Претходно су све особе српске националности, које су аплицирале за статус жртви злочина ОВК, почињених у логору у Врбану, општина Витина, добиле позитивно мишљење Канцеларије за заштиту жртава OВК и чекају коначну одлуку суда, након чега ће моћи да истакну своје одштетне захтеве и формално се укључе у процес који је још увек у фази прирпема за суђење.
Троје Срба, пријављених за жртве злочина у Старом Грацком чека мишљење Канцеларије, на основу којег ће суд донети коначну одлуку.
Поменуте жртве пред судом у Хагу заступа београдски адвокат Александар Оленик, који апелује на све који сматрају да су било непосредне, било поредне жртве (сродници или супружници) злочина које су починили припадници ОВК, да се пријаве суду за тај статус.
Поменути злочини, поред низа других, оптужницом Специјализованог тужилаштва Косова стављају се на терет некадашсњим шефовима ОВК Хашиму Тачију, Кадрију Весељују, Јакупу Краснићију и Реџепу Сељимију.
Иначе, како каже адвокат Оленик, жртве неће морати да сведоче пред судом, уколико то не буду желеле.
"Мали је број оних који баш желе да сведоче пред судом и суоче се са оптуженима ''очи у очи''. Већи број њих није спреман да опет пролази кроз трауме кроз које је већ прошао и излаже се секундарној виктимзацији", указао је адвокат.
Идентитет ових жртви чува се у строгој тајности и застићен је псеудонимима - бројем.
Сви су добили одређени степен заштите, у складу са местом пребивалишта, од којих неки живе и даље на територији Косова, неки у Србији, а неки у иностранству.
Најуплашеније за своју безбедност су жртве које живе на Косову, нешто комотније су оне из Србије, а свако укидање притвора Тачију и осталим деловало би на њих поражавајуће.
Њихов заступник је управо из разлога њихове безбедности поднео суду захтев да се оптуженима у том предмету, не укида притвор ни под којим условима, а како каже, то ће наставити да ради пред свако преиспитивање одлуке о продужењу притвора.
У масакру у Старом Грацку је убијено 14 Срба.
Илегални логор ОВК-а налазио се у месту Врбан у општини Витина на КиМ током 1999. године. У њему су, према оптужници, припадници ОВК-а држали најмање девет особа, међу којима је највише било Срба.
Поред жртава и сведока, чијим исказима тужилаштво поткрепљује своје тврдње из оптужнице, у виду минимума за добијање осуђујуће пресуде, право да аплицирају за статус жртве имају сви који сматрају да су оштећени поступцима припадника ОВК.
Жртве могу да буду непосредне - над којима је злочин директно почињен или посредне, јер им је убијен, мучен или отет неко од чланова породице.
Према правилима суда, да би добиле статус жртава, оштећене особе морају да за то добију потврду судије за претходни поступак или судског већа, на препоруку Канцеларије за заштиту жртава.
У процесу против Тачија и осталих, Канцеларија је до сада формално судији за претходни поступак предложила да одобри статус жртве за 17 особа, а за једну да одбије и сада се чека одлука судије.
Пријављивање жртава и комплента процедура је и даље у току, и трајаће до краја претходног поступка, односно до почетка суђења.
Тачи, Краснићи, Весељи и Сељими терете се за низ ратних злочина и злочина против човечности почињених у 40 логора на Косову и северу Албаније, где су људи неосновано лишени слободе, мучени и убијани. Њима прети казна доживотног затвора.
У оптужници се наводи да Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи сносе индивидуалну кривичну одговорност, према различитим облицима кривичне одговорности, за кривична дела извршена у контексту немеђународног оружаног сукоба на Косову, која су била део раширеног и систематског напада на особе за које се сумњало да су били против ОВК.
Кривична дела која им се стављају на терет извршена у периоду најкасније од марта 1998. до септембра 1999. на више места на Косову, као и у Кукешу и Цахану, у северној Албанији.
Према наводима оптужнице, та дела су извршили припадници ОВК против стотина цивила и лица која нису били активни учесници у непријатељствима.
Да ли свет очекује друга глобална пандемија? Више о томе ОВДЕ.
Извор: Танјуг
