Бити или не бити - то је питање:
Да ли је људског духа достојније
Трпјети прачке и стријеле судбине насилне,
Или оружје дићи на море мука
И отпором их све заувијек окончати?
(Шекспир, Хамлет)

Додик је један од најбољих политичких тактичара у свијету. Принцип му је једноставан. Истрчи с неком идејом, а ако види да ситуација није повољна за реализацију те исте, повуче се и чека бољи момент. Иако је то безброј пута урадио, нитко га није успио у томе успјешно опонашати.
Овог пута, међутим, повлачење би било равно политичком самоубојству. Додуше, када је он у питању, ништа није немогуће. Ипак, чини ми се, да му то не би успјело. Објаснит ћу о чему се ради. Ни Шекспир овакву дијаболичну ситуацију не би смислио.

Напомена: ЧЕСТО ПРЕТЈЕРУЈЕМ У СВОЈИМ ЗАКЉУЧЦИМА, АЛИ АКО БУДЕ ОНО ШТО ЈЕ МОГУЋЕ ДА БУДЕ, БАЛКАН ЋЕ СЕ УБРЗО НАЋИ У ПЛАМЕНУ РАТА. ПРИТОМ ЋЕ БИТИ СВЕЈЕДНО КОЈЕ ЈЕ ТКО НАЦИОНАЛНОСТИ, ВЈЕРЕ И ПОЛИТИЧКЕ ОРИЈЕНТАЦИЈЕ.

Пише: Емил Влајки

Један Нијемац, Шмит, је наговорен да се представља као Високи Представник у БиХ. Наговорио га је Запад који, иако Шмит није легално изабран од СБ ОУН, он му даје пуну подршку. Запад има добре аргументе да убиједи друге у било што: пријетње, санкције, НАТО. једино га Република Српска није никад признала за ВП. Бошњаци и Хрвати су се мало бунили, али их је Запад врло брзо смирио, а када су видјели да Шмит жели средити Републику Српску, почели су му се клањати и љубити му руку.

Елем, Шмит има мисију да од Републике Српске направи празну љуштуру чиме би БиХ постала бошњачка унитарна држава, што се код нас назива грађанским друштвом. Овом Нијемцу, странцу, у овој работи, помажу три страна суца Уставног суда БиХ који са Бошњацима увијек надгласавају Србе када се ради о томе да их што више обезвласте.

Наравно, Србима је то догњавило и, бранећи себе и свој ентитет, донијели су на својој Народној Скупштини два Закона:
-Не признају се Шмитови наметнути закони који неће бити објављени у Службеном гласнику РС;
-Не признају се антисрпске одлуке Уставног суда БиХ.
(опширније, видјети мој недавни текст, Додик, личност Видовдана)

Додик, као предсједник РС, изјавио је да ће потписати та два закона који ће битиобјављени у Службеном гласнику РС.
Након овога, на Додика се стуштило дрвље и камење: ОХР, западне амбасаде и оно што је највише бољело, „браћа“ Хрвати из БиХ. Човић је довео свог хармоникаша и Додику, пред њим, отпјевао пјесмицу:
Нема више љубави
Ћао аморе мио
Што је било заборави
Зато збогом и сад адио.

Тако су Хрвати и Муслимани почели, након дуго времена, наново везивати своје (ратне, према Бошњацима, план Б) заставе против Срба.
Пошто се Бошњаци нису позвали на обрану свог националног интереса поводом ова два закона донесена у НСРС, Додику једино преостаје да уради оно што је рекао, да те законе потпише и да се они објаве у Службеном гласнику РС.

У чему је овог пута штос, пошто се Додик често налазио у сличној ситуацији? 
Ако би се повукао, то би значило да признаје Шмита као легалног ВП и да признаје одлуке Уставног суда БиХ и самим тим, политички елиминира сам себе.
Ако остане досљедан, мислим да Запад хоће да га се коначно ријеши и да је спреман да употријеби НАТО трупе да га политички елиминира ако другачије (тужилаштво, хапшење, суд) не буде ишло.

Додуше, Додик може тактизирати, потписати нешто, а не објавити у Службеном гласнику, али би то још више био знак слабости за оне који хоће да га пошто-пото елиминирају.

МОЈЕ (ПАРАНОЈИЧНО?) МИШЉЕЊЕ О ОВОЈ СИТУАЦИЈИ

Мислим, да је Запад намјерно употријебио Уставни суд БиХ и Шмита да би Додика испровоцирао да поступи онако како је поступио, и како је морао поступити, али не само да би га скинуо. Крањи је циљ изазивање Русије која би могла помоћи Додику и да то буде повод за нови прокси рат, овдје на Балкану, пошто се рат у Украјини за Запад неповољно одвија.

Више текстова Емила Влајкија прочитајте ОВДЕ.

Извор: Правда