BEOGRAD - Kako kriza odmiče, građani Srbije, čini se, sve manje jedu. Prosečan građanin Srbije prošle godine je pojeo 14 kilograma mesa i 20 kilograma hleba manje nego pre pet godina, a količinu popijenog mleka smanjio je za osam litara.
Sa smanjenjem plata i skokom cena pada kupovna moć, a sa njom i potrošnja hrane. Tako ako se vratimo u kriznu 2007, možemo da vidimo da je sa svakom sledećom godinom potrošnja hrane bivala sve manja i manja. Neslavno zvuči podatak da u toku godine prosečan žitelj Srbije pojede tek 35 kilograma čistog mesa bez prerađevina, odnosno 95 grama dnevno, posebno kada znamo da je prosečna potrošnja mesa u Nemačkoj 90, Grčkoj 83, Italiji 91, a u Francuskoj čak 102 kilograma. Ono u čemu prednjačimo jeste potrošnja hleba kojeg godišnje pojedemo oko 89 kilograma, tri puta više nego u zemljama EU.
Pročitajte još:Stezanje kaiša do 2017.godine!
- U doba krize, biološki vredna hrana zamenjuje se manje vrednom, ali jeftinijom, pa kod siromašnih slojeva stanovništva drastično opada potrošnja mesa, mleka, voća i povrća. Međutim, sad i potrošnja hleba i krompira, osnovne hrane najsiromašnijih slojeva, takođe opada, ali smo opet rekorderi u potrošnji ovih jeftinih namirnica - kaže za „24 sata“ tehnolog Milovan Brkić. Izvor: 24sata.rs
Država je ograničila marže i lekove a trgovački mešetari su ograničili državu 
