Pravda

Šef Misije Srbije pri EU Duško Lopandić izjavio je večeras da je uputio pismo Ulrike Lunaček i svim članovima Spoljnopoliutičkog komiteta Evropskog parlamenta, u kojem je ukazao da se Lunaček nije uopšte pozvala na primenu onog što je dogovreno u dijalogu između Beograda i Prištine. "Ono je reakcija na debatu i na nacrt rezolucije Lunaček o Kosovu, koji smo ocenili da je krajnje jednosmeran i neuravnotežen kad se radi čak i o onim pitanjima za kojima postoji konsenzus u EU, kao što je proces dijaloga", istakao je ambasador. On je istakao da se "Lunaček nije uopšte pozvala na primenu onog što je dogovreno u dijalogu između Beograda i Prištine, nego se na izvestan način izražava razumevanje za ono što je rađeno u Prištini, odnosno na činjenicu da je suspendovan deo sporazuma koji se odnosi na Zajednicu srpskih opština i da je to upućeno Ustavnom sudu". "Samo se uzima k znanju činjenica da je to upućeno Ustavnom sudu, a ne traži se izričito da se primeni ono što je dogovoreno", precizirao je on. Druga primedba, kako je rekao, se odnosi na činjenicu da se nigde u rezoluciji ne pominje problem Srba, napade na Srbe kao manjinu, pitanje povratka izbeglih odnosno raseljenih sa Kosova i Metohije. On je dodao da je u pismu ukazao i na to da se "veoma jednostrano i pristrasno prikazuje procedura koja se odvijala u Unesku", i da se čak kritikuje Srbija za ono što je uradila u Unesku, i to na osnovu međunarodnog prava i sa podrškom velikog dela međunarodne zajednice. "Mi u pismu samo ponavljamo činjenicu da Srbija nije priznala jednostrano proglašenu nezavisnost niti prihvata da Kosovo uđe u organizaije koje su povezane sa sistemom Ujedinjenih nacija", rekao je Lopandić. "Najzad, veoma nekorektno se prikazuje slučaj generala (LJubiše) Dikovića u nacrtu rezolucije, gde se uz njegovo ime pominje da je on optužen za ratne zločine i tako dalje, a ne navodi se da se radi o jednoj privatnoj nevladinoj organizaciji koja ga je optužila, niti o činjenici da ga niko od zvaničnih predstavnika Tužilaštva nije optužio za ratne zločine", rekao je ambasador. On je napomenuo da je zbog svega toga reagovala naša Misija. "To je moje pismo upućeno Lunaček, kao izvestiocu za Kosovo, a kopiju smo poslali predsedniku spoljnopolitičkog komiteta EP", precizirao je ambasador. Lopandić je objasnio da je procedura usvajanja rezolucije takva da se sad očekuju amandmani na rezoluciju od strane evropskih poslanika, nakon čega se razne političke grupe konsultuju između sebe i traži se kompromis. Ambasador je podsetio da Lunaček pripada grupi Zelenih u EP, i naveo da se očekuje da će druge političke grupe u parlamentu, koje su veće, poput Evropske narodne partije ili Socijaldemokrata, verovatno imati svoje primedbe, tako da on očekuje da u proceduri usaglašavanja daljeg teksta dođe do ispravljanja ovih nepravilnosti. "Ovo je dakle neka vrsta inicijative i poziva svim ostalim grupama u parlamentu da reaguju i da uzmu u obizr objektivne činjenice", rekao je Lopandić koji je dodao da bi i rezolucija o Kosovu, kao i o Srbiji koju je pripremio izvestilac EP za Srbiju Dejvid Mekalister, biti razmatrane tokom januara, a usvojene na plenarnoj sednici koja se očekuje u februaru. "Dakle, ovo je još uvek rana faza, zato smo i reagovali sada da bi bilo dovoljno vremena da se to ispravi", naveo je Lopandić. Lunaček je nedavno u nacrtu rezolucije o Kosovu ocenila da bi odlaganje primene dogovora postignutih u dijalogu Beograda i Prištine moglo usporiti proces normalizacije odnosa. Ona se, u nacrtu rezolucije, u koji se imao uvid, ponovo založila za viznu liberalizaciju, kao i za priznanje nezavisnosti Kosova od strane preostalih pet članica EU. U nacrtu se, takođe, osuđuje odbacivanje zahteva za članstvo Kosova u UNESKO, "na osnovu aktivne opstrukcije Srbije", uz ocenu da je to "suprotno privrženosti razvoju dobrosusedskih odnosa", i konstatuje da je do toga došlo i zbog nedostatka jedinstva među zemljama članicama ove institucije. Predlogom rezolucijom se konstatuje odluka Ustavnog suda u vezi sa zaustavljanjem primene zakonodavnih akata kada se radi o Zajednici srpskih opština (ZSO). Isto tako se izražava žaljenje što je načelnik Generalštaba Vojske Srbije, general LJubiša Diković, koji je, kako se u nacrtu navodi, optužen za ratne zločine, bio pozvan u Prištinu od strane Kfora i da se međunarodne snage nisu o tome konsultovale sa kosovskim vlastima.