Najnovije

KLJUČNI ČOVEK U PREGOVORIMA BEOGRADA I PRIŠTINE? Dejmon Vilson se zalaže za novu strategiju koju Amerikanci treba da primene na Balkanu

Kosovo je bilo dominantna tema, to je između ostalog napisao predsednik Srbije Aleksandar Vučić na Instagramu posle susreta sa izvršnim potpredsednikom Atlantskog saveta Dejmonom Vilsonom u NJujorku.

Dejmon Vilson (Foto: Jutjub)

Vilson je u proteklom periodu postao rado viđen gost i u Beogradu i Prištini, kao i obavezan sagovornik predstavnicima dve strane prilikom njihovih poseta SAD. Ko je Vilson, koji u svojoj biografiji beleži rad u ličnoj kancelariji generalnog sekretara NATO, ali i američkom Savetu za nacionalnu bezbednost?

“Kosovo je bilo dominantna tema i na razgovoru sa izvršnim potpredsednikom Atlantskog saveta Dejmonom Vilsonom. Zaštita interesa srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i očuvanje vitalnih nacionalnih i državnih interesa Srbije bile su suština mog zalaganja u razgovoru sa g-dinom Vilsonom”, napisao je Vučić na svom Instagram profilu posle susreta sa izvršnim potpredsednikom Atlanskog saveta.

U poslednjem periodu primetne su posete Vilsona Beogradu i Prištini, kao i njegove izjave u vezi sa rešenjem kosovskog čvora.

U decembru prošle godine Vilson je vodio razgovor sa Hašimom Tačijem u Vašingtonu, da bi krajem maja boravio na Kosovu i Metohiji.

“Kako bi se došlo do konačnog i sveobuhvatnog rešenja u dijalogu Beograda i Prištine potrebni su veliki kompromisi”, rekao je tada Vilson.

Vilson je naveo je da ni Brisel, ni Vašington ne bi trebalo da nameću rešenje problema. On je prethodno predložio novu strategiju koju SAD treba da primeni na Balkanu, kako bi se izbegao ruski uticaj, i promovisale reforme koje omogućavaju integraciju u evroatlantske strukture.

Iz Prištine je doputovao u Beograd. Razgovarao je u Palati Srbija sa ministrom unutrašnjih poslova Nebojšom Stefanovićem, da bi mu posle toga predsednik Srbije Aleksandar Vučić predočio štetne poteze Prištine po dijalog.

Usledile su njegove izjave u kojima ističe da veruje da će Srbija priznati nezavisnost Kosova, te da sada postoji istorijska šansa da dve strane postignu dogovor, uz političke lidere sa vizijom i koordinisanu podršku SAD i Evrope. Veruje i da bi Vučić "politički preživeo" kada bi priznao Kosovo.

Ovaj 36-godišnjak je u Atlanski savet došao posle rada za Belu kuću i zvaničnu američku administraciju. Sada je zadužen za strategiju i strateške inicijative Atlanskog saveta, američkog istraživačkog centra za međunarodne odnose.

Kako piše u zvaničnoj biografiji, njegov rad je posvećen unapređenju Evrope u celini, sa posebnim akcentom na istok Evrope, zapadni Balkan i crnomorsku regiju; jačanje NATO saveza; i negovanje transatlanskog partnerstva sposobnog da se bori sa globalnim izazovima i promoviše njegove zajedničke vrednosti.

Od 2007. do 2009. godine, Vilson je bio specijalni pomoćnik predsednika SAD i viši direktor za evropska pitanja u Savetu za nacionalnu bezbednost. Vodio je međuagencijsku politiku o NATO-u, Evropskoj uniji, Gruziji, Ukrajini, Balkanu, Evroazijskoj energetskoj sigurnosti i Turskoj, te planirao brojne predsedničke posete Evropi, uključujući samite SAD i Evropske unije i NATO.

Ranije je Vilson služio u ambasadi SAD-a u Bagdadu kao izvršni sekretar i šef osoblja, gde je pomagao u upravljanju jednom od najvećih američkih ambasada u svetu.

Pre ovog posla, radio je u Savetu za nacionalnu bezbednost kao direktor za pitanja Centralne, Istočne i Severne Evrope od 2004. do 2006. godine. Za to vreme, Vilson je ojačao veze sa nemačkom kancelarkom.

Od 2001. do 2004. godine, Vilson je bio zamenik direktora kancelarije generalnog sekretara NATO-a, pomažući lordu DŽordžu Robertsonu u njegovom nastojanju da transformiše savezništvo proširivanjem članstva u NATO-u.

U njegovom CV-iju piše da je takođe podržao ulogu generalnog sekretara u uspešnom nastojanju da se spreči građanski rat u Makedoniji.

Vilson je započeo svoju službu u Stejt departmentu pomažući u koordinaciji politike za prilagođavanje NATO-a modernim bezbednosnim izazovima i planiranjem samita Alijanse povodom 50 godina od osnivanja u Vašingtonu, koji je održan tokom sukoba na Kosovu.

Atlanski savet je od strane Bele kuće označen kao najbrže rastući analitički centar, kaže Jelena Milić, predsednica Centra za evroatlantske studije (CEAS).

“Mislim da je za Srbiju strateški odlična odluka da intenzivno sarađuje sa centrima koji nemaju ni demokratsku ni republikansku orijenataciju”, kazala je Milić i pojasnila:

“Bez obzira što imamo republikansku administraciju u Beloj kući imamo i vrlo čudan kongres, sa ovim novim levim tzv. progresivcima, zato saradnja sa američkim Atlanstkim savetom nije loša, već naprotiv jako je pozitivna.

Milić kaže, poznajući Vilsonov uticaj i ulogu koju ima u Ohridskoj grupi i u Crnoj Gori, susrete sa visokim grčkim zvaničnicima, te poštovanje srpske vojne neutralnosti, da je jako pametna odluka Vučića da sarađuje sa Atlanskim savetom.

“Tamo je i Danijel Frid koji sada zastupa kompromisno rešenje koje će Srbiju zadržati na putu ka EU i jačanje bilateralnih odnosa sa SAD. To su ljudi koji imaju mehanizme i znaju kako da plasiraju poruku. To su ljudi čiji izveštaji završavaju na stolovima onih koji odlučuju u Americi”, napomenula je Milić.

Ona je dodala je veoma važno da bude što vidljivije prisustvo Srbije u SAD, pogotovo ako ova američka administracija ima razumevanje za stavove Beograda, jer svi ističu da nema rešenje bez Vašingtona.

Pročitajte OVDE šta je Sergej Trifunović rekao za Nenada Jezdića.

Izvor: Telegraf

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

Najnovije vesti - PRAVDA