Najnovije

I u kućnoj izolaciji možete dobiti korona virus: Evo na šta morate da obratite posebnu pažnju!

Svetski eksperti navode da, prema dosadašnjim analizama slučajeva infekcije KOVID-19, ovaj koronavirus u oko 80 posto slučajeva uzrokuje blagu bolest (ili bez pneumonije ili blagu upalu pluća) i većina obolelih se oporavlja, 14 posto ih ima težu bolest, a šest posto ih ima teški oblik bolesti. Većina najtežih oblika i smrti dogodila se među starijim osobama i onima s drugim hroničnim bolestima.

Ilustracija (Foto: pixabay. com)

Međutim, u poslednje vreme holandski i francuski mediji pišu kako gotovo polovinu slučajeva onih na intenzivnoj nezi čine mlađi od 50, odnosno 60 godina. Dakle, sasvim je pogrešno smatrati da su mladi otporni.

Da ponovimo još jednom - kako se zaštititi od koronavirusa? Šta deluje, a šta ne? Kako održavati higijenu? Kako se postavlja sumnja na bolest? Verovatno već danima slušate sve moguće službene i poluslužbene savete.

Ali, evo smernica svetskih zdravstvenih organizacija i stručnjaka...

1. Ne idite prečesto u prodavnice

Molekularni biolog Gordan Lauc preneo je istraživanje iz "New England Journal of Medicine", koji se, kaže, smatra ozbiljnim izvorom informacija.

"Ovaj nesretni virus koji uzrokuje KOVID-19 živi vrlo dugo na raznim površinama. Najgora je, čini se, plastika na kojoj je vijabilan i nakon dva dana. Dakle, ako neko kašlje u ruku i onda dira nekakvo mleko, jogurt, pakete toalet papira ili sl. u trgovini, ako nemate sreće i naletite na takvo pakovanja i nakon dva dana, možete doneti virus kući. Trgovci, pazite što radite. Ako je neko sumnjiv, šaljite ga odmah kući, jer će inače vaša prodavnica postati izvor zaraze. Zamislite samo da je kasirka slučajno zaražena...", napisao je Lauc na svom Fejsbuku.

Dakle, čim izađete iz prodavnice, pre nego sednete u automobil, odmah obavite dezinfekciju ruku. Naime, kroz trgovine prođu stotine i stotine ljudi i to su trenutno najveća okupljanja ljudi. A virus, kako su već upozorili naučnici, može dugo živeti na plastici, metalu. To, naravno, uključuje ambalažu u trgovinama ili kolica i korpe koje su dirale stotine osoba. Naravno, ne trebate stvarati mesečne zalihe, ali isto tako ne trebate ni u prodavnice ići svaki dan.

2. Skidajte cipele

Kad se vratite iz prodavnice, apoteke, bolnice ili nekog drugog javnog mesta onda se pre ulaska u stan ili kuću izujte i presvucite, ne ulazite u obući i odeći u kojoj ste bili napolju u druge prostorije u stanu.

Odeću ne tresite, niti je naslanjajte na druge stvari. Možete je staviti u mašinu za pranje ili je provetriti. Dezinfekcijskim sredstvom na bazi alkohola poprskajte ključeve, mobilni telefon, novčanik. Ruke dobro operite sapunom i toplom vodom.

Đonove cipela očistite sredstvom na bazi hlora i ostavite na balkon, ispred vrata, odvojen hodnik...najbolje je koristiti jedne cipele dok sve ovo traje.

3. Treba li dezinfikovati ambalažu?

Stručnjaci navode da se virus više sati i dana može zadržavati na plastici i drugim materijalima, stoga sve ono što ste kupili (ako nije kvarljivo) možete odložiti u neku drugu prostoriju, recimo ako imate ostavu, i tek dan posle raspakovati i uneti u kuhinju. Plastične i druge površine na ambalaži možete prebrisati u rastvoru sapunice, te tu krpu posle oprati na visokoj temperaturi ili baciti.

"Pranje sapunom trebalo bi pomoći. Iako sapun i voda neće ubiti sve viruse, čišćenje sapunom trebalo bi biti delotvorno u uklanjanju koronavirusa i ostalih mikroba s površine", napisao je NJujork Tajms u svom vodiču.

Za brisanje ambalaže hrane navodno se može koristiti i sirće, iako se ne zna da li ubija viruse i u kojoj meri. Prirodni antiseptici nemaju tako snažna antimikrobna svojstva kao sintetski, ali su gotovo netoksični, nemaju nuspojava i ekološki su opravdani, navodi Nastavni zavod za javno zdravstvo Primorsko-goranske županije, uz napomenu da se sirće kao sredstvo za opštu dezinfekciju primenjivao kod raznih epidemija u istoriji.

Primena vinskog sirćeta kao lokalnog antiseptika za ruke spominje se za vreme Austro-Ugarske (1830. – 1864. godine). Zavod napominje da je prof. Emili sa svojim saradnicima istraživao petpostotno vinsko sirće za primenu u dezinfekciji voća i svežih salata. Utvrdili su da uništava vibrione kolere, shigele i salmonele u vremenu od 10 do 15 minuta (Lekarski glasnik, 1972. i 1974.). Ilić sa svojim saradnicima utvrdio je da 4-postotno vinsko sirće ima dobro delovanje na vegetativne oblike bakterija (Pula, 1984.). Neka novija israživanja su pokazala kako 10-postotno sirće može uništiti viruse gripe.

"Sirće ima kiseline u sebi i ima sposobnost oštećenja bakterija i virusa, ali to nije nešto što bih preporučio da sprečim širenje koronavirusa", kaže stručnjak za zarazne bolesti Amesh A. Adalja iz centra "DŽon Hopkins".

Međutim, ako nemate nešto bolje, možete probati i sa sirćetom, neće vam naškoditi, a može bar malo pomoći. A možete napraviti i rastrvor sa sapunom, ali pazite da taj rastvor ne dođe u dodir s hranom. Nakon što operete ambalažu s hranom, operite ruke, a krpu s kojom ste brisali površine ili bacite ili odmah operite.

4. Šta i kada čistiti u vlastitom domu?

Najmanje dva puta dnevno čistite sve dodirne površine: radne površine, pametne i druge telefone, uređaje, konzole, računare te druge dodirne površine koje koristi veći broj osoba.

Radne površine koje koristi veći broj osoba, poput uređaja, prekrijte jednokratnom maramicom ili papirnim ubrusom te preko njih dodirujte uređaj. Možete ih svako malo poprskati alkoholom.

Svaki dan čistite svoj dom uobičajenim deterdžentom i vodom. Posebno često čistite dodirne tačke u domaćinstvu kao što su brave na vratima, ručke na prozorima, slavine u toaletima i kuhinjama, vodokotlić, daljinske upravljače, prekidače za struju i zvona na vratima.

5. A ako se epidemija proširi?

Ako se u vašoj okolini zabeleži veća pojava zaraženih, trebali biste češće čistiti stepeništa i ulaze ispred zgrada, vrata, rukohvate, kvake, ali i sopstvenu kuću, posebno kupatila koja koristi veći broj ukućana.

Pre nego što počnete s čišćenjem, stavite masku i rukavice. Izbegavajte dodirivanje lica i očiju tokom čišćenja. Držite prozore otvorenima da se prostor provetrava i/ili uključite ventilaciju. Očistite pod deterdžentom te nakon toga dezinfikujte.

Očistite toalete, uključujući vc šolju i sve dostupne površine u toaletu deterdžentom te nakon toga dezinfikujte. Nemojte koristiti pakovanja s raspršivačem za nanošenje dezinfekcijskog sredstva jer može doći do prskanja koje može dalje širiti virus. Uklonite posteljinu, jastučnice, ćebe i druge tkanine te ih operite. Za pranje koristite mašinu za veš (program na 90 °C) i deterdžent za pranje veša.

Nakon čišćenja krpe operite na 90 °C. Skinite rukavice i masku te ih stavite u plastičnu vrećicu, a zatim operite ruke sapunom i vodom. Sav otpad nastao tokom čišćenja treba što je pre moguće odložiti u kante za otpad. Istuširajte se i presvucite odeću odmah nakon čišćenja. Ostavite prozor otvorenim i/ili ventilaciju uključenom da se prostorija temeljno prozrači.

6. Koja sredstva koristiti?

Dezinfekcija se izvodi registrovanim dezinfekcijskim sredstvima koja deluju na viruse prema uputstvima roizvođača.

Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC) preporučuje sredstva na bazi sledećih aktivnih supstanci: etanol, natrijev hipoklorit, glutaraldehid, izopropanol, benzalkonijev hlorid, natrijev klorit. Strogo se valja držati uputstava proizvođača o koncentraciji proizvoda tokom čišćenja!

7. Socijalni kontakt

Nemojte deliti čaše, šolje, drugo posuđe i pribor za jelo s drugim osobama, čak ni s ukućanima. Pre jela i pića uvek, ali baš uvek, operite ruke. Izbegavajte rukovanje, grljenje i poljupce te održavajte razmak od barem jednog metra kod razgovora na otvorenom i dva metra u zatvorenom prostoru. Izbegavajte veće grupe ljudi i javna okupljanja. Što više hodajte i koristite bicikl.

8. Pranje ruku

S ruku se virus najbolje "skida" toplom vodom i sapunom. Sapun je kao zaštitno sredstvo na prvom mestu i za mnoge naučnike, mnogo pre različitih dezinficijensa.

Sali Blomfield, londonski stručnjak za infekcije, piše Slobodna Dalmacija, navodi da je najvažnije prati ruke te izbegavati diranje nosa, usta i očiju. Neki će misliti da je to lako, ali mnogi nisu ni svesni da ljudi, pokazuju istraživanja, u sat vremena glavu dodirnu prosečno 23 puta. Kada sapun i voda nisu dostupni, možete koristiti dezinficijens koji sadrži najmanje 60 posto alkohola. Virus ulazi u telo kroz oči, nos i usta.

9. Voda nije dovoljna

Eksperti navode da je dokazano da pranje ruku samo vodom nema ni približno delovanje u sprečavanju širenja zaraznih bolesti. Pranje ruku sapunom i vodom dovodi do rastapanja masnoća i prljavština koje nose većinu mikroorganizama te ostavljaju naše ruke čistima. Ruke treba prati oko 30 sekundi. Najprije ih treba skvasiti, onda naneti sapun, dobro protrljati dlanove pa ući u prostor između prstiju. Zatim kružnim pokretima treba proći dlan i gornju površinu ruke. Nokte treba skratiti jer ispod njih se znaju nakupljati nečistoće, te kontaminanti poput bakterija i virusa.

10. Kako ruke prenose zarazu

Našim rukama dotičemo praktički sve, njima se rukujemo, diramo novac, hvatamo se za kvake, držimo rukohvate u autobusima... Uzmimo za primer osobu koja ima dijareju a ne opere pravilno ruke nakon korištenja vc-a. Na njenim rukama lako mogu dospeti mikroorganizmi iz stolice. Nakon toga deo tih mikroorganizama ostat će na onim površinama koje ta osoba dodirne – na bravi, na rukama druge osobe, na tastaturi, na rukohvatu u autobusu. Ako ta osoba, na primer, secka povrće za salatu, na njih će također preći mikroorganizmi. Još su bolji primer bolesti koje se prenose vazduhom, poput gripe.

Osoba koja ima gripu kašljanjem i kijanjem širi viruse u svoju okolinu, koji na kraju najvećim delom završe na raznim površinama – podovima, stolovima, stolicama, nameštaju. Kada zdrava osoba rukama dotakne neku od tih zagađenih površina, prenese viruse na svoje ruke, a nakon toga dirajući oči, nos ili usta zarazi samu sebe.

11. Ako ste stariji od 60

Tedros Adhanom Ghebreyesus, generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije, pozvao je sve starije od 60 godina da ostanu kod kuće. Preporučuje se najpre kontaktiranje doktora telefonom ako je osobi potreban recept ili savet. Smatra se, na temelju dostupnih podataka o novom koronavirusu, da osobe u životnoj dobi 60+ ili koje imaju neku hroničnu bolest poput bolesti kardiovaskularnog sistema, respiratornog sistema ili dijabetesa, imaju veći rizik od razvoja težeg oblika KOVID-19.

12. Kako se postavlja sumnja na bolest

Trebaju biti zadovoljeni sledeći kriterijumi:

Pacijent pokazuje znakove i simptome akutne respiratorne infekcije (nagli početak barem jednog od sledećeg: kašalj, povišena telesna temperatura, kratkoća daha) i nije moguće objasniti simptome drugom etiologijom i putovao je ili boravio u zemlji/području s lokalnom ili raširenom transmisijom bolesti unatrag 14 dana pre početka bolesti; pacijent s bilo kojim simptomima respiratorne bolesti koji je nazad 14 dana od početka simptoma bio u bliskom kontaktu s bolesnikom koji je klasifikovan kao verovatan ili potvrđeni slučaj COVID-19; pacijent s teškom akutnom respiratornom infekcijom – povišena telesna temperatura i barem jedan od znakova respiratorne bolesti (tj. kašalj, kratak dah) koja zahteva hospitalizaciju, a koja se ne može objasniti drugom etiologijom.

Opšte mere zaštite

• Redovno perite ruke sapunom i vodom ili koristite dezinficijens na bazi alkohola.

• U automobilu ili džepu držite dezinficijens, najbolje na bazi alkohola (60 ili 70 posto).

• Kada kašljete i kijate, prekrijte usta i nos papirnom maramicom i posle je odbacite u kantu za otpatke te operite ruke.

• Ako drugi ljudi kašlju i kijaju, a ne stavljaju ruku na usta, upozorite ih.

• Preskočite rukovanja, ljubljenja, bilo kakav bliski kontakt.

• Izbegavajte bliski kontakt (održavajte udaljenost od najmanje jednog metra, a po mogućnosti dva metra) sa svim osobama, a posebno s onima koje imaju simptome infekcije disajnih puteva, odnosno koji imaju najmanje jedan od sledećih simptoma: povišena telesna temperatura, kašalj, grlobolja i kratak dah.

Mesta i predmeti na kojima je moguća veća pojava virusa

- Trgovine

- Šalteri (policija, banke, državne i lokalne samouprave)

- Taksi

- Apoteke

- Domovi zdravlja

- Starački domovi

- Bolnice

- Rukohvati u zgradama

- Kvake

- Upravljač vozila

- Novčanici

- Ključevi

- Mobilni telefoni

- Odeća i obuća (ako ste bili na nekom javnom mestu)

- Ambalaža iz trgovina.

Korona je svetska zavera! Biološko oružje Vuhan-400 predvideli su u ovoj knjizi i to 1981. godine! Više o tome čitajte OVDE.

Izvor: Slobodna Dalmacija

Bonus video

Da li nas pandemija otuđuje od Boga i ljudi? Vladimir Dimitrijević

Knjigu “Smak Sveta” Dragoša Kalajića možete poručiti na linku OVDE.

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

Najnovije vesti - PRAVDA

Urbancube