Najnovije

Pravda

01-03-2014 22:04 Politika Društvo

BEOGRAD - Dvadesetak dana, dvadeset svedoka, hiljade stranica dokaza, istorijskih podataka i dokumenata, petnaest delilaca pravde najvišeg suda Ujedinjenih nacija i pravni timovi dveju država „oči u oči“ posle petnaest godina od pokretanja spora. U brojkama, to bi bila skica usmene rasprave koja se u ponedeljak otvara pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu po međusobnim tužbama Hrvatske i Srbije za genocid, navodno počinjen između 1991. i 1995. godine.

Oluja (Felsfokon.hu)

Pre nego što razmotri optužbe za kršenje Konvencije o genocidu, Sud bi najpre trebalo da odluči da li je nadležan da razmatra događaje iz perioda pre 27. aprila 1992, kada je nastala Savezna Republika Jugoslavija, država protiv koje je Hrvatska podnela tužbu 1999. godine.

Do 1. aprila, sudije, zapravo, neće čuti mnogo toga različitog od onoga što im dve države već nisu predočile u pisanom materijalu tokom prethodnih godina. Saslušaće svedoke za koje je zatraženo unakrsno ispitivanje, a sa tim iskazima, po zahtevu Suda, javnost će biti upoznata tek posle 1. aprila. Stavove Beograda braniće tim, na čelu sa Sašom Obradovićem, zvaničnim zastupnikom pred MSP.Hrvatska ima 12 svedoka, Srbija - osam, od kojih su sedam očevici događaja za koje Beograd teži da dokaže da potpadaju pod pojam genocida. Osmi je ekspert, Savo Štrbac, direktor Dokumentaciono-informacionog centra „Veritas“.- Srpska strana tvrdi da je genocida bilo samo u akciji „Oluja“ i da ga nema u drugim počinjenim zločinima na obe strane - kaže Štbrac, za „Novosti“, verujući da će dokazi o 220.000 proteranih Srba, 2.000 ubijenih u akciji i posle nje, o popaljenoj i opljačkanoj imovini, uništenim kolektivnim spomenicima i imovini SPC biti dovoljni i da Sud definiciju genocida prepozna u „Oluji“.- Ako tako ne bude, onda bi Sud morao da kaže, šta je to bilo, ako nije genocid? - kaže Štrbac.Poznat kao zagovornik teze da je najbolje da Sud da ocenu događaja s početka devedesetih godina prošlog veka, nego da se o tome prave političke nagodbe, Štrbac i sada kaže:- Dekretima se ovakvi slučajevi ne rešavaju.Ipak, u narednim mesecima, dok se bude čekala presuda MSP, velikog posla i izazova biće i za političare sa obe strane granice, bez obzira na njihova uveravanja da tužbe nisu presudne za bilateralne odnose i da će po spuštanju haške zavese život krenuti dalje. Izvor: Novosti