Повртарска производња у Србији заузима око 87.000 хектара. Прошле године извезли смо 126.616 тона свежег и прерађеног поврћа у вредности од 134,6 милиона евра. Купцима у иностранству највише смо продавали смрзнути кукуруз шећерац, грашак, паприку, као и свеже и прерађене краставце. Иствремено, из иностранства смо највише куповали кромпир, парадајз и пасуљ. На увоз поврћа потрошили смо 185,8 милиона евра. Стручњаци кажу да Србија има шансу да повећа извоз.

Наши највећи купци су Немачка, Италија, Русија, а веома значајне дестинације су и земље региона, пре свега, Хрватска, Црна Гора, Босна и Херцеговина, а извоз поврћа из Србије у последње време бележи раст од 3 до 5 посто годишње. Простора за повећање извоза и те како има, кажу стручњаци, пре свега, извоза прерађеног поврћа, али је за то потребно да се промени начин организовања произвођача, технологија гајења и прераде, као и систем подстицања газдинстава која се баве интензивним гранама пољопривреде.

СРБИ У КОСОВСКИМ ЗАТВОРИМА: Оптужен за ратни злочин пошто је стан убијене мајке укњижио на своје име

Многе државе Европске уније и Велика Британија суочиле са изазовима у снабдевању свежим воћем и поврћем протеклих месеци.

"Предност наше земље су породична газдинства и повољни климатски услови у којима се поврће производи, као и близина тих тржишта. Препреке су свакако слаба организованост наших произвођача и недовољна интегрисаност у главне токове европских ланаца снабдевања храном", каже Златко Јовановић, експерт за пољопривреду и прехрамбену индустрију на пројекту Велика мала привреда који финансира УСАИД.

Циљ пројекта јесте да се малим и средњим предузећима и фармерима помогне да се удруже у ефикасну, организовану производњу која може да одговори захтевима купаца, али и да им се помогне да дођу до нових тржишта.

"Последњих десетак година Србија постаје и све значајнија земља извозница краставаца, нарочито корнишона, при чему постоји могућност повећања вредности овог поврћа кроз прераду, односно ферментацију. Само у последњих шест година Србија је готово учетворостручила извоз киселих краставаца, а у производњу је укључено неколико хиљада малих пољопривредника. Велики део производње се извезе у Немачку и друге земље ЕУ", каже Јовановић.

Највише поврћа увозимо из Албаније

У последње три године у Србији је у просеку произведено око 1,4 милиона тона различитог поврћа. Највише кромпира, лубеница и диња, купусњача, парадајза и паприке. Прошле године од извоза поврћа смо зарадили 134,6 милиона евра, што је за око 51 милион евра мање него што смо дали за увоз истог.

"Током 2023. кромпир се највише извозио у Црну Гору, свеж парадајз у Црну Гору и Грчку, свежа паприка у Босну и Херцеговину, Хрватску и Словачку, док смо највише смрзнуте паприке продали Белгијанцима и Немцима. Наше свеже корнишоне и краставце највише су куповале Немачка и Хрватска, док је црни лук ишао за Бугарску, Северну Македонију и Румунију", каже Александар Богуновић, секретар Удружења за биљну производњу и прехрамбену индустрију ПКС.

Он наводи да смо шаргарепу највише извозили у Босну и Херцеговину, Црну Гору, Хрватску, Бугарску и Северну Македонију, смрзнути грашак у Турску и Хрватску, кукуруз шећерац у Турску, Белгију и Мађарску, а смрзнуте мешавине поврћа у Босну и Херцеговину, Северну Македонију, Русију и Хрватску. Лубенице су најчешће ишле за Немачку и Чешку.

С друге стране највише смо увозили кромпир, парадајз, пасуљ, а знатно мање краставце, лубенице, паприку, купус и лук.

"Земље из којих је остварен највећи обим увоза су Албанија са 25 милиона евра, Шпанија са 18,5 милиона евра, затим Македонија са 18,4 милиона евра, Италија са приближно 17 милиона евра и Холандија са 16 милиона евра”, наводи Богуновић.

Србија, додаје, има потенцијал да оствари веће приходе од извоза поврћа, али треба да уклони све оно што ограничава тај потенцијал.

"То укључује недовољну примену савремених технологија, недостатак ефикасног система транспорта као и проблем недовољне стандардизације и сертификације производа. Такође, одговарајући сортимент је од изузетне важности како за постизање виших приноса тако и за повећање пласмана”, објашњава Богуновић.

Увоз није проблем, ако се води рачуна шта се и када купује

За професора Пољопривредног факултета у Новом Саду Жарка Илина то што Србија увози поврће није толики проблем, колико је битно да се води рачуна када се и шта увози.

"Чак и Холандија као један од највећих произвођача поврћа и цвећа увози поврће. Али, увози га из трећих земаља где је та производња јефтина. Истовремено ова земља извози оно што је скупо, као што су рецимо стакленичка производња, семе. Дакле извози оно што кошта не 80-90, већ 200-300 долара по тони", каже Жарко Илин.

Он сматра да није проблем што се у предзимском, зимском или рано пролећном периоду неке топлољубиве повртарске врсте као што су паприка, парадајз, краставац увозе, јер су енергенти скупи да се то произведе код нас, а на медитерану не морају да греју, па је много јефтиније.

Земље ЕУ производе више од 450 милиона тона најразноврснијег поврћа и то на само четири одсто обрадивих површина, а да би обезбедиле прехрамбену сигурност за око пола милијарде грађана. И управо је, кажу стручњаци, ту шанса Србије коју би требало искористити.

Наше главно тржиште требало би да буду јужна, југоисточна и централна Европа. За далека тржишта, попут Кине и Русије проблем је транспорт, али и количине које можемо да понудимо. Велики потенцијал лежи у повећању извоза најпре сушеног, а потом и хладно и топло прерађеног поврћа.

Извор: Рт.рс