Pravda

Pokušaj NATO i narko-nedonoščeta da se dokopa Dečana, Gračanice, Bogorodice LJeviške i Pećke patrijaršije propao je u Parizu. Trijumf tamjana nad napalmom, pravde nad silom. Pobeda nad minerima srpskog pamćenja, Nemanjića nad Nimanijima. Valjda ovo bude otrežnjujući impuls za sve Srbe. Da se nakljukani mantrom o izgubljenom Kosovu trgnu iz hipnotičke malodušnosti i prigrle čvršće našu zajedničku kolevku. Kao što nas već deceniju i po Zapad i njihovi ovdašnji "pragmatični" kerberi uče da ono više nije naše, neka sad svi oni prihvate realnost da Tačijeva frankenštajn država nikada neće ščepati Simonidu i mermerni sarkofag Stefana Dečanskog. Da, moguće je. U Gradu svetlosti ukazao se tračak naše nove nade. Prati ga odsjaj sa zgarišta one sramne britanske rezolucije o Srebrenici. Od njene propasti u Ujedinjenim nacijama ojačala je praćka srpskom Davidu u borbi protiv Golijata novog svetskog poretka. Ovu bitku u Unesku, uz predsednika, premijera, šefa diplomatije, ceo državni aparat, Srpsku pravoslavnu crkvu, Srpsku akademiju nauka, na svojim plećima izneli su i brojni studenti, glumci, sportisti internet-zanesenjaci... Svi su oni verovali, iako je sila pred njima bila velika. Pratilo ih je kevtanje narečenih kerbera. Lajali su da treba da dignemo ruke jer će Albanci bolje brinuti o našim manastirima nego mi sami?! Poraženi su. Ipak, samo u jednoj bici. Čekaju nas još teže i žešće. I nema nam druge nego da se od danas svi, koliko nas ima, osolimo onim jednim Lazarevim zrnom. Samo tako bićemo nepobedivi!