Борељ је у одговору на питање француске посланице Доминик Билд шта Европска комисија планира да предузме поводом питања успостављања Заједнице српских општина (ЗСО) и забране динара на КиМ нагласио да се то посебно односи на последице по школе и болнице, с обзиром на "очигледно одсуство алтернативних решења у овом тренутку".
"Питање одлуке Централне банке Косова о готовинском пословању се дотиче питања о којима је требало да се преговара у вези са ЗСО, попут статуса и финансирања институција којима управља Србија на Косову и њихова интеграција у косовске институције и правни оквир. ЕУ је забринута због одсуства претходних консултација и због последица које би ова одлука могла имати на свакодневни живот косовских Срба и других заједница", написао је Борељ.
Поновио је да је оснивање ЗСО обавеза Приштине по међународном праву.
Додао је да та обавеза проистиче из Бриселског споразума из 2013. године, који су Београд и Приштина закључили у дијалогу уз посредовање Уније, а затим је усвојен у скупштини привремених приштинских институција.
Подсетио је да је ЕУ израдила Европски нацрт статута ЗСО, у консултацијама са стручњака за међународно правно, уз поштовање релевантних споразума из дијалога, као и "косовски правни оквир" и "црвене линије страна у мери у којој је то могуће".
"Нацрт статута је 21. октобра прошле године представљен Аљбину Куртију и Александру Вучићу, а Косово је 26. октобра обавестило ЕУ да би прихватило предлог, под условом да Споразум о нормализацији односа Косова и Србије, Анекс и сам Нацрт статута ЗСО, формално потпишу Курти и Вучић", навео је Борељ.
Додао је да је Београд искључио сваки облик потписа и да се од тада представници Приштине нису ангажовали у разговорима о ЗСО.
Прочитајте ОВДЕ шта каже Борко Стефановић о изборима
Извор: Танјуг
