Зашто се Русија не либи да заштити Арктик

Кум ме је подсетио на добру-стару српску пословицу:“Добар сусед је важнији од брата“. Мени се много свиђају наше заједничке седељке с њим: с почетка у Косовском Поморављу, у старом-добром Пасјану, у његовом гостопримљивом дому , а данас, од како су ми нове газде Косова забраниле улаз, у централној Србији на самом ободу Покрајине. Седимо, разговарамо, понекад се споримо и расправљамо наш весели живот.

Иначе, суседи нам чине живот „веселим“ које је, авај, тешло назвати добрим, без обзира колико ви то желели. Поред кумове куће живи такав „добричина“ који га стално омета: или каже неку пакосну реч, или ће вас тужити или било шта друго. Ова прича је почела пре много година када је кум почео да ради парче земље, које му је припадало од старина и које је добио као наследство, а које се налазило поред парцеле несрећног комшије. На први поглед, та земља није изгледала да нешто посебно вреди: каменита, неплодна.Притом, сусед није пропуштао прилику да се одвратно закикоће и да исприча селу каква је будала његов комшија. Али кум је вредан човек, из године у годину је неговао земљу, ђубрио, сакупљао камење, не обазирући се на подсмехе. Као резултат таквог старања и труда тај део „неплодне“ земље се показао плодним и приносним. Одједном се испоставило да је комшија силно против да неко, поред његове парцеле, развије такво имање! И, уопштено речено, комшија каже: „Ја сам, такође, хтео да имам ово парче земље и због тога ти мораш да одеш!“ Судови, псовке, скандали, кум је морао да подигне ограду око парцеле и да комшији, неколико пута, „објасни“ своје право на посед.

-Куме-кажем ја- ти ме ничим ниси изненадио: свако село има свог будалу. У Русији их чак, може бити, има и више него нафте и гаса.

-Да, њих свуда има много- одговара кум. –Мислиш да их у Америци има мање? Ха! Понекад се има такав утисак да они имају национално достојанство. Као да је то неисцрпно.

Дакле, мислим да ће сада сигурно бити предавање. И нисам се преварио.

Кум је човек образован, одлично познаје историју. Саслушавши новости из наше куће, упоређујући их са сопственим, уздахну и рече: „ Ако ове епизоде посматрамо из историјскке и геополитичке ретроспективе ту, у принципу, нема ничег што је ново. Свако од нас има несрећног комшију, који је или болестан или нас мрзи- који нас у дужем периоду чини неспокојним. Како Србија, тако је и Русија окружена таквим „суседима“ који су основи заборавили часове лепог понашања.

Узмимо за пример Русију, твој и мој (ту смо с кумом пружили руку један другом) вољени Руски север. Само погледај: Русија је стотину година тамо освајала огромне земље, на Арктику, уводила ред, у 20.веку је изградила железничку пругу, Мурманск (Романов на Мурману) је основала као моћан и велики! Перспектива је невероватно велика, посебно када је реч(све се догодило за време Николаја Другог) о открићу Северног Морског пута. Спроводила су се истраживања, кипело је од рада цео век, до ваше страшне „перестројке“. Како сте издржали а да нисте ишчезли са карте света, несхватљиво? Очигледно да је Бог све спасио. Све у свему, тада, 90-их година, вама није било ни до Севера као ни до Србије.

Али данас се све променило. Северни Морски пут је прорадио, а остали завиде-исто као са мојом парцелом на селу. И одједном (гле чуда!) се показало да Русија „не може сама владати са свим овим“-како то да буде без Американаца и других дивних цивилизованих суседа: “Ми то, такође, желимо! Толико хоћемо да ћемо пљунути на све договоре, законе и на наше схватање пристојности-дајте нам вашу земљу на тањиру са плавим рубом. Баш тако, како сте ви нама раздавали све ваше у дивним 90-им годинама! Дајте, дајте. А ми ћемо вас погладити по глави и назваћемо вас „партнерима“.Не, новац вам никакав нећемо  дати, то није послован приступ. Односно, како то да се ви не слажете са овим?! За овај случај ми имамо резервисан, на пример, носач авиона „Хари Труман“ и друге ударне аргументе који су распоређени на вашим границама још од 2018.г, неколико година пре Специјалне Војне Операције у Украјини, због убедљивости. Уопште, у доктрини САД-а (донета за време Трампа), Арктик се посматра као зона стратешког интереса ове дивне земље и било које одлуке о развијању Арктика не могу се доносити, по мишљењу Вашингтона, од стране националних влада које су чланице Арктичког савета. Због чега?-Због тога што сам ја тако казао. И још, за сваки случај, због тога што ви, Руси, имате експанзионистичке циљеве и вршите агресију на Украјину! Због тога нам ви, у принципу, на Арктику нисте потребни, покупите се са ове земље коју сте тако фино освојили за нас. Зар вам индијански пример није убедљив? Марш у резерват, руски варвари! Добро: можете још да нам обезбедите сигурност у водама Беринговог мореуза да спроведемо научна истраживања и будите добри да резултате уступите граду-хероју Вашингтону.

Кум је у праву: Срби и Руси (у крајњој мери већина од њих) једнако гледају на стварност. Ратови на Балкану, потом Украјина, је само повод за ширење НАТО-а, што је већ било и планирано много пре 90-их година. Што се тиче односа Русије према  Арктику, ти несрећни суседи су још 1868.г.предложили цару Александру Другом да закључе некакву Конвенцију о производњи и трговини на северној обали Тихог океана. Конвенција је предвиђала дозволу Американцима да користе природне ресурсе на западној обали океана, укључујући Чукотку , обалу Охотског мора и ушће Амура(!). Русији се предлагало да их подржава и помаже у градњи америчких фабрика на северу, нормално, зар не? Руси за то кажу: „Ты берега попутал“ (Изгубио си обалу из вида или изгубио си компас). Цар Руске империје им је, разуме се, отказао. А године 1870.су предложили да се Берингово море, на истоку од од 167° северне географске ширине, сматра „затвореним морем САД-а“. А то је и Тихи океан од Чукотке до Аљаске, и цела обала Чукотке од Ољјуторског залива укључујући и огромни Анадирски залив и завршава Певеком на обали Чукотског мора. Наћи подршку за ову иницијативу се није дало јер се лоша Русија понела нецивилизовано. У епохи „перестројке“ када је Русији претило уништење, Шеварнадзе је једним потезом пера предао САД-а 23,7 хиљада квадратних километара воде Беринговог мора,предао 7,7 хиљада квадратних километара -изузетно важне економске зоне СССР-а и 46,3 квадратних колометара нафтоносних поља. Због тога су територијалне воде СССР-а биле умањене за 150 миља, што је мање од онога што је предвиђено по међународним законима. Тада су од Русије, буквално, брисали ноге. Чак и најмањи покушај да се писне о националним интересима Русије одмах је наилазио на завијање (унутар земље такође). Крвави анђели Олбрајт и Рајс већ се нису стидели: отворено су говорили о „прбогатом Сибиру за само једну Русију“ и наравно: „Ако смо ми принуђени да примењујемо силу-то је због тога што смо ми, Америка, незаменљива нација. Ми стојимо на врху. Ми гледамо у будућност“. Данас, када, Слава Богу, поново можемо ( и не са пола гласа) говорити о Русима и интересима Русије, и доказати нашу способност да заштитимо себе, време је да размислимо: зар није време поставити ограду око територије, и оружје држати напуњеним, да би се показало „драгом суседу да је он изгубио обалу из вида. „Сиктер с плаже“, како говори један мој познаник специјалац.

Кум уздахну:
-Понашање је потпуно исто као код пијанице суседа: напакостити, подпалити ватру, протерати из дома. Позивање на правила о пристојности, по мојем убеђењу, је бескорисно јер у бављењу геополитиком нема пристојности? Закључак: зауставити наглог суседа можете само страхом и силом. Тако да ме не чуди што Русија повећава и количину и квалитет оружја-у том делу и на северу. А шта друго можемо  урадити, реците? Већ је то исто било и у Украјини. Некада у Украјини…

Волим разговоре с кумом. Он увек има разумљива упоређења. Много објашњавају.

СТОЈИЧЕВИЋ: Блекрок је купио нови ДСС, Вучић директно уништава Павића и Несторовића!

Извор: Правда