СЕРГЕЈ ЛАТИШЕВ

ПРИТИСАК ЗАПАДА, ПОЛА МИЛИОНА ГРАБЉИВАЦА ПРОТИВ РУСИЈЕ: ЧИМЕ ЋЕ ОДГОВОРИТИ КРЕМЉ? 

Вучић, који је предложио Европској унији да од Србије купи колико год жели муниције за Кијев, а под притиском прозападне опозиције најавио и ванредне изборе, изазвао је недоумицу у патриотским круговима обеју земаља. Зашто Кремљ не сматра председника Србије издајником?

Све је врло једноставно. Председник Србије – једине земље у Европи која није увела никакве санкције против Русије – поново покушава да маневрише. Зашто? Да би спречио у својој земљи, окруженој НАТО-ом и под страховитим притиском Брисела, Лондона и Вашингтона, који су спремни економски да угуше Србију, најгоре: долазак на власт отворено прозападних снага. Оних које би брзо претвориле Србију у нову Бугарску, где народ добро гледа на Русију, а њена елита, додворавајући се Западу који их храни и помаже им у каријери, шкоди Русији на најлукавије начине – чак и на штету сопствених националних интереса.

У Кремљу добро разумеју положај Србије, иако, наравно, не одобравају испоруке граната којима ће бити убијани руски војници. Те две поруке јасно су се чуле у одговору председничког портпарола Дмитрија Пескова, кога су замолили да прокоментарише став Београда:„Наравно, најмање бисмо желели да видимо како оружје и муниција произведени у за нас братској Србији гађају наше војнике. То је последње што бисмо желели. Ми разумемо какав се без преседана притисак врши на Србију. Зато је тамошња ситуација врло сложена. Разумемо са каквим се тешкоћама Срби суочавају.“

А сада да погледамо из тог угла шта се дешава у Србији и око ње, без падања у емоције.

Зашто је Вучић „дигао у ваздух“ муницију?

Ове речи Вучића многе су у Русији запрепастиле:„Ми производимо више муниције него Француска. Не желим, истина, да изгледам као неко ко стално снабдева зараћене стране муницијом, али Европи су оне потребне. Зато сам предложио нашим пријатељима у ЕУ да са нама потпишу уговор о купопродаји и узму све што имамо.“

Према речима председника Србије, „то би био феноменалан допринос“ обезбеђивању европске безбедности од стране Београда: „Купци могу да раде са њима (муницијом – прим. ред.) шта год пожеле.“ „Само нам је потребан дугорочни уговор како бисмо могли да планирамо,“ додао је он. 

Причу о српској муницији за Украјину треба објаснити. Интервју Александра Вучића немачком магазину Cicero није се појавио случајно. Он је, најпре, објављен уочи самита о проширењу ЕУ, на којем су Европљани, између осталог, требали да одреде како ће „казнити“ Србију због њеног одбијања да учествује у прогону Русије.

„Мене сваки дан представљају као некога попут Хитлера“: Вучић хоће да продаје ЕУ оружје и муницију, а да ли ће све то бити предато Украјини… Па добро, дешава се…

Друго, ова вест се појавила након што су САД увеле санкције највећој српској енергетској компанији на Балкану НИС са мрежом већом од 400 бензинских станица. У њој је „Газпром њефт“ власник 44,85%, „Газпрому“ припада 11,3%, а Србија поседује удео од 29,87%. Подлежући санкцијама САД, хрватски нафтовод ЈАНАФ обуставио је испоруке нафте НИС-у, који је на тај начин добијао две трећине потребног обима. Нешто залиха Срби имају, али оне се истичу…

Вреди размислити и о томе

Американци покушавају да натерају Београд, ради укидања санкција, да „национализује“, то јест присвоји имовину Русије, чему се Срби не желе повиновати. Иако је за њих ситуација веома озбиљна. О томе је јасно изјавио „РИА Новости“ велики пријатељ Русије у Србији, оснивач странке „Покрет социјалиста“, председник Надзорног одбора „Србијагаса“ и шеф огранка Руског историјског друштва у Србији, Александар Вулин:„Русија може остати без НИС-а, и то неће променити живот њених грађана. Али ако НИС не буде радио, то ће променити све у српској економији, тако да су ово санкције против Србије и казна Србији зато што није увела санкције против Русије. И зато што сматра да не би требало да постане део западног антируског фронта и хистерије.“
Вулин, бивши потпредседник владе, снажна фигура која није у садашњој влади, помаже Вучићу и нагласио је - Србија неће учинити „подлост“ Русији и уводити санкције, „јер би то било историјско издајство; први пут у историји руског и српског народа појавило би се поколење Срба које би било у сукобу са Русијом“.

Наставак приче: Вучић опкољен

Сложите се да у овом контексту - а он је управо такав - речи Вучића звуче мало другачије и Песковљеви коментари постају разумљивији.

За потпуно разумевање ситуације треба анализирати изјаве српског председника током сесије „Европски разговори“ на маргинама самита о проширењу ЕУ у Бриселу. Оне се своде на следеће. Производња муниције је најисплативија грана српске економије у којој је запослено десетине хиљада људи. За те производе постоји велика потражња; то је „добро тржиште“.
Обустављање извоза у јуну уследило је након оштрих изјава Русије, јер су „неке“ српске гранате завршиле код Оружаних снага Украјине. Србија не жели да се тако богати и подгрева војне конфликте, али сада земља има „проблем“ (о томе је горе било речи), и „морамо то некоме продати, и продаћемо ономе коме можемо да зарадимо мало новца“, да бисмо „плаћали своје раднике“. Београд ће „покушати“ да прати да те муниције „не заврше у зоне ратних дејстава, али то се с времена на време догађа“.

„Морамо преживети. Нисам рекао да ћемо ово давати Русима или Украјинцима. Кажем да морамо то продати некоме у свету,“ закључио је.

Раније су разобличене шеме како су испоруке српске муниције у великим количинама завршавале у Украјини преко трећих земаља. Али да ли заиста можемо захтевати од Београда да прекине извоз продукције српског војно-индустријског комплекса на светско тржиште? Да ли је Русија спремна да плаћа даљи застој производње, исплаћује плате српским радницима, ствара услове за рушење Вучића и појаву у Србији отворено прозападног режима који ће целу војну индустрију потчинити интересима Кијева?

Неко ће рећи – каква је у разлика? И биће у заблуди. Разлика постоји. Јер исти Вучић, на истом самиту у Бриселу, изјавио је, према агенцији Танјуг, да се „неће правдати“ Европљанима за односе Београда са Москвом и Пекингом.

„Ја сам мали играч из мале земље. Не дозвољавам себи да се мешам у велике послове. То могу радити велике силе или Европска унија. Говорио сам о нашим малим, али за српски народ великим проблемима. То је била моја намера,“ изразио је своје кредо српски лидер.

„Ја нећу да се оправдавам зато што разговарам са неким“, рекао је Вучић о својим односима са Москвом и Пекингом и о критици из ЕУ.
У томе је он поновио да не намерава да уводи санкције против Русије и да призна независност Косова, јер Србија самостално одређује своју спољну политику.

Објективна реалност

Вучић, узгред, и овде маневрише. Он врло добро зна, и сам је више пута то истакао, да се за последњих двадесет година ниво унутрашње подршке чланству Србије у ЕУ спустио са 80% на 40%, што му и омогућава релативну слободу поступања у односима са Бриселом.

То је потврдила и европска комесарка Марта Кос. По њеним речима, ниво подршке Србије спољнополитичким одлукама ЕУ је „најнижи међу земљама кандидатима“, око 61% (у Украјини износи 98%). При том је Кос нагласила на конференцији за новинаре да „трговина Србије са ЕУ износи 60%, а са Русијом је око 1,5%“.

И шта ми хоћемо од Вучића у овим условима? Постоји предлог (ТГ канал „Два мајора“) „искрено им одсеците гасни вентил, да би зауставили производњу артиљеријских граната за наше непријатеље“. Али шта ћемо тиме постићи? Само још већу производњу граната за наше непријатеље и пуну подршку Београда антируској политици ЕУ, уз учешће у санкцијама.
Код најтврђих представника патриотских снага Србије и њихових пријатеља у Русији ова Вучићева политика изазива бол. То је разумљиво. Међутим, не треба заборавити да је политика уметност могућег. Реалност, поновићу, јесте да би било која друга влада у Србији, која је скоро са свих страна окружена земљама ЕУ и НАТО, била мање наклоњена према Русији и више помагала Украјини у поређењу са овом тренутном.

Шта из тога следи?

Како да поступа Русија уз ове полазне тачке? Трпељиво и избалансирано. У Москви разумеју тежак положај Вучића. Зато треба, с једне стране, помагати му да остане на власти из горе наведених разлога, али тако да та заинтересованост не буде у Београду протумачена као нека врста пристанка на даље уступке Западу.

Москва има полуге за спровођење такве политике: испоруке гаса. Рок гасног уговора је истекао, па је продужен до краја 2025. године. Београд је заинтересован за дугорочни споразум. Вучић је о томе разговарао са Путином и у Русији и у Кини. По његовим речима, такав споразум „значајно би ојачао“ позиције Србије и гарантовао извесан степен њене безбедности.

Москва, дакле, има инструменте за утицај на Београд. Потребне су јасне гаранције да, ако се споразум потпише, Србија неће само одбити да се придружи санкцијама против Русије (у Београду наговештавају да су гас и санкције међусобно повезане теме), већ и да неће ревносно учествовати у испорукама муниције и „хуманитарне помоћи“ Украјини. Москва у том погледу не мора бити стидљива.

Планирати сада нешто дугорочно тешко је. Нико не зна колико ће још трајати рат у Украјини, каква ће бити ситуација у ЕУ, САД и Русији. И најзад, ко ће победити на ванредним парламентарним изборима у Србији које је Вучић најавио. Он ће настојати да их одржи онда када ће шансе за задржавање власти бити највеће, а европски спонзори опозиције неће имати довољно времена да се припреме.

Ипак, ако се ЕУ не распадне због унутрашњих противречности под теретом садашњих криза, већ се напротив учврсти, претварајући се у агресивну и грабљиву супердржаву, треба бити спреман на тешку будућност. Тада више неће бити ни иоле независних Мађарске и Словачке, већ ће се ЕУ проширити на Балкан, постајући савез од око 500 милиона људи против 146 милиона у Русији, са неколико пута већим војним и економским потенцијалом, али слабом ресурсном базом и, сходно томе, агресивним намерама према Русији. А плацдарм ЕУ постаће оно што ће остати од Украјине. Судбина Европе у таквој ситуацији, уз постојање најразорнијег оружја у Русији, биће страшна. А Русија је на то навикла.

https://tsargrad.tv/articles/poslednjaja-tajna-na-bukvu-g-zapad-prodavit-protiv-rossii-vstanut-polmilliarda-hishhnikov-chem-otvetit-kreml_1428924
кккккккккккккккккккккккккккккккккккк

ИГОР ПШЕНИЧНИКОВ 

ЗАШТО ЈЕ ВУЧИЋ ПРИЗНАО ИСПОРУКЕ ОРУЖЈА УКРАЈИНИ? 

Александар Вучић се нашао између две ватре у својој жељи да увуче Србију у Европску унију. С једне стране има русофилско становништво земље, а са друге - русофобску европску бирократију.

Говорећи у уторак у Бриселу на конференцији за штампу, Вучић је отворено рекао да од Србије, у замену за чланство у ЕУ, европски званичници траже увођење санкција против Русије и признање независности Косова.

„Ако буквално сутра уведемо санкције против Руске Федерације и истог тог дана признамо независност Косова, Србија ће постати чланица ЕУ онда када ми то пожелимо,“ признао је Вучић. И додао да Београд неће признати Косово, јер је то „чиста геополитика“.

Шта је тачно мислио под „геополитиком“ није сасвим јасно, али јасно је једно: сваки српски политичар који би се усудио да спомене признање Косова или санкције против Русије, политички би се убио. Изгубио би бирачку подршку, ако је уопште има.

У Србији око 80% становништва види у Русији јединог пријатеља и савезника. Поред тога, за готово све је неприхватљиво и само помињање признања независности Косова и Метохије, колевке српске државности и православља.

Ипак, Вучић је решен да по сваку цену настави пут ка ЕУ, испуњавајући, наравно, све захтеве Брисела. „Сматрам да треба да размотримо све захтеве ЕУ, схватимо шта радимо погрешно и кренемо напред брже,“ рекао је у Бриселу.

Уочи тог кључног боравка у седишту ЕУ, Вучић је покушао да положи испит из „европејства“, показујући лојалност кијевском режиму. У интервјуу немачком магазину Cicero изјавио је да је Србија више од било које балканске земље помогла Украјини. Навео је да су српска складишта пуна оружја: „Европи је потребно још муниције. Зато сам предложио нашим пријатељима у ЕУ да потпишу уговор и узму све што имамо.“ Посебно је нагласио да Европљани могу то оружје да прослеђују „тамо где сматрају потребним“,  јасно алудирајући на Украјину.

Говорећи о свом присуству на Паради победе 9. маја у Москви, Вучић је истакао да је сматрао својом дужношћу да буде на Црвеном тргу, али да „из поштовања према Украјини српска војска није учествовала у паради“.

Судећи, међутим, по упорности европских бирократа који захтевају од Вучића јавно одрицање од Косова и од Русије, овај „предиспитни тест“ није био положен. Зато је Вучић већ у Бриселу, на поменутом самиту, извео оно што би се могло назвати политичким спектаклом са елементима „политичког стриптиза“.

Он је направио оштар напад на Руску спољну обавештајну службу, што је, по свему судећи, по његовом мишљењу требало да буде схваћено као знак његове лојалности Западу. Изјавио је да Србија не намерава да заустави извоз своје муниције, упркос недавним упозорењима руске службе, која је указала да производи српске наменске индустрије убијају руске војнике:„У нашем војно-индустријском комплексу запослено је 30 хиљада људи, који зависе од продаје муниције коју производе. Тренутно је то добро тржиште и можемо да продајемо све што направимо. Али… Руска спољна обавештајна службе изнела је две врло озбиљне оптужбе против Србије и лично против мене, јер су Руси пронашли [муницију произведену у Србији] на украјинској страни.“

Према његовим речима, управо су га те оптужбе наводно навеле да Србија у јуну обустави извоз муниције. „Међутим, данас је Београду неопходно да повећа буџет продајом тих производа… Не говорим да ћемо их продавати Русима или Украјинцима. Кажем да морамо да их продамо некоме у свету,“ изјавио је српски председник.

Из целог интервјуа, ипак, јасно је да је тај „неко“ Европска унија, која даље прослеђује оружје Кијеву. Ствара се утисак да председник Вучић све Русе сматра наивнима. И то би се, можда, још некако могло прећутати. Али зашто, онда, сматрати наивнима и службенике руске обавештајне службе?

После свега што је рекао, Вучићу неће помоћи ни евентуално увођење санкција Русији, ни јавно признање независности Косова. Он је већ самог себе прецртао и изгубио подршку бирача - чак и оних које је, како тврди опозиција, изборна комисија својевремено фалсификовала у корист његове Српске напредне странке.

absatz.media/mneniya/140063-pinok-pod-zapad-zachem-vuchich-priznalsya-v-postavke-oruzhiya-ukraine

ПРИРЕДИО: В. Д. 

Извор: Правдс