Pravda

Sve je počelo u novembru 2015. godine kada je Ustavni sud BiH glasovima sudija Bošnjaka i troje međunarodnih sudija odlučio da je 9. januar, kao Dan Srpske – neustavan.

Tada je naložena izmena Zakona o praznicima RS, iako je u njemu jasno naglašeno da Dan Republike nije verski, nego republički, sekularni praznik, u znak sećanja na taj dan 1992. kada je Skupština srpskog naroda u BiH proglasila Republiku srpskog naroda, iz koje je nastala sadašnja Republika Srpska.

Sve političke partije sa sedištem u RS u startu su odbacile Odluku Ustavnog suda BiH, a Narodna skupština RS je u zakonskom roku Ustavnom sudu BiH podnela zahtev za preispitivanje odluke, koju je nazvala političkom.

U međuvremenu, poslanici svih srpskih partija su jednoglasno podržali raspisivanje referenduma, što su bošnjački političari u RS pokušali da ospore, ali je Ustavni sud Srpske odlučlio da referendum ne vređa vitani nacionalni interes nijednog naroda.

Sada bošnjački političari od predstavnika međunarodne zajednice u BiH, ali i od Ustavnog suda BiH, očekuju da spreče referendum.

Centralna izborna komisija BiH još nije odlučila da li će i kada dostaviti birački spisak Komisiji za provođenje referenduma u RS, pa se još ne zna precizan broj potencijalnih glasača. Međutim, na opštim izborima pre dve godine pravo glasa u Srpskoj imalo je 1.243.265 glasača, uključujući i one u Distriktu Brčko, gde je supervizor zabranio održavanje bilo kakvog referenduma.

Zbog toga vlast RS traži način kako da i Brčacima omogući da glasaju na referendumu koji bi trebalo da košta oko 1,4 miliona KM.

Mada su svi srpski političari podržali izjašnjavanje građana, ubeđeni su da će on politički najviše da koristi Miloradu Dodiku i SNSD, zbog čega je, navodno, i zakazao referendum neposredno pred lokalne izbore u RS i BiH.

Bošnjaci su najavili bojkot referenduma, hrvatski političari u RS su se izjasnili da on ne vređa njihov nacionalni interes, a ishod glasanja Srba je izvestan – očekuje se gotovo apsolutna podrška proslavi 9. januara kao Dana Republike.

S tog aspekta, referendum nije bio ni neophodan, zbog čega su Bošnjaci ubeđeni da on ima drugi cilj – da bude probni balon za neke sledeće referendume u Srpskoj, pa i za onaj o nezavisnosti.

Međutim, mnogo je realnije to da je Dodik raspisivanjem referenduma u Narodnoj skupštini RS deo političkih pritisaka iz Federacije BiH i dela međunarodne zajednice, sa sebe, prebacio na poslanike i ostale partije u RS. Tako je stvoren širok front vlasti i opozicije u odbrani 9. januara, što nije bio slučaj prilikom ranijeg raspisivanja referenduma o Sudu i Tužilaštvu BiH, 2011. godine, koji nikad nije održan, jer ga je Dodik stopirao.

Takođe, vlast u Republici Srpskoj tvrdi da je referendum o Danu Republike neophodan kako bi se snažno odgovorilo na stalno otimanje nadležnosti RS. Ubeđeni su da, nakon osporavanja 9. januara, sledi osporavanje i samog imena Republike Srpske.

U svakom slučaju, nakon referenduma poslanici Narodne skupštine RS moraju da se pozabave odlukom Ustavnog suda BiH. Srpski član Predsedništva BiH Mladen Ivanić predlaže da RS samo izmeni Zakon o praznicima i umesto Dana Republike, upiše dan državnosti. U slučaju da i to bude osporeno, Ivanić smatra da treba redom navoditi dan samostalnosti, dan nezavisnosti... Tako bi nastala igra nadmudrivanja sa Ustavnim sudom BiH i bošnjačkim političarima, a Srpska se ne bi odrekla proslave 9. januara.

Kakav god ishod bio, pokušaj osporavanja Dana Republike Srpske i odgovor u vidu referenduma u politički život BiH uneo je nove nacionalne sukobe.

Srpska je od osnivanja održala tri referenduma, pod vlašću SDS, i to u jeku građanskog rata u BiH.

- Petnaestog maja 1993. raspisan je referendum o Vens-Ovenovom mirovnom planu. Na listiću se nalazilo dodatno pitanje: „Da li podržavate samostalno i slobodno udruživanje RS sa drugim državama“. Izlaznost je bila 92 odsto birača, a negativan odgovor na prvo i pozitivan na drugo dalo je 99 odsto izašlih. - Drugi referendum održan je 19. juna 1993. o spajanju nekadašnje Republike Srpske Krajine i Republike Srpske, uz mogućnost zajedničkog ujedinjenja sa drugim srpskim državama. Izlaznost je bila 95 procenata, a podršku je dalo 98,61 odsto izašlih.
- Treći referendum održan je 27. avgusta 1994. o mirovnom planu Kontakt grupe. Izlaznost je bila 90,86 odsto, a protiv se izjasnilo 96,06 procenata izašlih birača. Izvor: Blic