Војсци Републике Македоније, до 2001. године, када се придружио албанској паравојној формацији Национална одлободилачка војска (ОНА).
О том периоду, у званичној биографији нема превише података, али је познато да је Џафери био један од команданата албанских побуњеника, који су 2001. године изазвали оружани сукоб у земљи нападом на снаге безбедности Северне Македоније.
Његова 116. бригада вршила је војне операције у Гостивару, али се мало шта друго зна о његовим активностима.
Тај сукоб је потрајао готово целе те године, у њему је живот изгубило неколико десетина македонских војница и полицајаца, а резултат је било потписивање Охридског споразума који је гарантовао већа права Албанцима.
Сукоб је завршен уз међународно посредовање, па је ОНА предала оружје Нато. Држава је амнестирала Џаферија и његове саборце.
Иначе, политички вођа сепаратистичке организације ОНА био је Аљи Ахмети, садашњи лидер Џаферијеве странке Демократске уније за интеграцију, која је постала најпопуларнија политичка странка међу Албанцима у Северној Македонији.
Џафери наредне, 2002. године, започиње политичку каријеру, када се кандидовао за посланика из редова Демократске уније за интеграцију (ДУИ). Изабран је за народног посланика и координатора посланичке групе те странке.
У децембру 2004. године именован је за заменика министра одбране, што је био до 2006. године.
Две године касније, поново је изабран за народног посланика из редова ДУИ, као и 2011. године. Током трећег посланичког мандата скренуо је пажњу јавности тако што је маратонским говорима блокирао усвајање тада контроверзног Закона о одбрани.
Џафери је 18. фебруара 2013. је именован за министра одбране, што је изазвало оштру реакцију македонских ветерана из сукоба 2001. године, који су запретили протестима јер је министар посато човек који се против њих борио као командант ОНА-е.
Џафери је тада изјавио да је његов циљ да оружане снаге претвори у “симбол суживота, толеранције и поштовања различитости”.
На наредним изборима, 2016. године по пети пут је изабран за народног посланика, а 28. априла 2017. изабран је за председника Собрања Северне Македоније, већином коју су чинили СДСМ и ДУИ.
Ни тај избор није прошао без реакције, већ је био непосредни повод за немире у македонском парламенту.
Грађани су се тада окупљали испред Собрања, противећи се одлуци СДСМ тадашњег лидера Зорана Заева да са албанским партијама формира већину, а поједини су, након избора Џаферија, упали у парламент. Полиција је реаговала, а биланс је био - више од 100 повређених, цивила и полицајаца.
Џафери је, затим, преузевши дужност председника Собрања 3. маја у кабинет унео две заставе Албаније, што је опет узнемирило македонску јавност.
Убрзо их је, међутим, и уколнио, а то је, како су тада пренели македонски медији, учинио на захтев страначког шефа, педседника ДУИ Аљија Ахметија, којег су поједини амбасадори упозорили да је то непотребна провокација.
Џафери је поново за председника македонског парламента изабран и 2020. године, а сада ће, по договору, у последњих 100 дана владе, до избора, водити техничку владу, чији је главни задатак да припреми све за излазак бирача на гласање 8. маја.
Извор: Косово онлајн
